Додик: Могуће да један број посланика СДС-а приступи некој од странака већине

САРАЈЕВО - Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да је могуће да један број посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске изађе из странке и да приступе некој од странака окупљених око СНСД-а, пошто је СДС у расулу и нема лидерства.

“Њихове политике су ненародне и наравно да губе подршку”, рекао је вечерас Додик.

Он је потврдио да СНСД са људима у Бијељини трага за могућом сарадњом на локалним изборима како би тој локалној заједници понудили компактност између локалног и републичког нивоа управљања.

“Тиме што је Бијељина имала СДС, а Република СНСД на власти, Бијељина није ништа изгубила”, рекао је Додик, подсјећајући да је Република Српска у Бијељини направила значајне инфраструктурне објекте, као и болницу у коју је уложено 76 милиона КМ.

Према његовим ријечима, много тога је урађено, али је могло и више да није било неке тихе опструкције или неког тихог неразумијевања.

“Данас на подручју Бијељине завршавамо парцелацију за изузимање земљишта за изградњу ауто-пута који иде од Кузмина преко Раче за Бијељину и даље према Брчком, а онда иде крак према Тузли и Сарајеву, а онај други према Бањалуци. Гради ће се и гасовод”, додао је Додик за “О канал” и “Ослобођење”.

Он је констатовао да СДС ништа од тога не може да понуди народу и да имају само спекулације.

“Ја знам неке људе који показују интерес да се жпрепакујуж”, рекао је Додик, оцијенивши да предсједник СДС-а Мирко Шаровић није био лидер странке и чувар њених изворних принципа, већ је гледао само своју каријеру, због чега је цијела њихова организација у Добоју прешла у СНСД.

“Ми сада у Добоју имамо одличну ситуацију да ћемо наредне локалне изборе добити неспорно високим резултатом”, навео је Додик.

Говорећи о могућности да до овогодишњих локалних избора буде донесен нови изборни закон БиХ, Додик је поручио да он не може бити донесен без СНСД-а.

“Немам ништа против да се Изборни закон мијења”, рекао је Додик, прецизирајући да ту постоје неке суштински политичке и неке техничке теме.

Он је истакао да приликом доношења Изборног закона треба онемогућити било какве шпекулације и направити методологију која ће омогућити да БиХ као и све друге земље до поноћи изборног дана има резултате који су довољно поуздани да се не сумња у њих, а не да се чека мјесец дана, што отвара простор за шпекулације.

Упитан да ли је за увођење могућности одржавања ванредних избора у БиХ, Додик је рекао да би они изазвали много више стабилизације, али да би подржао ову могућност под условом да мандати припадну странкама.

Додик је додао да се приликом доношења Изборног закона не може игнорисати захтјев Хрвата да они бирају своје аутентичне политичке представнике.

“Није добра понуда да Бошњаци бирају Хрвата за било који орган. То може да изгледа као мала превара која храни сујету некоме, али то у суштини не даје стабилност БиХ и њеним институцијама”, поручио је Додик.

Он је указао на то да нико у БиХ не жели да му други бирају представнике, као што се десило на прошлим општим изборима када су Бошњаци изабрали Жељка Комшића у Предсједништво.

“Он јесте Хрват, али није изворни политички представник Хрвата јер се зна да су га бирали гласови Бошњака. Такву врсту преваре не би вољели ни сами Бошњаци, према томе та суштинска питања треба да буду ријешена. СНСД ће подржати такво позиционирање једног модела у којем ће Хрвати у методлолгији коју они одаберу моћи да бирају свог аутентичног политичког представника. На тај ћете начин задржати Хрвате у БиХ, а овако не”, нагласио је Додик.

Он је рекао да нема разговора са СДА о томе да представник СНСД-а буде потпредсједник Федерације БиХ јер је СДА одбила ту врсту разговора.

“СДА покушава да већ договорену структуру у Савјету министара поново врати и условљава неким стварима. Ја сам рекао: жАко хоћете /Сенада/ Братића у Народној скупштини, дајте да се договоримо - ми добијамо потпредсједника Федерације, јер је то ентитетски ниво, а ако нећете, ми имамо могућност, имаћемо шест делегата у Дому нараода /ФБиХ/ да покрену иницијативу како је то предвиђено законом у Федерацијиж”, навео је Додик.

Лидер СНСД-а објаснио је да оба дома федералног парламента треба у првом кругу да гласају за потпредсједника, а уколико се то не деси, онда одлучује већина у једном дому, што СНСД са ХДЗ-ом већ има у Дому народа.

“Мислим да можемо да добијемо то мјесто у таквој процедури”, закључио је Додик.

Говорећи о скором одлучивању Уставног суда БиХ о његовом захтјеву за оцјену уставности Измјена закона о заставама, Додик је рекао да ће ако има “п” од права Суд удовољити том захтјеву.

Статус кандидата истовремено са Сјеверном Македонијом и Албанијом

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик сматра да би БиХ требала од ЕУ да тражи да добије кандидатски статус истовремено са Сјеверном Македонијом и Албанијом.
“Имајући у виду да је ЕУ одбила Албанију и Сјеверну Македонију да им да статус кандидата, ми треба сада да жпритиснемож и покушамо доћи у мају или у неко исто вријеме до тог статуса”, рекао је Додик.

Додик је за телевизију “О канал” и “Ослобођење” оцијенио да би истовремени статус кандидата са Албанијом и Сјеверном Македонијом донио сасвим другу динамику, наглашавајући да БиХ треба да покаже способност.

Српски члан Предсједништва БиХ је подсјетио да је данас први пут одржан састанак са амбасадорима земаља чланица ЕУ којем није присуствовао британски амбасадор, јер је Велика Британија напустила Унију 31. јануара.

“Још је конфузно стање јер по први пут неко излази из ЕУ. Ријеч је о озбиљној земљи чија је економија већа него десет других које су остале у ЕУ”, рекао је Додик.

Говорећи о критеријумима за чланство у Унији, Додик је оцијенио да 15 земаља чланица, сада не би могле да их прођу за годину дана.

Он је указао да је БиХ, као земља која се придружује ЕУ на крају, добила најригорозније критеријуме.

Додик сматра да 14 услова из Мишљења Европске комисије треба подијелити на оне који се могу испунити, те да се они који динамички гледано нису спроводиви у овом времену, оставе у кондиционалу за наредне двије до три године али да БиХ добије кандидатски статус.

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске је нагласио да је такав приједлог и изнио амбасадорима чланицама ЕУ током састанка.

Када је ријеч о проблему са одлагалиштем нуклераног отпада на граници БиХ и Хрватске, Додик је подсјетио да је још у вријеме док је док он био предсједавајући Предсједништва БиХ донесена одлука којом се од Хрватске тражило да одустане од тога.

“Познато је да је смањен ниво комуникације између БиХ и Хрватске, имајући у виду њихово незадовољство због избора Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва. Они су то сматрали подвалом Хрватима и видјела се тиха опструкција и мада су увијек говорили како желе све најбоље БиХ никада није долазило до састанака”, рекао је Додик.

Он је напоменуо да су представници из Републике Српске били на састанцима са надлежним министрима и другим људима у Загребу и да има различитих приступа, али да је очигледно да Хрватска још не нуди ниједну другу алтерантиву.

“Неће то тако лако ићи без обзира што Хрватска мисли да је то њено суверено право и да то може. Мора се наћи неки реципрочни начин одговора. Колико знам тај отпад се дијели, пошто је то заједничка електрана Словеније и Хрватске”, указао је Додик.

Он је појаснио да ће дио отпада Нуклеарне електране “Кршко” који припада Словенији бити одлаган гдје одреде Словенци, док један дио тог отпада Хрватска вози на свој простор.

“Свакако је то опасна ствар која највише угрожава становништво оке ријеке Уне која се сматра једном од љепотица ријека на Балкану”, додао је Додик.

Диференцирана стопа ПДВ-а за смањење оптерећења на основне намирнице

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је вечерас да се увођењем диференциране стопе ПДВ-а у БиХ жели смањити оптерећење на основне животне намирнице.
“Није идеја била да се повећањем ПДВ-а створи ново оптерећење. Идеја је била да се диференцираном стопом смањи опорезивање млијека, лијекова, књига, дјечије хране и одјеће, уџбеника и да то иде на нижу стопу од осам одсто, а да се за неку другу робу повећа стопа ПДВ-а на 21 одсто, како би се надомјестио губитак”, појаснио је Додик.

Према његовим ријечима, највећи проблем у БиХ јесте што нико никога не слуша, већ се покушавају облатити добре ствари и идеје.

Додик сматра да би већина грађана прихватила да се повећа стопа ПДВ-а на дуван, алкохол и неку другу луксузну робу широке потрошње, а да се смањи на животне намирнице, те новински папир.

“Да ли ће се увести диференцирана стопа ПДВ-а, не знам, али се то не мора десити по сваку цијену”, рекао је српски члан Предсједништва за телевизију “О канал” и “Ослобођење”, те додао да ово питање није никаква новина, већ да се као идеја помиње од раније.

Он је подсјетио да је у периоду увођења јединствене стопе ПДВ-а речено да док се не развије систем контроле ПДВ-а, не може бити диференцирана, већ јединствена стопа, како би се смањиле спекулације.

“Већ је 13-14 година како је уведена јединствена стопа ПДВ-а и развили смо систем, тако да је вријеме да смањимо оптерећење на ове животне робе широке потрошње”, рекао је Додик.

Говорећи о посљедицама које би по БиХ имала одлука Европске комисије да уведе таксе на емисију угљен-диоксида приликом производње електричне енергије, Додик је подсјетио да је Република Српска у Термоелектрани “Угљевик” прије мјесец дана уградила нове филтере којима је готово елиминисана емисија угљен-диоксида и сумпора.

“Уложили смо у једну доста стару електрану 96 милиона долара, али смо знали да уколико то не урадимо, за двије, три или пет година неће моћи да ради управо због емисије. То је нешто што иде у корист нама”, рекао је српски члан Предсједништва.

С обзиром да је протеклих дана ваздух у многим градовима у БиХ, Тузли, Бањалуци, Сарајеву био међу загађенијим у региону и шире, Додик је навео да као рјешење за тај проблем види гасификацију.

Према његовим ријечима, небитно је да ли ће се БиХ прикључити на “Турски ток” или на “Јадрански крак” гасовода.

“Ко први дође, добродошао”, истакао је Додик и додао да БиХ треба да узме ону понуду која буде квалитетна и јефтинија јер нема могућности да бира.

Додик је подсјетио да је прије 10 година у име Републике Српске потписао сагласност за Јадранско-јонски гасовод, који би преко Црне Горе требало да уђе у БиХ, али да није ни против тога да “Турски” односно “балкански ток”, који пролази Бугарском и улази у Србију, уђе у БиХ, јер је је потребна алтернативна могућност снабдијевања.

“Ко ће прије доћи, није важно”, констатовао је Додик.

Он је навео да Република Српска покушава да приволи компанију која је власник рафинерије нафте да инвестира у гасифкацију Бањалуке, за шта је потребно око 100 милиона евра јер овдје нема ниједне фирме која је у могућности да то уради.

“Нама је најважније да добијемо исплатив и чист енергент, да немамо оно што имамо сад”, поручио је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.