Фото: Додик: Позив СДС-у да са СНСД-ом гласа за смјену Савјета министара БиХ
Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик позвао је СДС да заједно са СНСД-ом гласа за смјену Савјета министара БиХ, због тврдњи представника СДС-а да је сједница Савјета министара била илегална.
"СНСД је спреман да прати захтјев СДС-а за смјену Савјета министара БиХ јер је то једино логично ако је неко прекршио прописе, како то у СДС-у кажу", рекао је данас новинарима у Бањалуци Додик, који је и предсједник СНСД-а.
Додик је истакао да СНСД није заинтересован да уђе у Савјет министара БиХ, али да је спреман да уђе у парламент БиХ и гласа за ствари које значе економско побољшање Републици Српској, као и за ратификацију споразума са Русијом у погледу клириншког дуга.
Он је рекао да је Република Српска једина земља којој је клириншки дуг плаћен новцем, а не робом из Русије.
Додик је рекао да СДС води лошу и штетну политику у Републици Српској, а издајничку политику на нивоу БиХ, додајући да упркос томе СДС треба да се врати свом народу и својој Републици Српској.
"Буде ли СДС организовао било какву шетњу и протесте у Републици Српској и ако то ураде, на примјер на Тргу Крајине, рачунајте да ће истога дана на истом мјесту протесте оргнизовати и СНСД", поручио је Додик.
Он је рекао да је СНСД због одговорности према Републици Српској ушао у парламент БиХ без било каквих договора са било ким, а на бази разговора са представницима ММФ-а.
Додик је рекао да партнер СНСД-а у вези са гласањем о закону о акцизама није био Савјет министара БиХ нити било која партија из владајуће коалиције, већ људи из ММФ-а и Европске комисије са којима су "разговарали и разумјели да доношење закона о акцизама доноси добробит за Републику Српску – путеви, ауто-путеви, пољопривреда и здравство".
Он је подсјетио да је пакет који је договорен са ММФ-ом базиран на изјави коју је форсирао Младен Иванић када је дошао на мјесто члана Предсједништва БиХ, из које је произашла Реформска агенда, а чему се Република Српска супротставила.
"Република Српска је утицала да се у Реформској агенди промијени дио који подразумијева да се свако са становишта својих уставних одговорности ангажује на њеној релизацији", појаснио је Додик.
Он је рекао да је Република Српска завршила све из Реформске агенде што јој је било стављено као обавеза.
Додик је подсјетио да је Савјет министара БиХ потписник Писма намјере, а предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић је промовисо Реформску агенду, додајући да она тада није била заустављена од СДС-а, иако се веома добро знало шта у том документу пише.
"Касније се политика СДС-а промијенила у дијелу да зауставе све што иде ка Републици Српској и то се покушава оспорити у нади да ће недостатак рјешења у том погледу изазвати економски хаос у Републици Српској", навео је Додик.
Додик је рекао да су финансијске могућности Републике Српске у овом тренутку побољшане захваљујући низу мјера које су власти Српске учиниле и обезбиједиле редовност исплате плата, пензија, заосталих обавеза за пољопривреду из прошле године, те борачка давања.
"Потпуна је лаж да је Република Српска у неком стању које би могло да изазове ово или оно. Имамо тешкоћа и то није проблем. СДС жели да спријечи било какав доток новца у Српску и њима је јасно да недостатак аранжмана са ММФ-ом иде у прилог СДС-у", рекао је Додик.
Додик је нагласио да обустављање аранжмана са ММФ-ом не би значило само недостатак новца, већ и обустављање свих пројеката са Свјетском банком и Европском комисијом.
Он је нагласио да ће стопа за путеве у Српској са четири одсто бити смањена на три, тако да ће тај један одсто интереса Српске бити пребачен на финансирање пољопривреде, а што значи да буџет пољопривреде неће бити 60, већ 70 милиона КМ.
Предсједник Републике Српске је рекао да је гориво најјефтиније у Републици Српској, тако да много људи из ЕУ и Србије долазе у пограничну зону да се снабдијевају горивом.
Додик је рекао да је за путеве у Српској из закона о акцизама требало да буде издвојено 25 милиона КМ више средстава. Према његовим ријечима, од тога ће се 10 милиона КМ усмјерити пољопривреди, чиме ће сви негативни ефекти из Закона о акцизама за пољопривреднике бити субвенционисани.
"Остали дио ишао би ауто-путевима, који би добили 30 милиона КМ, а 10 милиона КМ би ишло за повећање средстава за здравство", појаснио је Додик.
Он је рекао да ће ових дана власти Републике Српске финализирати правилник са пољопривредним произвођима.
"СДС ради на штету Републике Српске. СНСД има системске мјере и нема намјере да ради било шта на штету Српске", закључио је Додик.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да ће Српска и у случају "Агрокора" учинити све оно што је урадила у зворничкој "Алумини" и другим предузећима да заштити своја права и имовину тих предузећа.
"Ми овдје треба да обезбиједимо стабилност и у томе имамо искуство као када се то радило са жАлуминомж, да заштитимо наша предузећа овдје, а таква сматрамо сва регистрована предузећа, под било којим именом, па и жКонзумж, који егзистирају на подручју Српске", рекао је Додик новинарима у Бањалуци.
Он је навео да је у многим стварима још нејасно шта ће Хрватска да уради по питању "Агрокора", те додао да је тај систем био нереалан, економски неодржив и усмјерен на дестабилизацију тржишта.
Додик је истакао да, иако се у Српској о том питању јавно нико не оглашава, у задњих неколико дана, односно откако се појавила прича у вези са "Агрокором", највише руководство Републике упорно ради на томе да се осмисле врсте мјера које се могу предузети.
"Учинићемо све да одржимо стабилност и нисмо дужни никоме ништа да објашњавамо. Онај ко је дужан да објашњава је жАгрокорж, јер је њихово шпекулантско дјеловање на тржишту у региону довело до оваквог стања", нагласио је Додик.
Он је додао да Српска неће бити ни сервилна према захтјевима из Хрватске ако буду долазили у вези са ситуацијом са "Агрокором", те да, иако је та држава чланица ЕУ, Српска неће да сноси колатералну штету.
Због великих дуговања "Агрокора" према добављачима, банкари који су највећи финансијери и кредитори "Агрокора" именовали су нову управу на челу са Антониом Алварезом, који ће покушати реструктурисати компанију.
Изградња монументалног руско-српског вјерског и културног центра у Бањалуци трајно ће обиљежити наше одстојање на овим просторима, рекао је данас предсједник Републике Српске Милорад Додик након потписивања уговора о даривању земљишта Грађевинског предузећа /ГП/ "Крајина" црквеној општини Бањалука, за градњу овог објекта.
Додик је рекао да ће овај центар у насељу Крајина имати површину од око 6.500 метара квадратних.
Он је навео да ће наредни корак бити формирање одбора за изградњу, након чега ће се обратити Руској православној цркви у вези са пројектовањем, како би добили објекат који ће бити духовни, вјерски и културни центар.
"Центар ће уз цркву имати и друге садржаје који ће моћи да промовишу руску културу", рекао је Додик.
Он је додао да је идеја о изградњи српско-руског православног храма стара 100 година, те да је поносан што припада савременицима који ће ту замисао спровести у дјело.
"Данас потписани уговор недвосмислено упућује на то да је земљиште пренесено Српској православној цркви, која ће се, сходно процедурама и поштујући законе, обратити надлежним институцијама и Граду Бањалука за добијање дозвола за изградњу таквог центра", рекао је Додик у Бањалуци.
Он је најавио да ће у изградњи овог центра, који је био тема његовог састанка са министром спољних послова Русије Сергејом Лавровом, бити ангажовани локални потенцијали, али и људи и институције из Србије и Русије.
Додик је изразио задовољство да су у вези са изградњом руско-српског вјерског и културног центра ријешени имовинско-правни односи, те да ће град Бањалука, с тим у вези, преузети на себе трошкове свих комуналних и других дажбина.
Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем најавио је да би изградња темеља овог духовног центра и српско-руског храма могла да почне у јулу наредне године, када се навршава 100 година од страдања руске царске породице Романов.
"Мислимо да ћемо тим поводом освештати темеље, а могуће је да урадимо и више од тога", рекао је владика Јефрем.
Директор ГП "Крајина" Борко Ђурић је у име акционара те фирме пренио ријечи њиховог поноса што су у прилици да буду дио оваквог грандиозног пројекта који би требало да продуби односе српског и руског народа.
"Настојаћемо да као градитељи на најбољи начин реализујемо овај пројекат", рекао је Ђурић.
Савјетник у Амбасади Русије у БиХ Петар Фролов изразио је задовољство што је почела реализација овог пројекта, те изразио очекивање да ће дочекати отварање овог центра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.