Давид Енгелс за "Глас": Нација која изгуби идентитет престаје да постоји

Римска република није пала преко ноћи - она је полако дестабилизована изнутра дубоком цивилизацијском кризом која је довела до самоуништења и грађанског рата, а спасити ју је могао само Августов принципат и то по цијену велике политичке жртве. Слично томе наш европски континент се неумољиво креће ка хаосу док њиме управљају неизабране међународне бирократе, утицајни милијардери и слабе политичке марионете које владају кроз регулације, цензуру и страх од нестабилности, све више губећи додир са стварношћу. Питање стога није да ли ће се овај систем срушити, него у који ће се облик претворити - и ко ће преузети команду над његовим остацима.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" белгијски историчар и филозоф, бивши професор и шеф катедре за римску историју на Универзитету у Бриселу Давид Енгелс, који је провео и седам година у Пољској као виши аналитичар у Институту Заходни, промовишући тада концепт "хесперијализма" - облика цивилизацијског европског патриотизма.

Према ријечима Енгелса, Европа се посљедњих година суочава с дубоком економском, демографском и идентитетском кризом, која у многоме подсјећа на ону која је претходила паду моћног Римског царства. Сматра да се могу повући историјске аналогије између Рима и данашње Европе те да западноевропску "империју" чека исти усуд. То је, како каже, и централна теза његове књиге ""Залазак: Криза Европске уније и пад Римске републике", коју ће промовисати и у Бањалуци.

- Те паралеле нису површне, већ структурне, јер су оба друштва суочена са истим симптомима кризе: губитком вјерских и моралних увјерења, урушавањем породичних структура, неконтролисаним миграцијама, растућом друштвеном неједнакошћу, политичком корупцијом, демографским падом и глобализацијом. У оба случаја политичким животом све више доминира уска каста изузетно богатих олигарха, умјесто визионара који уживају широку јавну подршку или традиционални легитимитет - упозорио је Енгелс, који тренутно ради као слободни писац и предавач свјетске историје на Универзитету ICES у Француској.

ГЛАС: Када империје падају њихов колапс често погађа и друге "мање". Може ли се то поново догодити те ко би могао бити колатерална штета?

ЕНГЕЛС: Апсолутно. Унутрашња дезинтеграција Европске уније имала би глобалне посљедице. Европа остаје, упркос својој слабости, један од главних економских и културних центара свијета. Европска имплозија дестабилизовала би Африку и Блиски исток, изазвала масовне миграционе таласе и подрила геополитички баланс између САД, Русије и Кине.

Прве жртве биле би мање земље источне и јужне Европе - оне које економски зависе од западних субвенција и политички су заробљене између супарничких сила. Али, у ширем смислу био би потресен цијели западни свијет, јер би пад Европе симболизовао моралну и духовну исцрпљеност цивилизације која је некада обликовала читаву планету.

ГЛАС: Може се рећи да је Европска унија данас све само не оно што је требало да буде када је основана. Како се ова заједница нашла у таквом положају и који су њени главни изазови данас?

ЕНГЕЛС: Европски пројекат је започео као племенити сан - помирење исцрпљених народа након вијекова братоубилачких ратова, укоријењен у заједничком насљеђу идеје хришћанства и старог "Sacrum Imperium" средњег вијека.

Али, с временом, тај идеал су присвојиле амбициозне технократе и љевичарски идеолози. Умјесто да брани нашу културну самобитност, Европска унија је постала инструмент њеног разграђивања. Она промовише искључиво материјалистичку визију човјека, своди грађанина на потрошача, подстиче масовне миграције, разара сам појам породице и замјењује патриотизам административним универзализмом.

Њене економске политике створиле су зависност умјесто солидарности, а њен друштвени програм настоји да избрише моралне и вјерске темеље европске цивилизације. Највећи изазов данашње Европе није спољни, већ унутрашњи - губитак смисла. Цивилизација која више не зна за шта се залаже не може се дугорочно одбранити.

ГЛАС: Вокизам и "култура отказивања" проширили су се широм западног свијета. Колико су ти феномени присутни у Европи и шта се крије иза те агенде?

ЕНГЕЛС: Они су свеприсутни, нарочито у универзитетима, медијима и културним институцијама које су некада служиле као чувари истине. Вокизам није пука морална мода - то је идеолошко оружје новог тоталитаризма и као такво апсурдна, али нужна посљедица напуштања трансценденције и традиција старих више вијекова.

Иза њене реторике толеранције и инклузије крије се систематско рушење свих традиционалних упоришта: Бога, нације, породице, пола, љепоте и стварања - уз истовремено обожење човјека као бића лишеног свих ограничења, културних, вјерских, родних, етничких, које тобоже може сваки пут слободно да изнова "измишља себе".

Идеологија "пробуђености", наметнута у школама, медијима, администрацији и парламентима, дјелује као културна чистка – "мека револуција" осмишљена да избрише колективно памћење и учини појединце лакше управљивим. Брисањем или цензурисањем прошлости, вокизам покушава да преузме контролу над будућношћу.

ГЛАС: Свједоци смо успона суверенистичких покрета широм Европе. Да ли су они "десничарски" или нешто друго? И колико је културни идентитет важан за опстанак једне нације?

ЕНГЕЛС: Ознаке "десно" и "лијево" све више губе смисао. Оно чему данас присуствујемо није страначки спор, већ цивилизацијски сукоб између оних који бране укоријењеност и оних који обожавају разграђивање.

Суверенистички покрети изражавају инстинктивну реакцију народа који осјећају да су лишени своје историје, јер нација која изгуби свој идентитет престаје да постоји, без обзира на свој БДП или војску.

Ипак, у чистом суверенизму крије се озбиљна опасност. Иако је одбацивање садашњег вокизма као већинске идеологије Европске уније разумљиво, суверенисти често одбацују сам пројекат европског уједињења, што је нешто потпуно друго. Заиста, иако је враћање пристојне мјере супсидијарности неопходно, повратак на некакву лабаву економску заједницу тридесетак независних држава, од којих већина нема ни величину ни БДП једног средњег кинеског града - био би катастрофалан. Подијељена Европа би одмах постала бојиште других глобалних актера - САД, Русије, Кине, Турске и рецимо Катара, а европске државе би готово тренутно изгубиле своју "слободу" у корист страних "заштитника" који би их гурали једне против других.

Зато се морамо борити за нову, уједињену Европу, али у духу њеног истинског идентитета и традиције. Та идеја је у самом центру једне од мојих књига и назвао сам је "хесперијализам". Веома ми је драго и част што могу ове мисли подијелити и са српским читаоцима захваљујући сасвим новом преводу моје књиге.

ГЛАС: Како гледате на дешавања у Босни и Херцеговини и Србији, односно на Косову? Могу ли се она посматрати у ширем европском контексту?

ЕНГЕЛС: Да, она су микрокосмос шире европске болести. Балкан је огледало континенталних противрјечности: етничке фрагментације, вјерских напетости, спољне манипулације, корупције, идентитетских сукоба и слабог управљања. Ова друштва пате од исте болести као и западна Европа - ерозије трансценденције и тријумфа цинизма - само без луксуза богатства које би то могло прикрити.

Ако Европа настави своје геополитичко повлачење, настали вакуум ће испунити друге силе: Турска, Русија или чак Кина. Судбина Балкана, као и много пута до сада, тако поново најављује судбину саме Европе - цивилизације растрзане између супарничких империја, неспособне да сама одреди сопствену судбину.

ГЛАС: Широм свијета одвијају се велике промјене, којима се европски глобалисти супротстављају користећи страх као своје главно оружје. Колико су ти страхови оправдани?

ЕНГЕЛС: Њихови страхови јесу оправдани, али не на начин на који они мисле. Глобалисти се плаше "популизма", "национализма" и "традиционализма", јер ти покрети пријете њиховом идеолошком монополу. Али, права опасност лежи у њиховом сопственом одбијању стварности.

Европа се суочава с јединственим спојем криза: демографским суновратом, деиндустријализацијом, енергетском зависношћу и миграционим притиском, али умјесто да их ријеше, наше елите се крију иза моралних парола. Оне више воле страх умјесто истине и надзор умјесто расправе. Систем неће пропасти због својих непријатеља, него због сопствене сљепоће - и зато је хитно потребно изградити алтернативну структуру да би био избјегнут дугорочни системски слом.

ГЛАС: Постоји све више прича о стратешком савезу између глобалистичких елита и политичког ислама. Да ли је то видљиво у Европи и који су његови мотиви?

ЕНГЕЛС: Да, иако је ријеч више о опортунистичком приближавању него о формалном савезу. Постхришћански Запад је изгубио вјеру у самога себе, стога толерише, па чак и подстиче, напредовање ислама као замјене за пролетаријат, који је, након деиндустријализације, изгубљен у корист десних партија.

За глобалистичке елите ислам представља радну снагу, противтежу традиционалном европском идентитету и погодан инструмент за оправдавање грађанских рестрикција, уз аплауз конзервативаца који то виде као одбрану поретка. Са друге стране за поједине исламске актере Европа представља изванредну финансијску и институционалну платформу за "меко освајање". Међутим, та нечиста симбиоза, рођена из међусобног цинизма и незнања, трајаће само док у државним касама буде довољно новца који се може преусмјеравати у социјалне фондове.

Када се новчаник испразни, а политичари, који заговарају вокизам више не буду могли удовољити захтјевима мигрантских заједница, које све више личе на систем рекета, те заједнице ће силом и насиљем почети да узимају оно што им више не буде давано кроз социјалне услуге. А њихова трпељивост према "прогресивној" реторици ће, наравно, нестати истог тренутка.

ГЛАС: Да ли је миграциона криза повезана са ширењем политичког ислама у Европи?

ЕНГЕЛС: Несумњиво. Миграциона криза није само економски феномен, она је цивилизацијски. Већ деценијама Европа увози милионе људи из подручја гдје религија, породица и идентитет још имају дубоко значење - док истовремено те исте вриједности уништава у властитом дому.

Резултат је експлозивна двојност: духовно исцрпљено друштво домаћина суочава се са мигрантима који, чак и када су секуларизовани, у себи носе сјећање на сопствену вјеру и хијерархију. У том вакууму цвјета политички ислам, нудећи структуру тамо гдје Запад нуди празнину. Али, проблем није у самом исламу - већ у европском губитку вјере. Ако поново не откријемо своје духовне темеље и цивилизацијски патриотизам, неће нас спасити ни зидови ни закони.

ГЛАС: План Европске уније је да оснује комисију која ће одређивати шта је истина, а шта лаж у медијима. Да ли Европа постаје "орвеловска"?

ЕНГЕЛС: Несумњиво. Само помињање идеје да једно неизабрано тијело треба да одлучује у шта грађани смију или не смију да вјерују представља порицање "просвјетитељских" вриједности које Европска унија тврди да брани. "Истина" тако постаје бирократски производ или резултат пролазних парламентарних већина, коју издају институције које су одавно напустиле сваку стварну вјеру и свакодневно је изнова редефинишу у складу са својим потребама и захваљујући својој доминацији над правосудним системом. Миграциона криза, пандемија, рат у Украјини и климатска дебата показали су колико се лако може криминализовати неслагање - ако се у рукама држи контрола над медијима и судовима.

Енгелс у Бањалуци

Интервју са Енгелсом "Глас Српске" је урадио у сарадњи са Центром за друштвено-политичка истраживања Републике Српске који организује посјету овог филозофа Бањалуци, гдје ће у сриједу и четвртак бити одржана два интересантна догађаја. Прво ће у сриједу са почетком од 17 часова на Факултету политичких наука Енгелс одржати предавање "Идеологија и политика у савременој Европи". У четвртак од 11 часова у Академија наука и умјетности Републике Српске биће одржана промоција и разговор о његовој књизи "Бранити Европу као цивилизацију".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.