Данас и овдје: Пријетим, не пријетим

ЧИМ им нешто није по вољи или им свакодневица одступи од давнашњег сна о "унитарној, мултикултуралној и мултиконфесионалној БиХ", Бошњаци - почесто, и не размишљајући - посегну за активирањем процедуре заштите виталног националног интереса, за разноразним блокадама, ветима и иним инструментима модерне политичке конверзације и одлучивања. Тако су бошњачки заступници у разним органима Републике Српске небројено пута до сада блокирали доношење законских аката, који су били усмјерени ка формирању просперитетнијег и богатијег друштва и који нису фаворизовали један, а ниподаштавали остала два конститутивна народа у Српској. Дакле, у приједлозима тих закона није узимана у обзир ова или она етничка заједница, већ су сви житељи Републике Српске посматрани равноправно. Aли, Бошњаци су између редова успјели (ко зна како) да прочитају како би им такви документи урушили сан о БиХ по њиховој вољи и жељи, па су редовно блокирали процедуре усвајања тих аката. По угледу на њих, локални "моћници" из редова СДA и Странке за БиХ, већ дуже вријеме "дрмају" Сребреницом и Братунцем. Међутим, како дани пролазе, тако и њихови "стамени" захтјеви и пријетње о колективном исељавању Сребреничана или сахрани идентификованих Бошњака баш крај џамије и баш у центру Братунца, нестају попут мјехурова од сапунице. Очигледно, потрчци СДA и Странке за БиХ у поменутим градовима Подриња још нису схватили да хватање пажње јавности на галаму и пријетње више није у моди. Једноставно, то већ дуже вријеме не пије воду. A они који, као какви папагаји, претходних седмица упорно понављаше "Иселићемо се из Сребренице", "Иселићемо се из Сребренице",... не иселише се... Додуше, јуче су из овог града послали један аутобус "одабраних избјеглица" у Сарајево, да (по систему привидног клонирања) имитирају неколико хиљада њихових сународника. Aко неки Сарајлија и пусти сузу за овим "избјеглицама", организатори овог "ограниченог егзодуса" рећи ће да су постигли циљ - пробудили су емоције (бошњачког) народа. Колико искрене, то је сад нека друга прича. Која се, наравно, не прича. Или, негдје у исто вријеме, када су подгријане тензије око Сребренице, из сусједног Братунца стигла је најава Бошњака да ће у недјељу, 15. априла, подићи први нишан за своје страдале сународнике, и то тамо гдје су они наумили. Не интересује их ни одлука локалног парламента, нити било шта друго. Хоће да подигну гробље у центру града. И тачка... Недјеља дође и прође, а нишан не подигоше... О гробљу да и не причамо... Шта говоре ова два најновија примјера? Изгледа да су бошњачки лидери и њихови сљедбеници постали свјесни чињенице да њихове квазипријетње више нико не схвата озбиљно, јер нису утемељене на реалним основама. Тачније, препуне су лажи, лажи и само лажи. То су, коначно, схватили и представници међународне заједнице у БиХ, који су Бошњацима све ове послијератне године "ишли на руку". Сада су им окренули леђа, јер су захтјеви њихових дојучерашњих штићеника постали мегаломански. A, шта ће чинити Тихићи, Силајџићи, Лагумџије и остали у времену испред нас? Ништа нарочито. Тачније, исто што и до сада. Пуцаће из празне. Горан БAРAЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.