Догађаји који су обиљежили 2020. годину: Корона није зауставила живот

Иако ће 2020. у наредним деценијама остати упамћена као година пандемије вируса корона, који је уздрмао човјечанство, промијенио бројне навике и пореметио здравствене системе свих земаља свијета, живот није потпуно стао. И током године на измаку у Српској и БиХ сусретали смо се са нашим редовним мукотрпним политичким процесима, мигрантском кризом и другим турбуленцијама.

Пандемија нам је толико пореметила животе да је једна од жеља за 2021. и помало бизарна - да се вратимо старим добрим проблемима којима смо се бавили прије “нове нормалности”.

Локални избори

Упркос бројним проблемима који су током 2020. године пратили изборни систем у БиХ, почевши од избора дијела чланова Централне изборне комисије БиХ, које не признају странке окупљене око СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, до кашњења са усвајањем буџета институција на заједничком нивоу и пробијања законских рокова, локални избори су одржани 15. новембра у свим локалним заједницама, осим у Мостару. Још један печат изборима је, осим епидемиолошке ситуације, због које су спроведени у другачијим околностима, дао и закључак ЦИК-а, према којем није потврђена исказана воља бирача у Добоју и Сребреници. Важна ствар за демократију и изборни процес одиграла се и 20. децембра, јер су, након 12 година, а на основу политичког договора СДА и ХДЗ-а БиХ, одржани и избори у Мостару, на којима је и Српска листа обезбиједила један мандат.

Политичке турбуленције

Турбуленција на домаћој политичкој сцени није мањкало ни у 2020. години, коју су обиљежиле смјене кадрова који су били по вољи владајуће коалиције, односно оних који су остали дио те групације у Српској. Дугогодишњи политички партнери СНСД и ДНС су прекинули сарадњу, што је довело до турбуленција и на локалном нивоу, смјена кадрова ДНС-а у републичким институцијама, укључујући и фотеље у Влади Српске те јавним установама и предузећима. Великих турбуленција било је и унутар самог ДНС-а те је из свега настала и нова странка НДС, у коју су прешли кадрови који нису сагласни са начином на којим Ненад Нешић, који је отишао у опозицију, води странку и политику. “Цијепања” је било и у редовима Социјалистичке партије Петра Ђокића те је због неслагања са дојучерашњим колегама Горан Селак формирао СПС.

Мигрантска криза

БиХ четири године потреса велика мигрантска криза са којом надлежни никако не могу да изађу на крај. То се потврдило и у 2020. години. Институције на нивоу БиХ су предлагале локације за привремене прихватне центре, власт у Унско-санском кантону самовољно закључавала одређене објекте, изреволтирани мигранти су постали све агресивнији и незадовољнији. Доказ томе су бројне туче, убиства, и на крају паљење дијела шатора у кампу “Липа”. Са свих страна су стизала упозорења да је БиХ у великој хуманитарној и безбједносној кризи.

Трговска гора

Сусједна Хрватска није одустала од намјере да на локацији Трговске горе, односно у непосредној близини Новог Града и генерално границе са БиХ изгради одлагалиште за радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране “Кршко”. Након дуже блокаде министарке иностраних послова БиХ Бисере Турковић, на чији су рад и по другим темама стигле бројне критике, формирани су стручни тимови у БиХ који треба да штите домаће интересе и спријече Хрватску да, према свим процјенама, угрози здравље око 250.000 становника с обје стране границе.

Ратни злочини

У Савјету министара БиХ је крајем септембра усвојена Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина, која се готово двије године вукла по ладицама и трпјела због опструкција Бошњака. Прихватањем тог документа дата је нова нада да ће сви предмети бити ријешени до 2023. године и да ће, ако то ипак не буде тако, одговорни сносити посљедице, што није био случај у претходном периоду.

“Олуја” и “Дејтон”

Сјећање на прогон српског народа из Хрватске у љето 1995. године никада неће нестати, а спомен-плоча у Рачи ће у свако доба све који буду пролазили поред ње подсјећати на највеће етничко чишћење од Другог свјетског рата, које нико не може да легализује. То је поручено у 2020. години, у којој се навршило четврт вијека од тог прогона. Толико година је прошло и од потписивања Дејтонског мировног споразума, који је 1995. прекинуо рат, донио мир, али и успоставио темеље нове БиХ. Међутим, баш у вријеме те важне годишњице све јаче су се чуле поруке како је вријеме за његову ревизију и другачије уређење БиХ, махом под плаштом напретка ка ЕУ, што је за Српску неприхватљиво, јер признаје само Дејтон као основу функционисања.

Скандали

Није мањкало ни скандала на политичком пољу. Посебно је одјекнула одлука бошњачког и хрватског члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића и Жељка Комшића да се не састану са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом приликом његове посјете БиХ, јер им се нису свидјеле неке његове изјаве. Проблеми су затим наступили и због иконе коју је српски члан Милорад Додик поклонио госту. Година ће остати упамћена и по афери “Респиратори”, притисцима у правосуђу због којих је Милан Тегелтија поднио оставку на мјесто предсједника Високог судског и тужилачког савјета те одлуци директора Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Мехмеда Османагића да своју диплому прогласи тајним документом...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.