Фото: Архива
| Добровољачка улица злочин без правде
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежене 34 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици 1992. године, а ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Факти
Како је планирано, обиљежавање ће почети у Источном Сарајеву, гдје ће у 10 часова у храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА, а потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу, гдје ће у 11 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА.
Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац рекла је „Гласу Српске” да ће у Сарајеву, и Источном Сарајеву са дубоким поштовањем и тугом, обиљежити 34. годишњицу страдања невино убијених војника ЈНА који су, повлачећи се из Сарајева након договора о мирном повлачењу, изгубили своје животе у злочину и који ни након 34 године није добио судски епилог.
- Сјећање на њихову жртву није само обавеза њихових породица, већ и морална дужност цијелог друштва. Ти људи нису изгубили животе у борби, већ су страдали у тренутку повлачења, у околностима које и данас траже пуну истину, правду и одговорност.Посебно боли чињеница да су кроз протекле деценије покретани одређени правосудни процеси, отваране истраге и давана обећања, али су ти поступци обустављани, остављајући породице жртава у болном чекању и неизвјесности - истакла је Граорац.
Она је додала да готово три и по деценије касније, правда за њихове најмилије и даље остаје недостижна.
- Породице страдалих већ 34 године живе са неизбрисивим ранама, носећи терет губитка и тишине институција које су биле дужне да расвијетле овај злочин и казне одговорне. Њихова нада у правду, упркос свему, није угашена, али вријеме које пролази додатно продубљује осјећај неправде и заборава - нагласила је Граорац.
Граорац је констатовала да на овај дан понављају јасан захтјев надлежним правосудним институцијама да без одлагања наставе и приведу крају процес утврђивања пуне истине и индивидуалне одговорности за овај злочин кроз процес који је поново покренут против 10 особа, укључујући Ејупа Ганића 2022. године.

- Правда која касни предуго постаје нова неправда - не само према жртвама, већ и према њиховим породицама. Десет година је требало да се обнови процес против одговорних за овај злочин на самом почетку рата, или ћемо чекати опет 10 година да се настави суђење или пак, оно најочекиваније када је Суд и Тужилаштво БиХ у питању да осумњичени побјегну ван земље или да помру а да не одговарају за злочин нед недузним војницима ЈНА.Обиљежавајући ову годишњицу и ове године одајемо почаст страдалима, чувамо истину од заборава и шаљемо поруку да одустајања од правде неће бити- закључила је Граорац.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је “Гласу Српске” да Суду и Тужилаштву БиХ ни 34 године није довољно дуг временски период да велики злочин који се догодио у Добровољачкој добије судски епилог.
- Након убиства старог свата на Башчаршији 1. Марта ово је био показатељ шта Сарајево спрема немуслиманима.Недвосмислено је показано да у Сарајеву има мјеста само за муслимане а да сви они који се нађу у њему, без обзира из ког разлога ће бити убијени.И као да су и тада знали да за сва звјерства која су починили нико неће одговарати- констатовао је Којић.
Којић је оцијенио да оно што је поразно што јесте да ми и након 34 године немамо назнака да ће се нешто помаћи са мртве тачке и да ће неко бити изведен пред лице правде.
- У недоглед се траже разлози за амнестирање одговорних, за одуговлачење са судским процесима и то је већ постала судска пракса. Поштовање судске праксе је и у томе подјељено.Када треба Србина осудити то се чини убрзаним корацима и то се уводи као судска пракса у било ком процесу, док са друге стране амнестирање злочинаца који су убијали Србе постаје судска пракса која се проводи у сваком облику- нагласио је Којић.
Којић је истакао да докази за овај злочин постоје и да је само потребна воља и жеља да се процес доведе до краја.
- Али нажалост ми немамо нити један разлог да вјерујемо да ће се неко одважити и ову ствар довести до краја, баш као што је то случај и у многим другим судским процесима у којима су жртве Срби.Правосуђе на нивоу БиХ је рак рана ове накарадне државе у којој је нормално да у Поточаре у јулу потпуно мирно и безбједно буде одата почаст Муслиманима, док у Добровољачкој, Тузланској капији и свим другим мјестима у Федерацији Срби морају да страхују за своје животе јер само желе да запале свијећу и положе ружу убијеним сродницима.О постављању неког спомен обиљежја не могу ни помислити јер сваки траг злочина Федерација жели сакрити- закључио је Којић.
Од 42 погинула војника ЈНА, њих 32 били су Срби, шесторица Хрвати те по два Бошњака и Албанца.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, руководили су, према наводима из ранијих истрага, тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и остатак бошњачког руководства.
ЦЈБ Источно Сарајево поднио је 2005. године кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу.
Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донио је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.
Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донијело наредбу о поновном отварању истраге у предмету “Добровољачка” те је Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која терете за ратни злочин.
Међу оптуженима су Ејуп Ганић као члан Предсједништва РБиХ, Заим Бацковић као члан оперативног центра Штаба Територијалне одбране РБиХ и Јусуф Пушина као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ. Овај поступак је још у току.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.