Додик: Нема сагласности за приједлог за именовање судије у Хагу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Источном Сарајеву да ниједан орган у БиХ није дао сагласност за кандидатуру Јасмине Ћосић Дедовић, која је била дио тима ратног злочинца Насера Орића, за судију Међународног кривичног суда у Хагу.

“Таква особа никад не може имати нашу сагласност и о томе ћу обавијестити све оне који гласају о избору судија суда правде у Хагу”, рекао је Додик на конференцији за новинаре.

Он је истакао да је то још једна манипулација и још једно питање без договора.

“То вријеђа жртве и породице оних које је убио Орић и његови пратиоци, за шта постоји низ доказа. Само страшиво судство није смјело никада да пресуди тај злочин”, оцијенио је Додик.

Он је подсјетио да је Тужилаштво БиХ узело предмет Орић од надлежног суда у Бијељини, након чега је у овом тужилаштву стајало десет година, те да су у међувремену умрли многи свједоци.

Додик је напоменуо да је у то вријеме Јасмина Ћосић Дедовић била у тиму одбране Насера Орића.

“То је вријеђање свих нас, жртава прије свега, и неприхватљива је пракса у БиХ да се на овај начин злоупотребљавају процедуре и доносе одлуке без сагласности свих у БиХ”, нагласио је Додик.

Он је напоменуо и да је на другој судској међународној инстанци Бошњак, те да Бошњаци на овај начин покушавају опет да предложе свог кандидата.

“То је морало да се усагласи међу нама. Када треба Хрвати или Срби да иду у међународне институције то стоји као што је рецимо Венецијанска комисија гдје већ двије године не можете доћи до приједлога да иде Србин и то се стално одгађа, стално се нешто покушава измислити, а овде се заобилази комплетна процедура”, истакао је српски члан Предсједништва БиХ.

Он је поновио да ниједан орган у БиХ није дао сагласност да она буде кандидат, ни Савјет министара, ни Предсједништво, нити један дом Парламентарне скупштине, него да се она покушава на овај начин “подметнути”, због чега је и реаговао.

Додик је у писму упућеном министру иностраних послова у Савјету министара Бисери Турковић и Високом судском и тужилачком савјету БиХ истакао да је приједлог кандидатуре Ћосић Дедовић апсолутно неприхватљив, те да представља омаловажавање не само БиХ, него и самог овог суда.

Додик: Постоје сви услови за расподјелу средстава ММФ-а

Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ и предсједник СНСД-а, рекао је након састанка са функционерима ХДЗ-а БиХ у Источном Сарајеву да постоје сви услови за расподјелу средстава ММФ-а и да би то требало коначно да буде учињено.

Додик је након данашњег састанка делегација СНСД-а и ХДЗ-а БиХ у Источном Сарајеву рекао да је договорено да се средства ММФ-а подијеле тако да Републици Српској иде 38 одсто, остало Федерацији БиХ /ФБиХ/, а по пола процента оба ентитета да упуте Брчко дистрикту за финансирање одређених активности, имајући у виду да је дистрикт у заједничком власништву оба ентитета.

Он је навео да што се тиче ФБиХ, 50 одсто припадајућих средстава иде на федералне рачуне, а остало се дијели кантонима по критеријумима који постоје у том ентитету.

“Сада се та одлука не поштује у дијелу неприхватања да се то удврди као обавеза федералних власти да новац подијели кантонима и због тога су средства ММФ-а блокирана”, рекао је Додик на конференцији за новинаре након састанка.

Додик је навео да су процедуре познате до сада у аранжманима са ММФ-ом испоштоване и да гувернер Централне банке БиХ нема ниједан разлог да та средства не подијели како је предвиђеном Писмом намјере у коме су наведене овакве пропорције везано за ентитете и кантон.

Он је подсјетио да су Писмо намјере усвојио Фискални савјет, а претходно сви нивои власти у БиХ.

“Ово је непотребно и додатно оптерећује односе у БиХ, која губи кредибилитет у смислу ситуације да смо те паре тражили хитно, а оне више од мјесец стоје блокиране”, оцијенио је српски члан Предсједништва БиХ.

Он је напоменуо да и други пласмани са ЕУ прате средства ММФ-а, те да постоји проблем ако она не дођу до крајњег корисника.

Додик је рекао да Парламентарна скупштина БиХ треба да представља скупштине и парламенте са других нивоа, али да покушава да уради нешто што није по Уставу.

“Основна злоупотреба је везана за Централну изборну комисију /ЦИК/. Постоје средства која се могу одобрити из привременог аранжамана за одржавање локалних избора, али је проблем нелегално изабрана Комисија”, додао је он.

Према његовим ријечима, није поштовано неколико ствари које предвиђа закон, прије свега, конкрус за чланове Комисије, ситуација да се бирају они који нису политички ангажовани, те да ЦИК који је у мандату не може да оде са позиције све док се не имплементирају задњи резултати избора, а то није урађено у ФБиХ.

“Избори се требају одржати у легалној и легитимној атмосфери, а то није атмосфера у којој имате нелегитимно изабрану Комисију. Спекулације иду за тим да имате политички мотивисану Комисију која ће служити једној политици или политкама како би могли да без икаквих основа креирају сам изборни резултат, што је крајњи циљ”, навео је Додик.

Он је истакао да средства нису проблем, већ да је проблем Централна изборна комисија, те додао да су судовима упућене примједбе због незаконитог избора чланова Комисије и да се чека њихова одлука.

Говорећи о односима СНСД-а и ХДЗ-а, Додик је оцијенио да ове двије странке имају добру сарадњу и да отворено разговарају о свим проблемима, при чему је истакао одређене лоше и неприхватљиве потезе Парламентарне скупштине БиХ, попут нелегалног избора чланова Централне изборне комисије /ЦИК/.

Према његовим ријечима, уколико ЦИК не буде конституисан у складу са законом, веома је упитно не само одржавање локалних избора, него и доношење буџета институција БиХ.

Додик је навео да је разговарао и са лидером СДА Бакиром Изетбеговићем о функционисању Савјета министара и именовањима у одређеним институцијама и агенцијама на нивоу БиХ, попут Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ и Регулаторне агенције за комуникације /РАК/ БиХ, односно о деблокади тих процеса.

Лидер СНСД-а рекао је да односе са ХДЗ-ом не могу покварити ни турбуленције у Ливањском кантону.

Додик, који је и српски члан Предсједништва БиХ, истакао је да је неопходно да и БиХ, као и земље у региону отвори своје границе, без ограничења, што ће и тражити од Савјета министара.

Према његовим ријечима, због посљедица епидемије вируса корона, за то постоје и економски и туристички разлози.

Он је појаснио и ситуацију вези са информацијом министра безбједности у Савјету министара Фахрудином Радончићем о 3.000 илегалних миграната из Пакистана који су од амбасадора БиХ у тој земљи Сакиба Форића добили лажне визе, истичући да је то злоупотреба положаја, о чему треба сповести истрагу и обавијестити јавност.

Додик сматра да је у овом случају веома спорна и улога водећих бошњачких политичара у БиХ, као и њихова укупна политика према мигрантској кризи.

Он очекује да се ускоро званично огласи и Тужилаштво БиХ.

“Ми у Републици Српској нећемо отварати мигрантске кампове”, поручио је Додик, и истакао да је за хитну и безусловну депортацију свих илегалних миграната из БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.