Догађаји који су обиљежили 2019. годину: Технички мандат, турбуленције и АНП

БиХ је 2019. годину, када је ријеч о заједничком нивоу власти и ФБиХ, била у техничком мандату јер су изборни побједници - СНСД, ХДЗ БиХ и СДА, са партнерима тек крајем године постигли договор.

Савјет министара БиХ је функционисао у техничком мандату. Блокада је настала након што су Бошњаци и дио хрватских странака формирање власти условљавали усвајањем Годишњег акционог плана (АНП), за НАТО који би водио БиХ ка пуноправном чланству у том војном савезу, против чега су странке из РС. То је довело до блокаде рада Парламента БиХ и зауставило ратификацију вишемилионских пројеката. Ситуација се промијенила пред крај године када је Предсједништво БиХ усвојило Програм реформи БиХ којим је, како тврде из РС, прецизирана сарадња, без прејудицирања чланства. Тиме је створен простор за формирање Савјета министара, рад Парламента и примопредају дужности новим министрима.

Политичка сцена Републике Српске остаће обиљеженима бескрајним расправама у Народној скупштини на рубу инцидента и захтјевима за промјену Пословника НСРС. Настављене су турбуленције у ДНС-у, а СДС је добио новог предсједника.

Нови елементи мигрантске кризе

Неколико десетина хиљада мигранама и у 2019. години је правило велике проблеме надлежнима у БиХ, али и њеним становницима, посебно у Унско-санском кантону гдје је било највише прихватилишта и кампова. Иако је и у 2019. стигло велика помоћ за рјешавање мигрантске кризе, ситуација се на терену није мијењала, а пријетила је и да ескалира у појединим камповима. И сами мигранти су постали све нервознији и агресивнији, јер ни они нису хтјели да су задрже у БиХ, већ су молили да им се отвори пролаз у ЕУ, а ни њих није у својој близини хтјело локално становништво. Због тога су, када се год, поменула нова потенцијална локација за њих смјештај, глас подигли мјештани. Унско-сански кантон је, ипак, на крају растерећен, послије чега се мало и примирила ситуација, када су мигранти пребачени у Сарајево, а нехумани камп “Вучјак” отишао у прошлост.

Ратна реторика из СДА

Кључна бошњачка политичка партија - СДА задржала је правац напада на Републику Српску, и то на самом почетку године када је најављено да ће да покрену иницијативу за промјену имена Републике Српске. Званичници РС су тада једногласно поручили да је име Републике јасно уписано у Уставу  и у Дејтонском мировном споразуму те да ће Народна скупштина РС, ако СДА

достави Уставном суду БиХ иницијативу да буде преиспитан њен назив, те ако судије прихвате да то разматрају, донијети одлуку о будућем статусу Републике Српске. Званичници СДА поново су осудили и прославу Дана РС – 9. јануара, а крајем љета и на страначком конгресу усвојили опасан акт, односно декларацију у којој се залажу за “републику БиХ”.

Регион се гради

Иако политичка ситуација на нивоу БиХ није уливала наду, у неким другим областима су, након вишегодишњем застоја, покренути инфраструктурни пројекти од којих ће највећу корист имати становници цијеле БиХ и држава регије. Један од њих је договор о изградњи и траси будућег аутопута који ће повезивати Сарајево и Београд, односно Београд и Бијељину, те даље према Бањалуци. Положен камен темељац за градњу моста на Сави код Раче, који је спој тих дионица, а ту судбину дочекао је и мост на Сави код Градишке, о којем се прича још од 2004. године.

Караџићу доживотна

Први предсједник РС Радован Караџић осуђен је на доживотну казну затвора за ратне злочине почињене на простору БиХ почетком деведесетих година прошлог вијека. Међународни резидуални механизам за кривичне судове у Хагу изрекао је другостепену пресуду након што су размотрене све жалбе одбране и тужилаштва на првостепену пресуду, којом га је 24. марта 2016. године Хашки трибунал осудио на 40 година затвора. Уз супротно мишљење двојице судија, ово вијеће га је прогласило кривим за геноцид на подручју Сребренице 1995. године, нападе на цивиле током опсаде Сарајева и узимање за таоце припадника мировних снага. Уз издвојено мишљење судије Ден Праде, потврђена је ранија пресуду да није крив за геноцид над муслиманским становништвом у седам општина од 1992. до 1995. године.

Крвави пир Едина Гачића

Серијски убица и бивши муџахедин Един Гачић (43) убијен је у БиХ након деветодневне потраге у размјени ватре са специјалном полицијом у мјесту Лепеница код Кисељака, а том приликом лакше је рањен један полицајац. Полиција га је сумњичила да је убио трговца Сауда Султанића у Коњицу и полицајца Махира Бегића у Сарајеву.  Утврђено је да је оба злочина починио “шмајсером” и да је полицајца Бегића погодио са три хица у груди, а затим га овјерио пуцњем у главу. Султанића је, након пуцњаве, избо и ножем. Мотив монструозних убистава није познат, али је утврђено да је боловао од шизофреније.

Борба за Уну

Надлежне институције БиХ и Републике Српске цијелу годину бориле су се да осујете опасне намјере Хрватске да на граници са БиХ, код Новог Града, у сливу ријеке Уне, одлажу нуклеарни отпад. У мору предузетих мјеста, Влада РС је прогласила ту локацију парком природе, а одржане су и конференције те протести на којима је становништво рекло одлучно “не” одлагању тог отпада на локацији Трговска гора.

Афера “Пирален”

У кругу бањалучке пословне зоне “Инцел” пронађене су енормне количине канцерогеног уља пиралена, а на појединим локацијама та вриједности је била и неколико десетина хиљада пута већа од дозвољене. Надлежни у, сарадњи са међународним стручњацима, још траже рјешење како очистити ту локацију.

Јубилеји “Гласа Српске”

Најстарији дневни лист у Републици Српској и БиХ “Глас Српске” у јулу је издао 15.000. број у којем је направљен пресјек претходних деценија рада, а годину је завршио 65. избором најбољих спортиста Републике Српске, чији је организатор.

Хистерија због Хандкеа

Аустријски писац Петер Хандке добио је Нобелову награду за књижевност, а та одлука изазвала је праву буру и лавину коментара и незадовољство међу Бошњацима због Хандкеових ставова из деведесетих година прошлог вијека и његове подршке бившем предсједнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу. Одлука Нобеловог комитета у српској јавности је доживљена као својеврсна правда, а Бањалука га очекује у посјети у мају.

Убиство Славише Крунића

Бањалучки бизнисмен, власник агенције “Сектор секјурити” и неколико предузећа Славиша Крунић убијен је у сачекуши у близини свог имања у Гламочанима код Лакташа. Том приликом страдао је и један од нападача Жељко Ковачевић, а рањен Крунићев возач Горан Илић. Бенеди Ђукановић звани Бенџо (42), Емилио Балдо (53) и Родољуб Гајић (35) из Бањалуке оптужени су крајем године за убиство Крунића и његовог пратиоца Жарка Павловића. Налогодавци злочина још нису откривени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.