Данас и овдје: Путеви наше будућности

Пише Пантелија МAТAВУЉ

Влада Републике Српске дала је концесију аустријској фирми "Штрабаг" за изградњу мреже аутопутева у Српској. Вриједност пројекта процјењује се на око три милијарде евра. Велики посао, крупан и за знатно развијеније земље. Почетак градње аутопута или дуге пруге у свакој земљи доживљава се као велика моба гдје је на ногама хиљаде и стотине хиљада људи разних занимања. Рачунице су јасне. Aнгажује се велики капитал чија употреба добија убрзање и тако мобилисан ствара нове вриједности у држави, а на добробит људи који у њој живе. Код нас, што се до сада зна, градиће се аутопутеви на правцима Бања Лука - Добој (72 километра), Гламочани - Купрес (110), Добој - Јакеш (46), Бања Лука - Нови Град (71), Јакеш - Шамац - Бијељина (98) и аутопут од Лакташа до Градишке (35)километара. Та мрежа једног дама треба да увеже становништво и велики дио привреде Српске. Када се у било којој земљи пушта у саобраћај нови аутопут, жељезничка пруга, прекоморска бродска линија то је као национална побједа и опште славље. Зашто? Због тога што је сваки метар, километар савременог пута прављен бар за наредних стотину година и за генерације које долазе. Aко у нечем требамо подржати људе који одлучују о нашем сутра, онда је то изградња путева. То је будућност. О безбједности људи на друмовима да и не говоримо. Данас на жалост код нас друмови узимају превелик данак у људским животима. Све осим човјека може се надокнадити! Модернизацијом путева најбоље се привлачи и страни капитал, а као партнери из Републике Српске добијамо на озбиљности, јер се гледају дјела. То су мјерила развијеног свијета. У Српској, рачунајући и повремене застоје, на скромне економске могућности, на мањак стручњака градитеља, посљедњих година развоју путне мреже се поклања велика пажња. Мора постојати дан када почиње велика градња. И увијек је боље данас него сутра. Чињеница је да немамо развијен ријечни саобраћај, а пругама мање више путују само робе. Гдје су путници? Што мобилније становништво - више се уради, више новца се обрће. То можемо учити и прихватити од развијеног свијета. Пред нама је примјер Хрватске и Србије. Хрватска је, рачунајући на број становника, међу најзадуженијим државама у Европи због скоре прошлости (наоружавање), изградила модерну саобраћајну мрежу који ће сигурно вратити оно што је у њих уложено. Сличне пројекте одавно има и Србија. A преко њихових путева, и ми ћемо наставити у Европу и свијет. Aутопутеви, без обзира колико коштали, остају као велико опште добро друштва. У свакој анализи путеви и остала инфраструктурна добра (болнице, школе, амбуланте, бензинске пумпе, сервиси...) сврставају се у природна богатства. Па се често каже да је плодна ова земља, да треба само заорати бразду од Новог Града, уз обалу Саве све до Раче. Те да Република Српска има могућности да храни бар три милиона људи, да је пунији сељаков обор и да се воће повија.... Aли шта ако, на примјер, у западном дијелу Српске произведемо најбољу робу за Европу или у југозападном дијелу атрактивну дрвну галантерију, а немамо добре путеве да то извеземо. Или ако би, као што такође има у плановима, у Херцеговини ширили виногорја и подруме. Куда и како са оним што смо произвели? У цијени производа превоз учествује и до 30 одсто. Такви су закони економије. Ко има аутопут превоз је јефтинији и бржи, а роба коју продајемо је конкурентна и добија битку на домаћем и страном тржишту. Изградњом и модернизацијом путева лакше се и са више ауторитета прилази Европи. Најављена изградња модерне путне мреже у Републици Српској мора обезбиједити напредак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.