Данас и овјдје: Отворене карте

Пише Маја РAДЕТИЋ

НОВA рунда разговора водећих политичких лидера у БиХ о уставним промјенама, у атмосфери када је такозвани "априлски пакет" и дефинитивно проглашен политички мртвим, требало би да буде вођена крајем јануара. Међутим, шансе да шест политичких лидера постигну договор о уставним реформама и унутрашњег уређења БиХ, по свему судећи, су минорне, готово равне нули. Наиме, на преговарачком столу су три потпуно различита и непомирљива концепта. Бошњачке странке, СДA и Странка за БиХ, залагаће се за регионализацију БиХ, "уједињене" странке са хрватским предзнаком, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990. су за федерализацију БиХ, а српске странке, СНСД и ПДП, су за о(п)станак Републике Српске у њеним административно-територијалним границама. Осим због дијаметрално супротних виђења будућег уређења БиХ, сумњи у постизање договора придоноси и чињеница да је ова година изборна и да ће се из изборних штабова политичких партија поново чути добро позната реторика. Оно што је у читавој ситуацији добро је да ће сви "уставотворци", коначно, за преговарачки сто сјести отворених карата. Услов представника Републике Српске у разговору о уставним промјенама у БиХ биће, искључиво, функционална и територијално недирнута Српска са јасном позицијом у оквиру будуће сложене федерално-конфедералне државе. Представници Српске сматрају да Дејтонски споразум мора бити основа за разговоре о будућем уређењу БиХ. Бошњачке парије такође су искључиве. Подржаће, поручују, само оно уставно уређење које подразумијева децентрализовану БиХ, према систему регија базираних на економским, географским, саобраћајним и другим критеријумима... Федерализацију БиХ на етничким критеријумима одбацују као опасну ствар сматрајући да она не може бити основ за позитивну будућност БиХ. С треће стране хрватски политички представници, који су се, чини се, коначно ујединили на националном питању у БиХ, траже четири федералне јединице, од којих је једна дистрикт Сарајево. Aли, за разлику о пријашњих приједлога, у којима су само стидљиво тражиле федералну јединицу са већинским хрватским народом - што су подржали и водећи политички лидери из Српске "под условом да не задире у територијални интегритет Републике Српске" - недавно усвојена платформа о уставним промјенама показала је да су њихови апетити на путу од Крчмарица до Мостара нагло порасли. Елем, лидери двије хрватске сестринске странке поручили су да "неће преговарати о федерализацији само једног дијела БиХ!?" Дакле, три су потпуно удаљена и искључива концепта будуће уставне прекомпозиције БиХ око којих ће се копља ломити наредних мјесеци, али се већ сада може прогнозирати да великих промјена и радикалних искорака не може бити. Не може, јер било каква уставна промјена може се десити само договором политичких фактора. Наметања се не би смјела десити, јер би то изазвало тешке политичке потресе у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.