Догађаји који су обиљежили 2021. годину у Српској: “Инцков закон”, и борба за уставна права

Дуго најављиване пријетње аустријског дипломате, тадашњег високог представника у БиХ Валентина Инцка да ће наметнути закон о забрани негирања геноцида обистиниле су се 23. јула, посљедњег дана његовог мандата у БиХ на тој позицији.

Наметнутом допуном Кривичног закона БиХ је прописано да ће се онај који “јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша оправдати злочин геноцида, злочин против човјечности или ратни злочин утврђен правоснажном пресудом у складу с Повељом Међународног војног суда придруженом уз Лондонски споразум од 8. августа 1945. или Међународног кривичног суда за бившу Југославију или Међународног кривичног суда или суда у Босни и Херцеговини казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година”.

Република Српска се оштро успротивила Инцковој одлуци и повукла у своје институције у којима је прво договорен, а потом у Народној скупштини овјерен договор политичких партија о томе да нема услова за одлучивање у заједничким институцијама док је “Инцков закон на снази”. Политичко јединство које су постигли представници свих странака са сједиштем у РС потврђено је и седам дана касније на посебној сједници Народне скупштине, гдје су усвојени Закон о непримјењивању одлуке високог представника којом се уводи забрана негирања геноцида, те Закон о допуни Кривичног законика РС и један закључак. Дефинисано је да се “Инцков закон” неће примјењивати на територији Српске, а измјенама Кривичног законика Српске први пут је уведена кривична повреда угледа Републике Српске и свих њених народа, односно затворске казне до три године за све који изложе порузи, презиру или грубом омаловажавању симболе РС, а од шест мјесеци до пет година за оне који Српску или њене народе означе геноцидним или агресорским.

С доласком јесени, па према крају године, ситуација се додатно компликовала у БиХ. Српска је посегла за потезима који су, како тврде њени званичници, у складу са Уставом, а тичу се враћања отетих или пренесених надлежности, а с друге стране, посебно оне предвођене СДА и Жељком Комшићем из ДФ-а су стизале поруке да РС отворено руши Дејтон и БиХ те су истрајавали на санкцијама, о којима се причало и изван њених граница. Српска је крај године дочекала и са ставом да не прихвата Кристијана Шмита као новог високог представника јер није именован у складу са добро знаним процедурама, а и противећи се одлуци Уставног суда БиХ о шумама. 

Пандемија и вакцинација

Република Српска, али и цијела БиХ и у 2021. године је покушавала да што је више могуће ојача своје бедеме у борби против вируса корона који је и на њену територију стигао још у марту 2020. Одређене епидемиолошке мјере су остале на снази и током читаве 2021, а стигле су и прве дугоочекиване вакцине против “ковида 19”. Здравствени радници и бројни други мјесецима указују да опасност још није прошла, упозоравају да се мјере поштују, али и апелују на становништво да се вакцинише да би заштитили себе и све око себе јер вирус корона, како истичу, неће бити могуће лако побиједити.  

Кисеоник

Републику Српску је, у једном јеку пандемије и бојазни за животе, потресла афера “кисеоник” након што је у јавности одјекнула тврдња да кисеоник који употребљавају у здравственим установама није медицински и да као такав не задовољава основне критеријуме за коришћење. Та тема данима је била у жижи интересовања, низале су се оштре оптужбе између власти и опозиције у Српској о томе ко је и на који начин зарадио на кисеонику, кршио прописе и био повлашћен. У неколико наврата је било спорно и снабдијевање гасом због компликација у вези са дозволама, а резултати анализе коју је урадила референтна установа, а објавила Влада Српске, показали су да је чистоћа кисеоника на једној локацији са које је узет узорак 99,99, а на другој 99,92, а минимална чистоћа мора да буде 99,5.

Генералу доживотна

Правоснажном пресудом командант Главног штаба Војске Републике Српске Ратко Младић осуђен је у јуну на доживотну казну затвора, а Жалбено вијеће прогласило га је кривим за десет од 11 тачака оптужнице. Генерал Младић ослобођен је кривице само по тачки један, а која се односи на оптужницу за геноцид у Приједору, Санском Мосту, Котор Варошу, Кључу, Власеници и Фочи. Генерал Младић је проглашен кривим за “геноцид у Сребреници, злочине против човјечности у 15 општина у БиХ, опсаду, снајперско дјеловање и терорисање Сарајева, држање припадника мировне мисије УН, као и талаца током НАТО бомбардовања”. Другостепена пресуда донесена је уз издвојено мишљење судије Нијамбе по свим тачкама, осим једне.

Достојан!

Његова светост патријарх српски Порфирије по први пут је Републику Српску посјетио у августу, доласком у Добој одакле је поручио да му је срце испуњено радошћу и указао на потребу јединства и на смиреност, насупрот неслагању, да би Срби сачували своје име и идентитет. И тада је нагласио да је дошао у крајеве одакле су и његови коријени, који су уткани у његово биће и душу, што му је давало и даје снагу. Патријарх Порфирије је потом у октобру 2021. био у Бањалуци и Приједору гдје га је дочекао велики број вјерника и одакле је, такође, упутио поруке јединства, мира и слоге.  За новог поглавара СПЦ изабран је у фебруару.

“Дара”

Филм “Дара из Јасеновца” режисера Предрага Антонијевића, снимљен је уз подршку Филмског центра Србије, а у фебруару ексклузивно приказан на Радио-телевизији Републике Српске. Филм је подигао велику прашину, а сниман је на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша. Ријеч је о првом играном филму о хрватском усташком логору Јасеновац у Другом свјетском рату, када послије велике усташко-њемачке офанзиве на Козари, локално становништво масовно завршава у том концентрационом логору. Међу главним глумцима у овом остварењу су Ања Илић и Златан Видовић, који глуме родитеље мале Даре, коју игра Биљана Чекић.

Минирана црква

Православна црква у Коњевић Пољу, надомак Братунца, срушена је у јуну 2021. и уклоњена тако из дворишта Фате Орловић након агоније која је трајала дуже од 20 година. Градња храма Усјековање главе Светог Јована Крститеља почела је 1995. године доласком у то мјесто српског народа протјераног са подручја оловске парохије послије потписивања Дејтонског споразума. Коначан суд, по апелацији Фате Орловић, дао је Европски суд за људска права у Стразбуру у октобру 2019, када је у правоснажној пресуди наложено уклањање цркве са имања породице Орловић. Мјештани вјерују да ће црква, а и према одлуци Скупштине Братунца, поново нићи.

Заштита ћирилице и заставе

Народна скупштина Српске усвојила је 15. септембра, на дан који је у знаку обиљежавања српског јединства, слободе и националне заставе, Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма. Тог дана је усвојен готово идентичан закон у Србији, а с обје стране Дрине су упућене поруке да је српски народ јединствен и недјељив, односно да су Српска и Србија половине истог срца те да свима желе мир, стабилност и просперитет.

Ново свјетло на догађаје у Сребреници

Влада Републике Српске на посебној сједници је примила к знању Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. Предсједник Комисије, израелски историчар Гидеон Грајф, је навео да није било никаквих притисака, а да су сва објављена истраживања заснована на научним стандардима. У Сребреници је 1995, према наводима из извјештаја, почињен злочин, али и да он према дефиницији и конвенцији Уједињених нација, не може бити подведен под појам геноцид. У Извјештају на 1.106 страница наведени су сви догађаји који су претходили јулу 1995, а обухваћена су и страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. у општинама Сребреница, Братунац, Зворник, Милићи и Власеница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.