Дарко Танасковић: У моди баук исламофобије

Бошњачка доминација у БиХ не може се остварити институционалним политичким, правним и демократским средствима па се зато систематски прибегава триковима из арсенала психолошког и пропагандног рата, уз наду да ће се тако одржати "повишени напон" у међународној заједници како би се одатле извршио одлучујући притисак на Републику Српску и на део хрватског народа да се одрекну својих легалних и легитимних интереса.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" професор Универзитета у Београду и водећи ауторитет за питање ислама, публициста и бивши амбасадор Југославије у Турској и Србије при Ватикану Дарко Танасковић.

* ГЛAС: Може ли се кроз ставове Исламске заједнице БиХ, нападе на РС и њено политичко руководство, уз формирање БAНУ, спровести политика бошњачке доминације?

ТAНAСКОВИЋ: Бошњачка доминација у БиХ не може се остварити институционалним политичким, правним и демократским средствима. Зато се систематски и прибегава свим могућим триковима из арсенала психолошког и пропагандног рата, уз наду да ће се, упорним фабриковањем и лансирањем тенденциозне слике о стању у БиХ и неправди којој су наводно још од рата изложени Бошњаци, одржати "повишени напон" у међународној заједници, како би се одатле извршио одлучујући притисак на РС и на део хрватског народа, да се одрекну својих легалних и легитимних интереса. Формирање БAНУ, неуверљиве свебошњачке националне академије у којој нема најугледнијих бошњачких интелектуалаца и стваралаца, више ће нашкодити угледу Бошњака него што би могло дати било какав допринос остваривању њихових амбиција. Ни Турска, упркос свим дипломатским, покровитељским и закулисним маневрима, досад није била нарочито успешна у настојању да подупре унитаризацију БиХ у складу са бошњачким и сопственим прижељкивањима. Основни разлог је неспремност да се уважи реалност.

* ГЛAС: Како тумачите то што ИЗ и реис Мустафа Церић прозивају предсједника РС Милорада Додика за антиисламизам, повезују га са ратним злочинима тражећи од исламских земаља да га прогласе персоном нон грата?

ТAНAСКОВИЋ: Доследна политика господина Додика, заснована на заштити трајних интереса српског народа и на поштовању слова и духа Дејтонског споразума, као и широка подршка на коју та стожерна опредељења наилазе у РС, уз постепено побољшавање њеног међународног положаја, главне су препреке на путу остваривања доминације једне етноконфесионалне скупине у БиХ. Разумљиво је, стога, да је он лично мета сталних напада и оспоравања из радикалних бошњачких кругова. A оптужбе су стереотипне и немаштовите. Сада је у моди, и то не само у БиХ, "баук исламофобије". Чим се неко дрзне да критикује конкретно понашање носилаца верских и политичких функција међу Бошњацима, звони се на узбуну, као да је, у најмању руку, реч о вређању Мухамеда а.с. или гажењу Курана. Опробана, али тиме не и наивна замена теза.

* ГЛAС: Реис Церић никад се није отворено оградио од дјеловања вехабијског покрета. Шта то значи и каква су Ваша сазнања о вехабијском покрету у Србији и његовим везама са вехабијама у БиХ?

ТAНAСКОВИЋ: Не располажем поузданим информацијама оперативног типа о организовању и деловању вехабија у БиХ и у Србији, сем онога што се могло сазнати из средстава информисања. Не верујем да реису Церићу вахабитски екстремизам доктринарно и животно одговара, али би могао корисно послужити да се он учврсти као једини "умерени" муслимански саговорник међународних кругова у БиХ. Осим тога, тврди се да су вехабијске склоности, или бар симпатије, у ИЗ БиХ присутне код већег броја муслимана, посебно млађих, но што би се то споља посматрано могло претпоставити. Реис и с тим мора рачунати. Не упозоравају случајно неки од најумнијих и најученијих Бошњака на опасност коју за традиционални ислам и будућност муслимана у БиХ представља духовно осиромашујући, стерилни вахабизам.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да се у институцијама власти на нивоу БиХ и данас налазе они који су доводили радикалне исламисте и који их и данас подржавају?

ТAНAСКОВИЋ: Неминовно је да се у постконфликтним, транзицијским временима вештији екстремисти из оних ратних прометну у "демократске политичаре". Јер, како је, према Фон Клаузевицу, "рат настављање политике другим средствима", тако је и послератна политика умногоме настављање рата другим средствима. Погледајте, уосталом, структуру политичког естаблишмента на Косову. Већи је проблем у томе што ти "ратни кадрови" у редовима бошњачке нације већином немају снаге да се ослободе илузорних ратних визија, стисну зубе и почну се у општем интересу рационално и одговорно понашати.

Парадокс

* ГЛAС: Процјењујете ли да је и даље актуелан парадокс да Aмерика тактички садејствује са милитантним исламом у БиХ који, стратегијски, и њу жели да уништи?

ТAНAСКОВИЋ: Тај, како кажете, парадокс није уочљив само у БиХ. Он толико дуго траје да можда више и не треба говорити о логички тешко објашњивом парадоксу, већ о закономерности која произлази из логике коју с наше тачке гледишта није лако схватити. Питање је одвећ сложено за један кратак разговор. Рецимо, засад, само да се намеће утисак како Aмерика процењује да је кадра стратегијски и глобално држати под контролом тзв. "исламску опасност", док тактички, селективном подршком појединим муслиманским покретима и групацијама, може остварити предуслове за неке битне стратегијске учинке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.