Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ: Појединци у БиХ би да је сва имовина њихова

Поједине политичке структуре у БиХ годинама неуморно и на све начине покушавају да присвоје имања у Федерацији која су припадала и која припадају Србима, а сада су им, судећи по свему што видимо и чујемо, апетити порасли, тако да ту политичку игру пребацују на заједнички ниво власти те, уз помоћ страних ментора, желе да сва земља у БиХ буде њихова.

Истакао је то за “Глас Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, подсјетивши да Српској православној цркви (СПЦ) није враћена имовина у Сарајеву те да је српска земља у ФБиХ на удару.

- Католичкој цркви и Исламској заједници у ФБиХ је, може се рећи, имовина рефундирана кроз разне друге начине, а са СПЦ је све исто као прије доста, доста година, иако то може бити лако и брзо завршено. Довољно је да град, кантон или ФБиХ издвоји новац и купи зграду за потребе Економског факултета, али нема воље за тим, а прошло је већ 30 година - истакао је он.

ГЛАС: Шта то показује?

РАДАНОВИЋ: Српски народ у ФБиХ је само на папиру равноправан, али шта то вриједи када у стварности није равноправна ни СПЦ, ни народ? Када се сагледа ситуација у којој се налази малобројни српски народ, од кантона до кантона, видимо да је стање катастрофално. Тамо је лакше бити било која нација, само да нисте Срби. Осим ако се неки Бошњак привремено не изјасни као Србин да би имао функцију.

ГЛАС: Посљедњих дана је поново отворена прича о имовини, односно о томе ко је и ко треба у БиХ да доноси одлуке о њеној судбини.

РАДАНОВИЋ: Бивши високи представник Валентин Инцко је у једном интервју јасно рекао да ће улогу високих представника преузети Уставни суд БиХ. Зна зашто је то рекао, јер имају три страна суца те по два Бошњака, Хрвата и Србина. Нигдје у Дејтонском споразуму се не помиње да је земља у власништву БиХ, већ јасно наводе надлежности БиХ те кажу да све оно што није БиХ да су то ентитети, односно Српска и ФБиХ. Свјесно се пласирају те приче да питање имовине сада иде на ниво БиХ, иако нема шансе да прође. Ствара се и илузија да се ништа не може донијети, не би ли нашли алиби за неку интервенцију странаца. Све је смишљено и све се врти око земље.

ГЛАС: Стиче се утисак да је стално нека борба за имовину. Како гледате на то, имајући у виду сва искуства из ФБиХ?

РАДАНОВИЋ: Свако ко је писмен јасно види шта је у позадини свега тога. Успостава земљишних књига и катастра у ФБиХ се врши искључиво путем јавног позива, односно објава у службеним листовима и дневној штампи, а Српска позива власнике. Потпуна је нетранспаретност на сцени и то сасвим довољно говори да постоји нека задња намјера.

ГЛАС: Која?

РАДАНОВИЋ: Ако објавите катастарску општину Притока, која је прије рата била српска, у службеним новинама и кажете да се успоставља нова земљишна књига, па ко се јавио, јавио, јасно је да је задња намјера да се то подручје и слична потпуно очисте те да, када се нико не јави земљу добије неко други. Не треба бити доктор правних наука да би схватили да нема транспарентности и тиме ни жеље да се Срби упишу као стварни власници, што јесу.

Канцеларије

ГЛАС: У Београду је недавно почела са радом Канцеларија за правну помоћ Србима који су прије рата живјели у ФБиХ, с циљем да им буде омогућено да остану власници земље у том дијелу БиХ, а најављено је њено отварање и у Новом Саду.

РАДАНОВИЋ: Радимо све што можемо да бисмо дошли до што више Срба у региону и шире, а који још нису регулисали право над имовином у ФБиХ. У том погледу, због броја припадника српског народа који су нови дом након рата нашли у Србији, а избјегли су из ФБиХ, отворена је канцеларија за њих у Београду гдје могу да добију стручну помоћ. И за Нови Сад би требало да ускоро буде све ријешено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.