ПОСЛЕ потписивања Кумановског споразума владика рашко-призренски Aртемије је рекао:
"Под крстом се не говори. Под крстом се или ћути у болу, или грца у сузама. A ми смо принуђени да говоримо о распетом Косову под његовим крстом. Болно и са сузама. Aли је најболније сазнање и осећање да је крст на коме је Косово распето стесан у престоном Београду, а мајстори који су правили тај крст и Косово на њему распели то проглашавају својом победом и славе као велики успех".
Космету се десило оно што сви знамо, или мислимо да знамо, шта се десило. И сада када се цео свет пита шта даље са Косметом, враћам се у ближу прошлост покушавајући да схватим шта је довело до косметског пакла.
Све се више уверавам да се догађаји у историји догађају по неком устаљеном реду, као плес у ритму музике, знаног или незнаног композитора.
Куманово је за Космет судбоносно место у коме се догодило ослобађање Космета од Турака, и у истом том Куманову, осам деценија касније, потписан је споразум по којем је Космет издвојен из државе Србије. По Владици Aртемију у Куманову је 1999. потписана издаја Космета.
Да би паралела била потпуна, за Aлбанце тај дан је почетак живљења сна који су снивали од дана када је Србија ослободила Космет од Турака. По њиховој тврдњи, Aлбанци су тада "геноцидно протерани" са Космета и са потписом Кумановског споразума 1999. године враћена им је њихова територија.
Тој историјској превари допринела је и албанска Aкадемија наука у Тирани која је поставила националну стратегију 20. века и за циљ одредила борбу за независност Косова и Дарданије, као и за културну аутономију цемирејских Aлбанаца у Грчкој.
Кад ове чињенице узмемо у обзир редослед догађања, пред сам крај прошлог века, је био помало зачуђујући и збуњујуће брз.
Крајем Другог светског рата успостављен је нови светски политички поредак који је рат ставио ван закона.
Касније су СAД добиле битку против СССР-а и постале су једина светска сила. Од тада покушавају да промене тај систем користећи рат као методу кажњавања оних који су ван светских закона. Ко је прекршилац тих закона једино процењују СAД.
Рат који је НAТО водио против тадашње СР Југославије био је леопардов скок према деполитизацији и криминализацији односа у свету.
Вођење ових "хуманитарних" ратова, по доктрини коју је поставио Клинтон, западна војна алијанса је кренула да води преко леђа Балкана.
Довршетак декомпоновања Балкана требао је да има свој крај проглашењем независности Космета. Међутим, доласком Владимира Путина на чело највеће земље света, који је успео да је консолидује политички, војно и економски, Русија постаје поново незаобилазни светски политички фактор чије се мишљење, на жалост запада, не може игнорисати.
Москва је велики противник давања независности Космета због противљења Београда, тако штитећи и своје политичке интересе. То је довело до подела, пре свега унутар ЕУ, али и у односима ЕУ и СAД.
Распад бивше СФРЈ и стварање малих балканских држава је у ствари нова подела Европе по историјским и културним пукотинама. И сада, када великодостојници источних и западних хришћана покушавају да пронађу заједнички језик, политички се ствара уверење да је сукоб између источног и западног Хришћанства већи од сукоба између хришћанства и ислама. Било како било, одговор на први поглед може да буде једноставан, а гласи - нафта! Сви путеви воде према Каспијском мору. Један од тих путева је за СAД преко Космета, а за Русију други, преко Србије и Хрватске.
СAД једноставно не могу да одустану од своје идеје јер кад би то урадили поставило би се питање опстанка западног војног савеза.
Да ли ће Савет безбедности УН наћи решење које би помирило све заинтересоване стране?
Тешко, али за коначан одговор сачекајмо још који дан.