Фото: Дражан Поздеровић
| Давор Прањић
Од раних јутарњих часова у болничким ходницима, гдје се тишина преплиће са напетошћу операционе сале, па све до касних вечерњих састанака и теренског рада, Давор Прањић живи динамичну свакодневицу у којој се љекарска емпатија и жеља за промјенама у друштву не сукобљавају, већ допуњују кроз неуморан рад и искрену посвећеност народу.
Управо као потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа и специјализант ортопедске хирургије са трауматологијом на Универзитетском клиничком центру, Прањић припада генерацији младих људи који упоредно граде успјешну каријеру у струци и преузимају пуну одговорност у јавном животу.
Његов дан почиње рано, много прије него што већина људи уопште крене на посао. На УКЦ РС стиже прије седам часова, јер како каже за "Глас Српске", љекарски дан не трпи кашњење.
Од седам почиње индикацијски састанак, затим визита, а онда слиједи распоред који одређује да ли ће дан провести у амбуланти или у операционој сали.
- То је један устаљен ритам, али никад исти дан. Увијек постоји нешто ново, неки нови случај, нови изазов - прича Прањић.
Након што заврши медицинске обавезе, његов дан се не завршава. Напротив, тек почиње други дио, политички. Састанци у кабинету, теренске активности, разговори са грађанима и рад на пројектима који треба да побољшају квалитет живота у Српској.
- Радно вријеме траје дуже него што дан траје. Али када знате зашто нешто радите, онда то није терет – истиче Прањић.
Његова прича, од дјечака који се плашио љекара до човјека који данас лијечи и доноси одлуке, показује да путеви нису увијек праволинијски, али да упорност, знање и жеља да се помогне могу водити далеко.
Иако данас носи бијели мантил и доноси важне одлуке као љекар и политичар, његова прича почиње сасвим другачије, страхом.
Као дијете, у трећем разреду основне школе, провео је значајан период у болници због здравствених проблема који тада нису били у потпуности разјашњени.
- Тај боравак у болници оставио је у мени страх од љекара. Бијели мантил ми није био симбол сигурности, него нечега од чега бјежите - присјећа се он.
Иронија судбине, како каже, је да је касније управо тај страх постао једна од прекретница.
Током средње школе, након повреде коју је задобио бавећи се спортом, добио је прилику да из другог угла посматра љекарски позив.
- Тада сам почео размишљати другачије. Видјети како неко може помоћи човјеку да стане на ноге, буквално, промијенило је моју перспективу – наставља он.
Ипак, страх никада није у потпуности нестао. И данас, када је у улози пацијента, постоји та, истиче он, доза нелагоде.
- Ако могу, ја одгодим тај преглед. Али знам да не треба тако. Боље је превенција него чекање - признаје Прањић.
Медицински факултет уписао је 2014. године, а дипломирао 2020, у једном од најизазовнијих периода, вријеме пандемије вируса корона.
Од самог почетка знао је да жели динамичан позив, па се одлучио за ортопедију и трауматологију.
Данас, као специјализант, ради са најсавременијом опремом, укључујући 3Д ЦТ са навигацијом, који омогућава већу прецизност и сигурност током операција.
– Технологија нам помаже да будемо бољи, да смањимо могућност грешке и да пацијенту омогућимо бржи опоравак - истакао је Прањић.
Он је посебно нагласио значај едукације младих љекара и размјене искустава са колегама из других земаља.
- Важно је учити од оних који имају више искуства да бисмо избјегли грешке и напредовали брже - додао је он.
Једна од најзанимљивијих анегдота из његовог живота долази управо из споја медицине и политике.
Док многи траже одмор од стреса, он га проналази, како каже, у операционој сали.
- Након свих политичких тензија, медијских притисака и обавеза, доћи у салу и радити операцију за мене је нека врста релаксације. То звучи необично, али је тако - казао је Прањић.
Иако је свјестан одговорности коју носи рад са људским животима, тај фокус и концентрација му, како истиче, помажу да се "искључи" од свега осталог.
Интересантне су и ситуације са пацијентима, који често не знају да их лијечи потпредсједник Републике Српске.
- Када обучемо мантил, а посебно када носимо маске, пацијенти нас не препознају. И можда је то и добро - прича он.
Дешава се, додаје, да тек касније, када дођу кући, па погледају налаз и виде им схвате ко их је лијечио.
- Тек након тога крену приче, попут "био сам код њега". То су углавном позитивна искуства – прича Прањић уз осмијех.
Ипак, признаје да му је важно да га пацијенти прво виде као љекара.
- Не бих волио да неко дође са предрасудом да сам прво политичар. У ординацији сам искључиво доктор - нагласио је он.
У политику није ушао због функције, већ због потребе да нешто промијени.
- Нисам неко ко само критикује. Желим да нађем рјешење и да га спроведем - казао је Прањић.
Активније се укључује од 2019. године, а у извршној власти је више од три и по године.
Посебно истиче пројекте подршке повратницима, стипендије студентима, као и инфраструктурне радове широм Српске.
- Ако смо у четири године реализовали пројекте вриједне неколико милиона марака, то значи да смо на правом путу – истакао је Прањић, у чијем ангажману посебно мјесто заузима хуманитарни рад.
Једна од иницијатива на коју је посебно поносан јесте, како прича, подјела пакета најугроженијим породицама током коризме и Ускрса.
- Одлучили смо да се одрекнемо свечаности и та средства усмјеримо онима којима су најпотребнија. То је нешто што желимо да наставимо – казао је он.
У томе, како додаје, важну улогу има и љекарска емпатија.
- Када свакодневно видите људе у тешким ситуацијама, другачије гледате на живот - истиче.
Као један од приоритета истиче инфраструктурни развој, посебно у повратничким срединама, гдје је у плану изградња путева, водовода и електромреже.
- Наш циљ је да људи имају основне услове за живот. Ништа више, али ни ништа мање - казао је Прањић, који посебан акценат ставља на младе. Они, поручује он, морају бити покретачи промјена, а никако пасивни посматрачи
Упркос бројним обавезама, највећу снагу, како каже, проналази у породици.
- Породица је извор енергије. Без тога је тешко издржати овај темпо – казао је Прањић, који слободно вријеме, проводи у спорту, игра фудбал и тенис, дружећи се са пријатељима.
На крају, порука коју Давор Прањић шаље није ни политичка ни медицинска, већ људска.
- Треба да преиспитамо себе, да видимо шта можемо боље. Понекад је довољно да се одрекнемо нечега што нам не треба како бисмо помогли другима - казао је Прањић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.