Додик: Подржавамо Дејтон, оспоравамо насиље високих представника

Мостар - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да подржава Дејтонски споразум, али да оспорава насиље високих представника који су наметали рјешења и мијењали Дејтонски споразум, преносе агенције.

- Ми подржавамо Дејтонски споразум. Подржавамо слово Дејтона и оспоравамо насиље високих представника које су чинили кроз све ово вријеме, који су наметали рјешења и мијењали Дејтонски споразум а тиме мијењали и међународни уговор и отворили дилеме о ефикасном успостављању БиХ - рекао је Додик поводом 17 година од потписивања мировног споразума у америчкој бази Рајт-Петерсон.

Предсједник Српске је истакао да је наметнутим рјешењима много тога урађено на штету конститутивних народа, а није се успјела изградити функционалност БиХ како су хтјели високи представници.

- Функционалност се може изградити само оваквим састанцима и ми то показујемо и данас. Зато је и важно да Дејтон као мировни споразум и као Устав и споразум о новом политичком систему у БиХ буде подржан и у будућности и да његове основе не буду доведене у питање са становишта ефикасности самих заједничких институција, паритета и онога што је тамо уграђено - рекао је Додик.

Он је додао да сви покушаји да се у БиХ створе механзми који би довели до мајоризације нису успјели да прођу јер сама суштина БиХ јесте равноправност, а не мајоризација.

- И зато сматрам да управо радећи ово највише доприносимо афирмацији самог Дејтонског споразума и афирмацији БиХ - нагласио је предсједник Српске.

Он је оцијенио да је Дејтонским споразумом на бази политичког договора формирана БиХ као сложена заједница састављена од два ентитета и три конститутивна народа, а на бази тога постигнут је мир који несумњиво фукционише.

- Уз све изазове које смо имали овдје изграђено је једно стабилно друштво и нема посебних безбједносних изазова. То је и био главни циљ Дејтона да се прекине рат и насиље и да се успостави нови систем у БиХ - рекао је Додик.

Симић: Једино Дејтонски споразум спаја и одржава равнотежу

Професор на Факултету политичких наука у Београду Предраг Симић оцијенио је да су разлике између два ентитета који чине БиХ толико дубоке да их, изгледа, једино спаја Дејтонски споразум, који одржава равнотежу и на западном Балкану.

- Те разлике између ентитета нису једине разлике у БиХ, пошто у Федерацији очигледно постоје разлике два народа који га чине, без обзира што се ради о једном ентитету. Довољно је прећи обновљени мостарски Стари мост и схватити колики је дубок јаз који данас дели Бошњаке и Хрвате - рекао је Симић.

Поводом 17 година од Дејтонског споразума, Симић оцјењује да БиХ остаје важна карика у равнотежи која је успостављена на постору бивше Југославије и да је то главни разлог зашто Дејтон и данас остаје толико важан за политичке прилике на западном Балкану.

- Овај споразум је донео мир у БиХ и неспорно је да од Дејтона за ових 17 година нико није у БиХ погинуо у ратним дејствима. Важно је да је очуван мир, али чини се да је Дејтон пре замрзнуо конфликт који трајао у БиХ од 1992. до 1995. године. Разлике између три народа који чине БиХ су и данас живе као и онда - сматра Симић.

Он наводи да је добро што се те разлике испољавају политички, а не војно, али истиче да је чињеница да БиХ остаје дио осјетљиве равнотеже снага на западном Балкану, на простору бивше Југославије, и да дејтонска БиХ и данас остаје још једна гаранција да се ти нарушени односи неће вратити.

Према његовим ријечима, недавна одлобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, која је имала посљедице и у Хрватској и Србији и читавом региону, говори колико је такав закључак и данас тачан.

- БиХ је, практично, на неки начин та тачка на којој се још одржава равнотежа и од које у великој мери зависи читава слика простора западног Балкана после грађанског рата који је уништио бившу Југославију - наглашава Симић.

Плавшић: Удаљавањем од Дејтона, све мање БиХ

Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић оцијенила је да БиХ не функционише зато што се не поштују основе Дејтонског споразума.

- Више од 50 овлашћења пренијето је са ентитетског на ниво БиХ... Што се више удаљава од Дејтона, све је мање БиХ - рекла је Плавшићева поводом 17. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, наводећи да Република Српска треба да инсистира на Дејтону и јачању својих институција.

Да није било пребацивања многобројних овлашћења са ентитетских на органе БиХ, каже Плавшићева, односи међу људима, политичарима и народима би били бољи.

- Одступило се од Дејтона и када се једном направи преседан, онда се отварају врата за остале. То није смјело да се дозволи. Иза тога је остале једна горчина - оцијенила је некадашњи предсједник Српске, подсјетивши да за пренос многобројних овлашћења до сада нико није одговарао.

Плавшићева је навела да 21. новембар, дан када је потписан Дејтонски мировни споразум, треба обиљежити, али да се на тај дан треба и замислити шта би било да је тај међународни документ поштован.

- Дејтонски мировни споразум донио је мир и унутрашњу структуру БиХ, за коју се не може рећи да је оптимално рјешење, али је реално могуће - рекла је Плавшићева.

Она је навела да се од Дејтонског споразума, онако како је конципиран, очекивало да ће доћи до помирења народа у БиХ, али да тај циљ није постигнут и да се народи у БиХ сада све више удаљавају од тог циља, него непосредно након завршетка рата.

- Погледајте шта се сада дешава: њихове радости су наше жалости и обратно. Очекивало се и од Хашког суда да ће допринијети помирењу народа, али сада, након ослобађајуће пресуде хрватским генералима, показало да нема ни правде, ни права - нагласила је Плавшићева.

Она је оцијенила да Дејтонским споразумом није постигнуто успостављање односа поштивања међу људима и народима те да је и Хашки суд у основи одступио од циља помирења.

- Нема ту помирења када нема правде и нема права - рекла је Плавшићева.

Она је нагласила да је за њу, док је била предсједник Српске, Дејтонски споразум био Библија, јер је то један веома разуман документ, који се, нажалост, на терену крши и то од међународне заједнице.

- Споразум крше они из међународне заједнице који долазе у БиХ да дају неке савјете, контролишу. И у Српској и Федерацији БиХ постоје институције, а постоје и заједничке институције, и шта они имају ту да се петљају? Па, због пара. Види се да високи представник нема аргумената, али има мотивацију да се бори да остане - нагласила је Плавшићева.

Она је навела да треба видјети колико је пара до сада дато БиХ из међународне заједница, те да се двије трећине тог новца користи за издржавање разних међународних организација.

- Међународна заједница као хоботница вуче све оно што народима на територији БиХ припада - рекла је Плавшићева.

Дачић: Дејтонски споразум могући примјер за рјешавање косовског питања

Предсједник Владе Србије Ивица Дачић оцијенио је да Дејтонски споразум може да послужи као примјер за рјешавање косовског питања.

- Мислим да је и за проблем Косова и Метохије могућ неки нови Дејтонски споразум - рекао је Дачић новинарима у Београду.

Дачић сматра да Дејтонски споразум заслужује да буде историјски документ српског народа јер је њиме створен први српски ентитет у српској историји преко Дрине.

- То је историјски документ којим је прекинут рат у БиХ и створен правни, политички и уставни основ за функционисање БиХ, а самим тим и за настанак Републике Српске - истакао је Дачић.

Он је напоменуо да овај споразум, можда, има неке мањкавости, али да, гледајући из садашње перспективе, не вјерује да би га ико боље направио и написао.

Дачић је поновио да је Дејтонски споразум могуће мијењати само уз сагласност оба ентитета и сва три народа, јер је тако и прихваћен.

Он је рекао да Србија, као гарант Дејтонског споразума, жели да има добре односе са БиХ и Федерацијом БиХ, те да има специјалне и специфичне блиске односе са Републиком Српском.

- То је један животни простор, сви ми имамо неку заједничку историју и сигуран сам да ћемо имати и заједничку будућост - закључио је Дачић.

Шаровић: Српска ревносна у поштивању и досљедној примјени споразума

Некадашњи предсједник Републике Српске Мирко Шаровић истакао је да је Српска била ревносна у поштивању и досљедној примјени Дејтонског мировног споразума, како непосредно након његовог потписивања 1995. године, тако и данас.

Поводом обиљежавања 17. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, Шаровић је рекао да “изворни Дејтон” и данас прихватају и политичке странке и политички представници у Српској.

- Мислим да се заиста ради о досљедности. С друге стране, чињеница је да има сталних покушаја да се Дејтон тумачи на другачије начине и да се урушава - навео је Шаровић.

Он је истакао да посљедних година није било значајнијег одступања од уставних овлаштења Републике Српске.

- Заједнички наступ странака из Републике Српске у институцијама БиХ кључ је за очување Дејтонског споразума, без обзира о којим се политичким опцијама ради - нагласио је Шаровић.

Некадашњи предсједник Републике Српске рекао је да је данас у БиХ најнеупитнија Република Српска.

- Политичка криза више није присутна у Српској, као што је то било претходних година, већ је она на другој страни - закључио је Шаровић.

Дејтонски споразум, послије тронедјељних преговора, потписали су 21. новембра 1995. године, тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

То је био правни акт споразумног карактера парафиран у војној бази Рајт-Патерсон код америчког града Дејтона да би се званично прекинуо рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Тадић: Троструки значај 21. новембра за Србе

Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Огњен Тадић сматра да је 21. новембар дан који је кроз историју троструко заслужио пажњу грађана Републике Српске - због ослобођења Бањалуке, Аранђеловдана и Дејтона.

- Тог дана српска војска је 1918. године ослободила Бањалуку и тиме је коначно српски народ постао повезан за жвјеке вјековаж. Друго, тог дана је Аранђеловдан, празник који велики број Срба прославља као крсну славу и треће, на тај дан потписан је Дејтонски мировни споразум - рекао је Тадић.

Он је изразио увјерење да је Дејтон донио и обезбиједио трајан мир за све генерације на овим просторима.

Према његовим ријечима, и други грађани БиХ, такође, из више разлога треба да славе 21. новембар.

- И њих је српска војска на тај дан ослободила од аустроугарске власти 1918. године, а и мир, који је добар Србима, сигурно је једнако добар и њима - закључио је Тадић.

Поплашен: БиХ без перспективе

Бивши предсједник Републике Српске Никола Поплашен рекао је да су карактер и структура Дејтонског мировног споразума довели у питање његову добру страну - прекид рата међу народима БиХ, који су најмање криви за његово избијање.

Поводом 17. годишњице потписивања Дејтонског споразума, Поплашен је рекао да је Дејтонски мировни споразум, својим карактером и структуром, обезбиједио да мијешање страних сила чини привид њихове нужне присутности и арбитрирања у рјешавању свих крупних, а и ситних питања у БиХ.

- У случају БиХ може се примијенити народна пословица жшто се грбо роди вријеме не исправиж, што значи да ми живимо у дефектној, биолошки кратковјечној наказној држави БиХ без перспективе - нагласио је Поплашен.

У прилог овој тврдњи, истиче Поплашен, говори и међународна верификације дејтонске институције, такозваног Хашког трибунала, као и ноторних злочина хрватске војске која подразумијева да је хвале вриједан чин у коме је побијено неколико хиљада Срба и протјерано њих више стотина хиљада.

Поплашен је изразио наду да ће “заљубљеници у Европу” коначно схватити да се достојанство не брани и будућност не изграђује ситним полтронисањем, извињавањем и распродајом земље за шаку долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.