Добровољачка синоним за злочин и неправду

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, САРАЈЕВО - Од истине се не треба и не смије одустати. Оно што се десило 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој био злочиначки подухват. Важно је будућност градити на начин да се никада не одустане од истине, трагања за правдом и задовољењем правде- рекла је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и додала да се не смије одустати од истине, те да нема оправдања да се да и милиметар оног што је Република Српска.

Цвијановић је након паљења свијећа и поллагања ружа у Добровољачкој улици која данас и не носи више то име у Источном Сарајеву рекла да јој је познато да  смо уморни од многих неправди, да смо и као народ и као институције исцрпљивани дуго времена разним неправдама,  да су оне сервиране на различне начине, али  да морамо да разумијемо да је свака жртва обавеза за сваког од нас.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да је данас лакше било отићи у Техеран него у Сарајеву одати пошту убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици јер је Србе који су стигли морао да обезбјеђује велики број полиције.

Остојић је констатовао да Бошњаци могу безбједно доћи у Републику Српску и одати почаст својим страдалим, а да је прича о суживоту у Сарајеву илузија.

- Ако причамо о неком суживоту или животу једних крај других, а на овакав начин долазити овдје, онда морамо сви да признамо да је то крајњи апсурд- нагласио је Остојић и констатовао да су Срби данас дошли да на миран и достојанствен начин запале свијеће, да се помоле и Богу за душе убијених и да положе цвијеће.

Остојић је након  полагања бијелих ружа и прислуживања свијеће на мјесто гдје су на данашњи дан 1992. године страдали припадници ЈНА поручио да би починиоце и наредбодавце требало да стигне казна, односно да одговарају пред правосуђем БиХ.

- Срби не вјерују у правосуђе БиХ и Хашки трибунал, јер је створен да суди само Србима, али не и онима који су починили злочине над Србима.Не вјерујем да ће онима којима се суди већ пет година икад бити изречене пресуде, јер по броју свједока и одбране и оптужбе, вјероватно ће процес трајати још 10 година- оцијенио је  Остојић.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Срби који су у Источном Сарајеву у Цркви Светог Георгија у Миљевићима гдје је служан парастос са три аутобуса су се упутили у Добровољачку улицу гдје су уз јаке мјере обезбјеђења запалили свијеће и положили бијеле руже вратили су се у Источно Сарајево и  код споменика 65. пуку ЈНА и Војеске Републике Српске  у Градском парку у Источном Новом Сарајеву положили су вијенце и цвијеће.

Присутни су били чланови породица побијених војника, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић, министри у Влади Републике Српске Радан Остојић и Драга Мастиловић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, представници борачких организација, локалних и градских власти, те званичници у заједничким институцијама и у Народној скупштини Републике Српске.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. године убијено је најмање 28 припадника ЈНА.

ЦЈБ Источно Сарајево поднио је 2005. године кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу. Међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донио је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.

Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донијело наредбу о поновном отварању истраге у предмету "Добровољачка", те је Суд БиХ у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица која се терете за ратни злочин.

Mајор у пензији Жељко Пантелић рекао је на обиљежавању страдања припадника ЈНА да ни након више од три деценије од дешавања у Добровољачкој улици у Сарајеву није дошло до суштинског помака у утврђивању одговорности нити у изградњи културе сјећања.

Пантелићкоји је и  аутор књиге "Ничији војници у сарајевском паклу 1992." и некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука, констатовао је  да су и даље присутна супротстављена тумачења ратних догађаја у Сарајеву, која не одражавају искуство учесника.

-Осим моје књиге изашло је још неколико књига других учесника, али се са друге стране још провлаче те бајке о неким браниоцима  Сарајева, о нападу ЈНА на Предсједништво БиХ, о заробљавању Алије Изетбеговића.Обиљежавања се годинама одвијају без могућности да се посјети само мјесто страдања у Добровољачкој, већ се полагање вијенаца организује на другој локацији, у близини  Скендерије.Жао ми је што након свега не можемо да кажемо да је дошло до неког помака у тим односима, јер смо овдје до свих ових година дочекивани на разне начине, па су нам чак бацане свијеће и цвијеће које смо полагали овдје -рекао је Пантелић.

Говорећи о судским процесима, Пантелић је подсјетио да је први предмет затворен 2012. године „због недостатка доказа“, док се други, који је покренут 2018. године, „ и даље налази у фази поступка и односи се на ограничен дио догађаја“.

-Дуготрајност процеса ствара сумњу у могућност његовог епилога и доношења коначне правде- констатовао је Пантелић.

Припадник Четвртог батаљона Војне Полиције Данило Берибака изјавио је да су догађаји из тог периода обиљежени засједама и нападима без повода на њихове јединице које су се кретале у колони.

- Моја јединица, пет возила из ‘Виктор Бубња’, кренула је да помогне и код Електропривреде на „Социјалном“ на нас је отворена ватра без икаквог повода – рекао је Берибака и додао да  је наставио кретање борбеним оклопним возилом „Видра“ , те додао  да је учествовао у извлачењу рањених лица.

-Том приликом на  терену сам  уочио два до три спаљена тијела.Пуцано је по нама, преживио сам осам удара, и то од тромблона и зоља. Након осмог удара био сам дезоријентисан, а из возила „Видра“ ме је извукао потпоручник Шабан Хајдаревић – истакао је Берибака.
Он је рекао да је 3. маја имао директан сусрет са смрћу.

-Извукли су ме припадници специјалних јединица из те опасне ситуације и спасили. Разоружали су ме и одузели ми пиштољ и опасач. Све то је на мене оставило трајне посљедице и трауме – рекао је Берибака.

Он је додао да се, иако је против више лица подигнута оптужница, цијели процес превише одуговлачи, те да, како сматра, јавност и даље слуша различите интерпретације догађаја.
- Истина је спора, али достижна. Ми знамо шта се десило и о томе ћемо увијек говорити -навео је Берибака.

Миливоје Благојевић, отац страдалог Александра Благојевића, рекао је да је његов син 1992. године у Сарајево дошао из Бањалуке због прекомандe,  гдје је радио у санитетској служби.

- По доласку у Сарајево упућен је у војну болницу код Лабудовића, у диверзантску јединицу. И раније је био са Лабудовићем у Загребу, али су се касније раздвојили – рекао је Благојевић.

Он је додао да су другог маја добили информације о свему што се дешавало, те да је дошао на то мјесто јер је, како каже, желио да види гдје је страдао његов син јединац.

- За нас родитеље је веома тужно што ни након 34 године тај злочин није добио казну, посебно за нас који смо изгубили сина јединца – истакао је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.