Декларација у НСРС: Шта се спремa ако Шмитов насљедник буде имао „бонска овлашћења“?

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА – Дневни ред сједнице Народне скупштине Републике Српске, која је почела данас, допуњен је приједлогом Резолуције о затварању ОХР-а на приједлог предсједника републичког парламента Ненада Стевандића, а у том акту је наведено да је могућа блокада у институцијама власти уколико и нови високи представник у БиХ буде имао на располагању такозвана „бонска овлашћења“.

Подсјећајући да је Кристијана Шмита за високог представника номиновала њемачка влада 2021. те да није постојала сагласност Савјета безбједности на то именовање је, како је наведено, први разлог противљења Српске високом представнику, а други разлог је употреба такозваних Бонских овлашћења.

Опције 

Имајући у виду да је Шмит донио одлуку да оконча своју службу у БиХ, што је потврђено из Канцеларије високог представника (ОХР) 11. маја, садашње стање отвара двије опције. 

- Прва је именовање новог високог представника, а друга је затварање ОХР-а. За Републику Српску је најбоља опција затварање Канцеларије. Прелазно компромисно рјешење би могло бити опстанак Канцеларије без тзв. Бонских овлшћења уз јасно ограничење трајања мандата и гаранцију да је то посљедњи високи представник. У сваком случају, војна мисија Алтеа треба да остане – пише у информацији. 

Да би ојачали преговарачку позицију Српске у будућим разговорима у вези са судбином ОХР-а, Народна скупштина Републике Српске треба да, како је наведено, размотри ставове у вези са подршком затварању Канцеларије и да ју заједно пруже позиција и опозиција. 

- Битно је да међународна заједница добије јединствен став из Српске о овом питању – пише у информацији. 

Средства борбе 

Ако се именује нови високи представник са тзв. бонским овлашћењима, зна се шта би могло услиједити. 

- Треба јасно нагласити да ће Српска користити сва правна и политичка средства борбе, која укључују отежавање конституисања институција БиХ послије избора у октобру, повлачење представника из Парламентарне скупштине БиХ, Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ. Зашто би наши представници учестовали у формирању и раду институција БиХ ако постоји неко ко ће то радити умјесто њих. Овакав начин борбе за позиције Републике Српске је демократски, легитиман и не представља кривично дјело – пише у документу који је објављен на сајту Народне скупштине. 

Текст Декларације 

У приједлогу Декларације о затварању Канцеларије високог представника у БиХ пише да Народна скупштина наглашава да су демократски изабране институције једини легитимни носиоци власти у Републици Српској и БиХ и да је даљи опстанак ОХР-а директно у супротности са суверенитетом БиХ и њеним тежњама за чланство у Европској унији. 

- Одбацујемо сваку форму страног интервенционизма који подсјећа на застарјеле методе колонијалне управе гдје се одлуке доносе изван демократских институција и воље грађана. Сматрамо да је употреба такозваних Бонских овлашћења правно неутемељена и да интервенисање у уставе ентитета, наметање закона или смјена изабраних функционера од неизабраног странца представља грубо кршење демократског принципа суверенитета народа, Анекса четири и Анекса десет Општег оквирног споразума за мир у БиХ, устава ентитета, људских права и међународног права – наведено је у тексту приједлога Декларације. 

Српска позива надлежне институције да ставе ван снаге све одлуке такозваног високог представника Кристијана Шмита и бившег високог представника Валентина Инцка и да отпочну процес враћања свих неуставно одузетих надлежности ентитетима у БиХ.

- НСРС изражава оштар протест против именовања новог високог представника, те позивамо Савјет за имплементацију мира и Савјет безбједности Уједињених нација да хитно приступе доношењу одлуке о коначном затварању Канцеларије високог представника у БиХ чије присуство је постало препрека унутрашњем дијалогу и стабилности – пише у једном од закључака док се даље истиче да Српска задржава право да користити сва правна и политичка средства борбе у заштити својих интереса и уставне позиције у БиХ уколико и Шмитов насљедник буде имао „бонска овлашћења“. 

Послије 30 година интервенционизма, указано је, дошло је вријеме да БиХ са  два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властиту будућност.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.