Децентрализовано уређење није препрека за пут ка ЕУ

Брисел - Децентрализовано уређење БиХ није препрека приступању Европској унији, али оно захтијева координацију између свих нивоа власти, што данас недостаје, поручио је јуче у Бриселу званичницима и лидерима политичких партија из БиХ европски комесар за проширење Штефан Филе.

У првом дијелу састанка, чији је домаћин био Филе и којем је присуствовао и европски званичник Јанез Поточник, разговарало се о механизму координације. Други дио састанка, који није завршен до закључења овог броја “Гласа Српске”, требало је да буде посвећен актуелној политичкој ситуацији у БиХ.

Координација

Филе је поновио да БиХ има европску будућност подсјетивши да су то чланице ЕУ више пута поновиле.

- Децентрализовано уређење није препрека за БиХ у приступању ЕУ. Ми имамо различите моделе уређења у 27 држава чланица и ниједан од њих није био препрека успјешним преговорима и политичком учешћу у ЕУ - рекао је Филе.

Он је нагласио да децентрализација захтијева координацију унутар БиХ.

- То је оно што данас недостаје БиХ. Да ли то захтијева уставне промјене на нивоу државе или ентитета, друго је питање. Стиче се утисак да је недостатак дјелотворне координације само врх леденог бријега - казао је Филе.

Истакао је да је потребно да се одреди на којим подручјима је координација неопходна.

- Ви желите да у ентитетима имате сопствено правосуђе са јасно разграниченим надлежностима. То је могуће уз претпоставку да су сви закони у складу са законодавством ЕУ - казао је Филе и додао да састанак није завршио са јасним идејама о томе како ће изгледати будући механизам координације у БиХ, нагласивши да политичари између себе треба да се договоре како би обавили тај задатак уз помоћ ЕУ.

Преговори

Предсједник СДС-а Младен Босић рекао је “Гласу Српске” да је састанак био веома користан, јер су добили тумачење од чиновника ЕУ шта подразумијева механизам координације.

- Поручили су нам да не постоји јединствен механизам координације који прописује ЕУ него да то зависи од сваке земље и од њеног уставног уређења, као што не постоји ни обавеза једне адресе, односно да све мора радити Савјет министара БиХ - рекао је Босић.

Он је рекао да се показало да ЕУ тражи унутрашњи договор, односно да за питања из одређене области у процесу европских интеграција преговара онај ниво власти који је за ту област задужен.

- То значи да и ентитетски министри и представници могу бити преговарачи са ЕУ када унутар БиХ договоре своје ставове - казао је Босић.

Лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је пред почетак састанка да Брисел игнорише политичку реалност у БиХ коју обиљежава перманентна криза из које је излаз у повратку дејтонским принципима. Додик је рекао да је очекивање европске стране да се из БиХ говори “једним гласом” бирократски наметана илузија.

- У Бриселу би вриједјело видјети колико кошта нефункционална БиХ, коју обиљежава суштинска криза без базичног договора. Излаз из те ситуације је враћање на изворне дејтонске принципе - истакао је Додик.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да се европска будућност БиХ може изградити само кроз компромисе који уважавају интересе и права свих - државе, конститутивних народа и свих грађана.

- Зато будуће реформе не треба да иду нити у правцу централизације, нити у правцу децентрализације, већ ка интеграцији, координацији и синхронизацији - казао је он.

Изетбеговић је рекао да је главни проблем БиХ немогућност да се политички спорови ријеше унутар институција и оцијенио да је дошло до поновне политичке кризе у БиХ, посебно у ФБиХ. Он је рекао да је нужно да се механизам координације у европским пословима мора наћи кроз уважавање уређења прописаног Дејтонским споразумом и постојеће организације државног апарата.

Састанку у Бриселу су присуствовали члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, министар безбједности Садик Aхметовић, премијери РС и ФБиХ Aлександар Џомбић и Нермин Никшић, предсједници СНСД-а Милорад Додик, СДС-а Младен Босић, СДП-а Златко Лагумџија, СДA Сулејман Тихић, СББ-а Фахрудин Радончић, ХДЗ-а БиХ Драган Човић и ХДЗ-а 1990. Божо Љубић.

Кандидатски статус

Из Брисела су поручили да су даље реформе у земљи неопходне да би БиХ могла да поднесе вјеродостојан захтјев за статус кандидата.

- Ми покушавамо да одржимо европску перспективу за БиХ стварном. БиХ никада није била тако близу ЕУ као што је данас. Била би штета да се пропусти овај позитиван тренутак зарад политичких прилика уочи избора у октобру - изјавио је директор генералног директоријата за проширење Стефано Санино.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.