Димитријевић: Екуменизам - највећа пријетња губљењу идентитета СПЦ

Андрићград - Православни публициста Владимир Димитријевић упозорио је да би екуменизам као религиозни глобализам, чији је циљ стварање јединствене свјетске религије у служби банкократије и њених интереса, могао да доведе до губљења идентитета Српске православне цркве /СПЦ/.

Димитријевић је појаснио да екуменизам нема никакве везе са вјерском трпељивошћу, која је карактеристична за православне Србе и њихов однос према људима других конфесија и религија.

Он је нагласио да је "смисао екуменизма, између осталог, стварање наднационалног, глобалистичког жправослављаж у служби империје Вашингтон-Брисел-Ватикан, које би било лишено своје духовне сржи и спремно да служи банкократији".

"Наш пут је пут Светосавља, како је говорио Владика Николај - православља србског стила и искуства. То јест, опет по Николају, 'национална Црква, али не и национална вера'", оцијенио је Димитријевић.

Он је за портал "Искра" појаснио да је Црква Божја живи организам, и да су развој и промјене сасвим нормална појава у њеном животу.

"У том смислу, сасвим је легитимно да се и Устав СПЦ мења и прилагођава потребама духовног живота нашег народа. Али, промене морају бити на трагу Светог Предања, дубоко засноване на светоотачком наслеђу. Мењати се, одговарати на захтеве доба у коме живимо, а остати исти /јер Истина је увек иста, пошто она није појам, него личност Богочовека Христа/ - то је увек био православни пут и начин", нагласио је Димитријевић.

Он је навео да "ми, смртни људи, којима је дато Откровење од Господа и који смо позвани на бесмртност, треба да се мењамо у складу са захтевима своје вере, а не да веру потчињавамо себи и својим слабостима".

"Они који нису ишли тим путем, који су хтели да угоде људима и њиховим слабостима /а то су римокатолици и протестанти/ довели су себе у очајно стање - храмови у Европи су им све више пусти и бивају срушени или се изнајмљују за, рецимо, аутомеханичарске радње: они остају без свештенства и пастора, а народ се отуђио од основа хришћанског живота", додао је Димитријевић.

На питање како је дошло до тако радикалних промјена, Димитријевић је, наводећи примјер римокатолицизма, појаснио да је Други ватикански концил, завршен 1965. године, имао циљ осавремењавање римокатолицизма које би хришћанство учинило доступнијим модерном човјеку.

Он је нагласио да је Други ватикански концил имао циљ да одговори "духу времена", као што неки покушавају да ураде са новим Уставом СПЦ, који, под видом повратка ранохришћанском учењу о Цркви, врши модернистичко претумачивање Светог Предања.

"Нажалост, предлог Устава је у потпуности заснован на претпоставкама модернистиче теологије. Од преамбуле нацрта новог Устава СПЦ, засноване на модернистичко-епискополатријској теологији фанариотског екуменисте, митрополита без пастве, преко низа одредаба, које скоро у потпуности искључују народ Божји из делатног учешћа у животу Цркве, до одсуства помена Светог Саве и србске црквене аутокефалије, у предлогу новог Устава превише је тога проблематичног", оцијенио је Димитријевић.

Он сматра да треба да се "узме у обзир да духовна, политичка и друштвена ситуација, у којој Срби, гдје год да су на просторима Балкана, живе у тешким околностима које нимало не погодују подјели СПЦ на аутономне митрополије и средобежним силама које би могле да настану из једне такве поделе".

"Нама је, док се боримо за Косово и Метохију, потребна слога, чврстина, јединство, и то би морало да се одражава и у Уставу СПЦ", оцијенио је Димитријевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.