Додик: Може се очекивати дугорочна политичка блокада ФОТО

Сарајево - Лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је да је на данашњем састанку политичких лидера из БиХ са представницима ЕУ показан евидентан раскол међу бошњачким политичарима у ФБиХ који парализује политички живот и процесе и у ФБиХ и у БиХ, преносе агенције.

Додик је нагласио да се сада може очекивати дугорочна политичка блокада, што ће опет ићи на штету Републике Српске.

На питање да ли Српска има “резервни план” за ову ситуацију, Додик је одговорио да “то не би било лоше, али да то не зависи само од Републике Српске”.

Лидер СДС-а Младен Босић потврдио је да су на данашњем састанку у Сарајеву поново испливали анимозитети који постоје међу бошњачким политичарима.

- Све док се не разријеши то питање у ФБиХ илузорно је више уопште разговарати о провођењу одлуке у случају “Сејдић-Финци” и о европском путу БиХ уопште - рекао је Босић.

Он сматра да бошњачки политичари својим међусобним лошим односима додатно продубљују политичку кризу.

- Сада морамо сачекати да видимо да ли та криза има крај или нас заиста чека апсолутна блокада политичких процеса у БиХ - рекао је Босић.

Санино: “Мапа пута” ка ЕУ остаје на снази

Постоје реални изгледи за ступање на снагу Споразума о стабилизацији и прудруживању и подношење кредибилне апликације за чланство БиХ у ЕУ, под условом да постоји довољна политичка воља да се постигне консензус и конкретним дјеловањем реализује аспирација грађана ка ЕУ, истакнуто је на састанку на високом нивоу, који је данас у Сарајеву организовала Европска комисија.

Генерални директор Дирекције за проширење ЕУ Стефано Санино, који је предсједавао састанком, подсјетио је да је ЕУ неколико пута поновила да БиХ има јасну перспективу чланства у Унији.

- Наглашена је континуирана снажна подршка јавности у БиХ за постизање тог циља - рекао је Санино новинарима након састанка представника извршне власти БиХ и лидера водећих политичких странака са представницима Европске комисије, у оквиру дијалога на високом нивоу о средњорочној процјени напретка у процесу приступања БиХ ЕУ.

Према његовим ријечима, на састанку је разматран напредак у испуњавању задатака и рокова које су усагласили сви политички представници на првом састанку у оквиру дијалога у јуну ове године у Бриселу.

Санино је истакао разочарење Европске комисије, које је раније изразио и комесар ЕУ за проширње Штефан Филе, због тога што су политички лидери у БиХ пропустили први рок, 31. август, за провођење “Мапе пута” ка ЕУ.

- “Мапа пута” ка ЕУ остаје на снази. Усаглашен приједлог, заснован на политичком консензусу и даље треба да буде послат Парламентарној скупштини ради усаглашавања Устава БиХ са одлуком у предмету “Сејдић-Финци” - рекао је Санино.

Према његовим ријечима, потребу за постојањем ефикасног механизма координације на свим нивоима ради хармонизованог усвајања и примјене прописа Уније и даље треба приоротетно рјешавати, како би БиХ могла да говори “једним гласом” о питањима у вези са ЕУ.

- Исто тако, овај механизам ће помоћи БиХ да напредује у остваривању свог програма европских интеграција - оцијенио је Санино.

У Сарајеву је данас одржан састанак на високом нивоу представника ЕУ, институција БиХ и политичких лидера о процјени напретка да би се оцијенило шта је урађено од првог састанка дијалога на високом нивоу одржаном у Бриселу 27. јуна у вези са испуњавањем услова из “Мапе пута”.

Љубић: Рјешење је консолидација парламентарне већине

Суштина рјешења политичке кризе у БиХ јесте да се најприје мора консолидовати парламентарна већина, како би се могло кренути у реализацију услова из бриселске “Мапе пута”, изјавио је данас предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић.

- Нама треба парламентарна већина, формирана на принципима као што је то било прије седам мјесеци. То значи да има већински грађански легитимитет, односно најмање 28 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и етнички легитимитет сваког од три конститутивна народа у БиХ - појаснио је Љубић.

Он је подсјетио да су ХДЗ 1990 и ХДЗ БиХ упутили приједлог уставних амндмана у вези са провођењем одлуке “Сејдић – Финци”, као и да су ове двије странке спремне подржати и захтјеве за амандманско дјеловање на тај приједлог у парламенту БиХ, али да се не дира његова суштина, односно основни принципи.

Љубић је рекао да су неки од учесника данашњег састанка политичких лидера са представницима ЕУ у Сарајеву прихватили његов приједлог да лидери одмах након локалних избора, у периоду од 10. до 14. октобра, организују нови састанак с циљем коначног договора за испуњавање услова из бриселске “Мапе пута”.

Он је подвукао да је за ХДЗ 1990 апсолутно неприхватљив приједлог предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, који сматра да би требало да се избор чланова Предсједништва БиХ врши као и раније, директно, два из ФБиХ, а један из Републике Српске.

- Тај приједлог, у суштини, сматрамо врло штетним за БиХ и очекујемо да од њега одустану сви они који заговарају такав концепт, јер би то практично значило избацивање Хрвата из институција, унитаризацију и на крају доминацију само једног, бошњачког народа у БиХ - упозорио је лидер ХДЗ-а 1990.

Према његовим ријечима, уколико представници друга два народа, српског и бошњачког, нису спремни да прихвате равноправност три конститутивна народа на платформи институционалне равноправности, онда је једини пут територијализација БиХ, конкретно, формирање територијалне јединице са хрватском већином.

Радончић: Бошњачки корпус на раскрсници – или ка Ирану и ка ЕУ

Бошњачки корпус бира између иранског пута и Европске уније, изјавио је предсједник Савеза за бољу будућност Фахрудин Радончић.

- То данас није тако експлицитно речено, али поента свих неспоразума у ФБиХ је у томе - рекао је Радончић након састанка политичких лидера из БиХ са представницима ЕУ у Сарајеву.

Према његовим ријечима, питање је заправо хоће ли СДА успјети у својој накани да сачува 17 година својеврсне паравласти или ће БиХ коначно кренути напријед.

- Данашњи састанак у смислу европских интеграција није донио велики резултат, јер је у току кампања за локалне изборе, у којој преовладава тешка реторика и када је тешко правити велики напредак, па смо се договорили да одмах након октобарских избора поново сједемо и покушамо да покренемо ствари са мртве тачке - рекао је Радончић.

Човић: Приједлог два ХДЗ-а за Дом народа подржавају сви осим СДA

Предсједници СНСД-а, СДС-а, ХДЗ-а БиХ, ХДЗ-а 1990, СДП-а БиХ и Савеза за бољу будућност БиХ, али не и СДА, на данашњем састанку са представницима ЕУ потврдили су да је усаглашен приједлог два ХДЗ-а у вези са конституисањем Дома народа парламента БиХ у оквиру уставних измјена које прате провођење одлуке “Сејдић – Финци”, рекао је предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић.

- Што се тиче избора чланова Предсједништва БиХ, лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић и ја смо рекли да прихватамо асиметрично рјешење, односно вољу представника српских политичких странака који траже директан избор. Што се хрватске стране тиче, тај избор може бити и директан, али не са једном изборном јединицом у Федерацији БиХ, што више никада нећемо допустити - рекао је Човић новинарима у Сарајеву.

Он је истакао да се Хрвати никада више неће помирити са могућношћу да Бошњаци бирају два члана Предсједништва БиХ, као и да неко други у Федерацији у име хрватског или српског народа бира делегате у Дом народа.

- Вјерујем да, док траје кампања за локалне изборе у БиХ, нема ништа од даљих разговора на овом нивоу - навео је Човић.

Неопходна парламентарна већина

Сви учесници данашњег састанка у Сарајеву са генералним директором Дирекције за проширење ЕУ Стефаном Санином сагласили су се да је неопходно дефинисати парламентарну већину на нивоу БиХ која би преузела одговорност за провођење услова из “Мапе пута”.

Предсједник СДА Сулејман Тихић рекао је новинарима да су политички лидери информисали Санина о својим ставовима у вези са “Мапом пута” и начинима рјешавања, посебно у контексту разлика међу лидерима странака.

- Став СДА, када је ријеч о провођењу одлуке “Сејдић – Финци”, јесте да се због апликације за кандидатски статус треба концентрисати само на провођење пресуде, а да је питање равноправности народа потребно оставити за касније, јер очито је да сада о томе не можемо постићи споразум - објаснио је Тихић.

Он је напоменуо да је ријеч о темељном захвату који се сигурно “не може у овој ситуацији и на овакав начин ријешити”, односно да се питање равноправности Хрвата,Срба и Бошњака на одређеним подручјима мора рјешавати у разговорима о уставној реформи неком другом приликом.

Према његовим ријечима, СДА је спремна на индиректан избор члана Предсједништва БиХ, али под условом да се ради о индиректном избору на територији цијеле БиХ.

- Против смо асиметричних рјешења јер мислимо да у Уставу БиХ има пуно асимтерије коју не треба даље проширивати. СДА је и против формирања треће изборне јединице јер би то значило стварање трећег ентитета - навео је Тихић.

Он је истакао да парламентарна већина на нивоу БиХ мора бити јасно дефинисана, како би преузела одговорност за реализацију циљева из “Мапе пута”.

Предсједник СДП-а БиХ Златко Лагумџија рекао је да је на данашњем састанку урађена једна врста инвентуре обавезе које произилазе из “Мапе пута” која је и даље “жива”.

- “Мапа пута” је документ који се може реализовати, али овај мјесец је практично “мртав мјесец” за уставне реформе - констатовао је Лагумџија и додао да данас нису изнесене никакве нове идеје.

Он је оцијенио да је добро што су предсједници ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990, Драган Човић и Божо Љубић, ставили у парламентарну процедуру приједлог документа за рјешавање питања “Сејдић-Финци” који сада нема подршку, али који отвара могућност да се временски стигне до краја новембра са уставним реформама.

- Важно је да се у парламентарној процедури налази одређен пакет који се касније може мијењати - рекао је Лагумџија.

Он је још једном потврдио да је коалиција СДП БиХ и СДА на свим нивоима ствар прошлости, јер је СДА “кочничар реформи”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.