Фото: Агенције
Депортације имиграната које су почеле из САД након што је на чело те државе дошао Доналд Трамп не јењавају. Многи нису веровали да ће све почети овако агресивно. Људи су сада много опрезнији - не иду на посао, мењају адресе боравка, рекао је у интервјуу "Гласу" имиграциони адвокат из Чикага Мирољуб Ђукић, са којим смо разговарали о мјерама за којима је посегао Трамп од када је постао предсједник Америке.
Навео је и да је једна од радикалнија мјера и укидање социјалних бројева људима без статуса.
- За оне из наших крајева то је као када би Република Српска некоме укинула матични број - казао је Ђукић, који се осврнуо и на санкције које је највишим званичницима Републике Српске и великом броју предузећа увела администрација бившег предсједника САД Џозефа Бајдена.
ГЛАС: Нови амерички предсједник Доналд Трамп је по ступању на чело САД потписао низ имиграционих мјера. Колико су та правила строжа у односу на раније прописе?
ЂУКИЋ: Нови председник Трамп је у кампањи обећао да ће се сурово обрачунати са имигрантима који немају легалан статус у Америци и да ће свим средствима покушати да депортује све илегалне имигранте, без обзира на то да ли су ту годину, две, пет или више деценија и да ли имају породицу овде где су већина чланова амерички држављани. Сходно обећањима прве недеље су почела хапшења људи без легалног статуса у Америци. Међутим, нису хапшени само људи са криминалном историјом или они који су илегално ушли преко мексичке границе. Сведоци смо да су и они који су ушли легално и немају прекршаје постали мета имиграционих власти. Када је реч о нашим суграђанима са Балкана, највидљивије промене су да су интервјуи за зелене карте сада обавезни, правила за азил су знатно строжа (посебно ко може добити азил), а појачано је и надгледање друштвених мрежа. У случајевима када су људи изражавали ставове супротне актуелној политици администрације, визе би биле укинуте и наређено им је да напусте земљу у року од 15 дана (посебно студенти). Такође, први пут се догађа да су имиграционе власти добиле приступ пореским службама да би лоцирале имигранте. До сада је постојала заштита приватности и ниједна администрација није желела да користи те податке. Ова администрација планира да види ко је подносио порез без социјалног броја, већ са пореским идентификационим бројем и да добије податке о томе где могу да их пронађу и евентуално ухапсе. Друга, још радикалнија мера је укидање социјалних бројева људима без статуса. За оне из наших крајева то је као када би Република Српска некоме укинула матични број. Без социјалног броја особа не може да отвори банковни рачун, добије возачку дозволу, кредит и тако даље и на тај начин ће бити приморана да напусти Америку. Још једна радикална одлука је да сви илегални имигранти морају да се сами пријаве имиграционим властима ради регистрације. У супротном суочавају се са кривичном одговорношћу.
ГЛАС: Имате ли процјене колико грађана са Балкана борави илегално у САД?
ЂУКИЋ: Не постоји званична статистика о броју илегалних имиграната у Америци, посебно не из наших крајева. Процене су да укупно има између 11 и 13 милиона илегалних имиграната у САД. Највећа заједница са Балкана живи у Чикагу и околини, Милвокију (Висконсин), Кливленду (Охајо), као и на Флориди, посебно око Мајамија и Нејплса. По мојој процени, неколико хиљада наших суграђана живи без статуса у Америци.
ГЛАС: Да ли ће депортације оних који немају статус бити настављене?
ЂУКИЋ: Депортације су почеле одмах по ступању нове администрације на дужност и никада нису престале нити су се смањивале. Јасно је да администрација није задовољна брзином депортација. Многи нису веровали да ће почети овако агресивно. Људи су сада много опрезнији - не иду на посао, мењају адресе боравка.
ГЛАС: Колико је данас тешко добити документа за легалан боравак у САД?
ЂУКИЋ: Долазак у Америку никад није био лак. Изузимајући туристичку визу, која се може добити без велике документације, добијање визе преко породице или посла је дуготрајан и често компликован процес. Нова администрација користи административне трикове да отежа процедуре. На пример, да бисте добили радну визу или зелену карту преко посла, морате добити сертификат од Министарства рада. Дешава се да министарство одбија захтев тврдећи да послодавац није уложио довољно напора да нађе америчког радника. Такође, чак и када особа испуни све услове за држављанство, одгађа се заказивање церемоније.
ГЛАС: Заступате велики број грађана Републике Српске у добијању докумената за боравак у Америци. Колико је најдужа процедура до сада трајала?
ЂУКИЋ: Зависи од врсте поступка - неки трају шест месеци, а неки чак и 15 година. У сваком случају пре него што започне процес потребне су консултације са имиграционим адвокатом.
ГЛАС: Имате ли неки случај који бисте издвојили у својој досадашњој каријери, а који је на Вас оставио велики утисак?
ЂУКИЋ: Током каријере имао сам много случајева који су оставили утисак. Због поверљивости не могу да износим детаље, али могу да поделим општа запажања. У протекле две-три недеље два случаја су ми остала у сећању. Оба су се тицала одређивања кауције за ухапшене држављане Србије. У првом случају судија је одобрила, али је одредила изузетно високу кауцију (десетине хиљада долара). У другом случају, иако је тужилац погрешно навео оптужбе, судија је рекао да то "није важно" и одбио да одобри кауцију.
ГЛАС: Администрација бившег предсједника САД Џозефа Бајдена увела је санкције комплетном врху Републике Српске, али и великом броју грађана и привредника, након чега су им банке у Српској угасиле рачуне. Како гледате на то?
ЂУКИЋ: Нисам експерт за међународно право, али колико знам, да би се угасио рачун, морају постојати основани разлози - на пример коришћење рачуна за криминалне радње, украден идентитет или дуготрајно негативно стање. Ако су рачуни угашени без образложења, то је вероватно нелегално и може се тужити банка.
ГЛАС: Какав је био пут од дипломираног правника у Београду до адвоката у Америци?
ЂУКИЋ: Као што каже пословица: "За успех преко ноћи требало ми је 15 година." Било је успона и падова, много сумњи, али оно што ми је помогло да постанем адвокат у Америци је упорност. Наравно, и срећа игра улогу, барем на почетку.
ГЛАС: Како живе Срби у Чикагу?
ЂУКИЋ: Наши људи у Чикагу су привилеговани јер имају наше продавнице, ресторане и места за изласке, па се носталгија лакше подноси. Они који не говоре енглески имају инфраструктуру на српском језику (лекари, зубари, адвокати, итд.). Неки живе врло пристојно, неки скромније, али генерално гледано, већина види Чикаго као град који отворено прихвата људе из целог света.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.