Дарко Томаш: Извођачи радова нам ремете планове

Највећи проблем са којим се сусрећемо неко вријеме је брзина извођења радова од стране извођача. С обзиром на то да они немају довољно људи на располагању, односно то да истовремено преузимају послове широм Српске, долазимо у ситуацију да динамика извођења радова не иде брзином каквом бисмо сви жељели, а нарочито грађани који с правом очекују да радови буду што брже завршени.

Изјавио је то градоначелник Прњавора Дарко Томаш додајући да крај прве године мандата не нуди коначну слику програма и планова, али је показатељ у ком правцу се крећу.

- Циљ је да сваке године реализујемо барем један значајан инфраструктурни пројекат, односно да инвестициони циклус годишње износи најмање пет милиона марака, укључујући и активности у мјесним заједницама, гдје се у протеклом периоду пуно радило. Доминирала је изградња водоводне мреже, а у градском подручју углавном смо реконструисали старе улице. Радимо по приоритетима. У току је реконструкција двију градских улица, укључујући и замјену комплетне инфраструктуре испод њих, а наредне године планирамо реконструкцију улице уз Основну школу "Никола Тесла" и изградњу кружне раскрснице на излазу са аутопута "9. јануар" - открио је Томаш за "Глас".

У току је и процедура избора извођача радова за проширивање вртића "Наша радост".

- Захваљујући средствима из Кабинета предсједника Српске до краја идуће године можемо очекивати проширење вртића. Обећали смо веће субвенције за боравак малишана у приватним предшколским установама и то смо и учинили.  План је и да створимо услове да свако дијете има једнак приступ предшколском образовању, односно да изједначимо издвајања родитеља за боравак дјеце у предшколским установама, без обзира на то да ли се ради о јавном или приватном вртићу. Генерално, већина наших активности је замишљена као дио дугорочног плана, не као краткорочни потези ради постизања брзих поена, већ као темељна побољшања која захтијевају вријеме, системски приступ, реализацију у фазама и трајно рјешење. Циљ нам је да сви започети пројекти буду завршени квалитетно и у року. Ми предузимамо све кораке у оквиру наших надлежности, али на терену се често суочавамо с објективним потешкоћама које нису под нашом директном контролом, што често утиче и на задовољство грађана функционисањем локалне самоуправе - каже Томаш.

ГЛАС: Чини се да је струја један од већих проблема. Упозоравали сте да и мало јачи вјетар изазове дуже прекиде у снабдијевању. Шта се може урадити у вези с тим?

ТОМАШ: Снабдијевање електричном енергијом је један од горућих проблема у Прњавору, али није у надлежности локалне заједнице и немамо директне механизме да га сами ријешимо. Чести прекиди у снабдијевању и при најмањим временским непогодама стварају знатну штету свима у Прњавору. Главни узрок проблема су недовољна улагања у реконструкцију и изградњу електродистрибутивне мреже и стално указујемо надлежнима у "Електрокрајини" а.д. Бањалука на проблем и тражимо конкретне кораке у рјешавању ситуације. Рјешење се налази у заједничком улагању у изградњу средњонапонске мреже на начин како је то и урађено у појединим локалним заједницама. Наш парламент је у марту донио закључак којим град изражава спремност да у наредне двије године суфинансира изградњу мреже и тражи од "Електрокрајине" план комплетне санације електродистрибутивне мреже.

ГЛАС: Пословна зона Прњавора се шири. Колико тренутно на подручју града послује привредних субјеката?

ТОМАШ: Плацеве у пословној зони Вијака је купило 19 пословних субјеката и скоро да више и немамо слободних капацитета. Неки од њих су завршили објекте и почели са производњом, док други још граде. Сви су се уговором обавезали да у року од двије, три године морају почети са производњом у оквиру своје дјелатности. Увјерен сам да ће по завршетку свих објеката и стављањем пословне зоне у пуну функцију Прњавор, али и цијела Република Српска добити још једну привредну димензију која ће гарантовати додатни приход, радна мјеста и отворити простор за дугорочни економски развој.

ГЛАС: Какво је стање у буџету?

ТОМАШ: Прњавор данас има највећи буџет у својој историји и најнижу стопу пореза на непокретност. Недавно смо усвојили нацрт ребаланса буџета за ову годину којим смо првобитни буџет повећали за 4,55 милиона и 37 милиона КМ. У првих шест мјесеци године остварили смо буџетски суфицит од 3,17 милиона КМ те редовно измирујемо сва законска давања.

ГЛАС: Прњавор је један од млађих градова. Били сте и начелник, а сада и градоначелник. Шта је тај статус донио локалној заједници?

ТОМАШ: Добијање статуса града je значајан корак у развоју сваке локалне заједнице. Иако нисмо имали великих промјена у погледу надлежности и функционисања, статус града није само формална промјена. Добили смо механизам који нам је донио бројне предности, од бољег позиционирања на тржишту до приступа већим финансијским изворима кроз могућност конкурисања за посебне фондове, грантове и програме који нису доступни општинама. Градови су видљиви на мапи потенцијалних инвеститора, а нове инвестиције значе и нова радна мјеста, веће приходе.  У прилици смо да на једном вишем нивоу разговарамо о привредном развоју. Статус града носи и већу препознатљивост, што јача идентитет и имиџ локалне заједнице.

Регионална сарадња

ГЛАС: Каква је регионална, односно међулокална сарадња и колико је важно да општине/градови који се наслањају сарађују?

ТОМАШ: Та сарадња је изузетно значајна, јер они имају природну потребу да сарађују у областима попут инфраструктуре, привреде, заштите животне средине, туризма и слично, али и када је ријеч о рјешавању заједничких проблема. Као најновији примјер могу навести солидарност нашег комшијског града Добоја који нам је изашао у сусрет када је у питању одвоз смећа и проблем који тренутно имамо са Регионалном депонијом "Деп-от".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.