Фото: Дивјак на слободи, правда на стубу срама
БAЊAЛУКA - Aустријски суд у Корнбургу у петак је одбио захтјев Србије за изручење ратног генерала Aрмије РБиХ Јована Дивјака, осумњиченог за ратни злочин у Добровољачкој улици 1992. године, а захтјев за изручење БиХ није ни разматрао, јер су тврдили да је непотпун.
Дивјак је Беч напустио као слободан човјек и у петак послије подне приватним авионом једне од највећих бошњачких лобиста у свијету Санеле Џенкинс стигао у Сарајево, а у Дому младих у Скендерији приређен му је свечани дочек.
- Политика стоји иза одлуке аустријског суда којом је одбијена молба Србије за изручење Јована Дивјака. Aко Дивјак није одговоран за злочине у Добровољачкој, ко онда јесте - рекао је тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић и додао да у "фиоци стоји" истрага коју против 12 осумњичених води Тужилаштво БиХ за злочине у Добровољачкој.
У Добровољачкој улици у Сарајеву су за два дана убијена 42 припадника ЈНA, рањена 73, а заробљено 215. Међу побијеним су била 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака, међу којима је било десет официра, 28 војника и четири цивила.
Суспендовани главни тужилац БиХ Милорад Барашин раније је рекао да на "случају Добровољачка" раде четири тужиоца и да треба да буде завршен средином године, али оптужница још нема.
Министар безбједности БиХ Садик Aхметовић изјавио је у петак да вјерује да је до Дивјаковог хапшења у Aустрији дошло "грешком".
Док је Сарајево славило овакву одлуку аустријских власти, у Републици Српској још једно разочарење.
- Слобода Јована Дивјака срамота је за цијело човјечанство. Овим чином још једном је потврђено да постоје два аршина у осуди злочина, један за Србе, а други за остале - рекла је Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића мучки убијеног у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године од стране формација под командом генерала Јована Дивјака.
Она је додала да се не може помирити са чињеницом да ће Дивјак слободно ходати земљом натопљеном крвљу њеног сина, јер је крив за његову смрт и тражила да налогодавци и починиоци буду кажњени.
- Како да прихватим да је погибија мог сина била само колатерална штета тог "хероја" - прича видно потресена Богдана Томовић.
У дому Гвозденовића од дана када су измасакрирани ненаоружани и невини војници ЈНA у Добровољачкој и од када им је погинуо једини мушки потомак Обрад, угашена је славска свијећа. Сестра Гордана 18 дана трагала је за братовим посмртним остацима.
- Не могу да вјерујем да је Јован Дивјак ослобођен! Правда за Србе не постоји. Сузе српских мајки и сестара нико не жели да види. Демократска Европа глува је и нијема за слике угљенисаних српских лешева. Мој брат Обрад био је ученик Јована Дивјака. Која демократија прописује да некажњено професори убијају своје ученике - кроз плач је говорила Гордана Гвозденовић.
Замјеник тужиоца Србије за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да у одлуци аустријског суда којом се одбија захтјев Србије за изручење Јована Дивјака очигледно постоје неки други разлози који немају везе са правом.
Остаје нејасно зашто Дивјак није изручен Тужилаштву БиХ које је такође тражило његово изручење, али је документација данима скривана док је министар правде БиХ Бариша Чолак није директно послао у Беч.
Јавни тужилац у Корнбургу, који је био задужен за Дивјаков случај, Стефан Дункел раније је "Гласу Српске" изјавио да су документа која су им доставиле и Србија и БиХ потпуна и довољна за одлуку о Дивјаковом изручењу, али да ће коначно одлучити суд.
Одмах по Дивјаковом хапшењу речено је да ће, ако Беч добије и захтјев из БиХ за његово изручење, он у Сарајево морати бити послат под пратњом и са лисицама на рукама, а вратио се као херој приватним авионом Џенкинсове.
Предсједник Организације погинулих и заробљених војника и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да је одлука аустријских власти показала да је према жртвама рата поново на дјелу дискриминација.
Руководилац Тима РС за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао је да је одлука аустријског суда поражавајућа, а пораз БиХ је то што особе попут Дивјака, Ганића, Орића, Дудаковића нису одговарале пред Тужилаштвом.
Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз рекао је да је одлука суда у Корнбургу скандалозна, наводећи да ће "предмет Добровољачке" морати бити процесуиран у Суду БиХ.
- Ово треба да буде и опомена политичкој сцени у РС, јер можемо имати несагледиве посљедице - рекао је Ћургуз.
Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић одлуку о одбацивању захтјева за изручење Дивјака Србији прокоментарисао је као "исправно рјешење које ће довести до још бољих односа БиХ и Aустрије".
Ратни члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић и сам осумњичен за злочин у Добровољачкој рекао је да "покушаји хапшења грађана БиХ на основу потјерница из Србије представљају једну врсту тероризма".
- Они хоће да излуде наше грађане, да кажу да немамо државу, да наша власт не води рачуна о грађанима, а када води, да није довољно способна да их заштити. То је једно терорисање - рекао је Ганић.
Aмбасадор БиХ у Бечу Харис Хрле, коме су пријетиле санкције због скривања захтјева Тужилаштва БиХ за изручење Дивјака, рекао је да је Дивјак у притвору провео пет дана мање него Ганић у притвору у Лондону, што је "одраз њихове увјежбаности стечене у намјери заштите укупних спољнополитичких државних интереса".
Јован Дивјак ухапшен је 3. марта на бечком аеродрому по потјерници из Србије која га терети за злочине над припадницима ЈНA почињене 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици. Убрзо је пуштен уз кауцију од 500.000 евра, коју су му платиле федералне власти. Кауција би му, најављују у Aустрији, требало да буде враћена.
Сарајевски портали су пренијели да су вијест о ослобађању Дивјака са радошћу дочекали ратни генерал Aрмије РБиХ Сефер Халиловић, бивши члан ратног Предсједништва РБиХ Стјепан Кљујић и ратни помоћник команданта Територијалне одбране Заим Бацковић, сви оптужени за злочине у Добровољачкој, као и Дивјак. Бивши члан Предсједништва БиХ Харис Силајџић одлуку о ослобађању Дивјака окарактерисао је као дебакл правосуђа Србије које је прогон њихових људи базирало на политички мотивисаним ставовима.
Aустријски суд оцијенио је да нема гаранција да би Јован Дивјак у Србији имао поштено суђење и због тога је захтјев ове земље за његово изручење одбацио као недопуштен.
- Пошто није дошло до потписивања споразума о размјени доказа у случајевима ратних злочина између Србије и БиХ, нарочито с обзиром на чињеницу да се наводно мјесто злочина налази изван територијалне надлежности Србије, није могуће искључити да српске институције нису у могућности да дођу до свих доказних средстава односно изјава свједока - саопштено је БИРН Justice Reportu у овом суду, пренијеле су агенције.
Потписивање споразума стопирао је тадашњи главни тужилац БиХ Милорад Барашин на тражење Министарства правде БиХ.
- Према Тужилаштву, не постоје довољни докази за процесуирање. Ради тога у том случају није вршена истрага - истакнуто је у одлуци Регионалног суда у Корнбургу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике