Данас и овдје: Поштено варајући

Пише Дијана ВРХОВAЦ-МИХAЈЛОВИЋ

Све су прилике да на домаћем тржишту још увијек влада принцип "све поштено, па ко кога превари" и да је међу овдашњим произвођачима и трговцима, а посебно међу увозницима, мноштво оних који покушавају да лове у мутном. Отворено и недвосмислено Централна банка БиХ је у најновијој анализи аргументовано разоткрила непостојећу везу између раста цијена нафте на свјетској берзи са поскупљењима робе у БиХ. Објелодањеном чињеницом да раст цијена нафте на свјетском тржишту у доларима нема никаквог значаја за бх. економију, јер је наша валута везана за евро, избијен је главни адут трговцима који су учестале цјеновне скокове правдали тобожњим утицајем раста цијена на свјетској берзи нафте. Другим ријечима, објашњење да је талас поскупљења који је крајем прошле и почетком ове године захватио БиХ узрокован поскупљењима нафте на свјетском тржишту представља јефтино мешетарско замазивање очију, које је сиротиња скупо платила. Цијене основних животних намирница су у посљедњих шест мјесеци порасле између 20 и 65 одсто, што је додатно оптеретило ионако плитке кућне буџете, исцрпљене увођењем ПДВ-а. Постало је право умијеће скрпити крај с крајем, јер је за подмирење најосновнијих потреба четворочлане породице потребан кућни буџет од 1.520 марака мјесечно или 2,5 просјечних плата. Aко се узме у обзир да је и прије раста цијена једна четвртина становништва живјела испод доње границе сиромаштва, онда је живот након таласа поскупљења за незанемарљив број социјално угрожених грађана на граници голе егзистенције и импровизације, такорећи испод људског достојанства. Да би стала у крај даљем расту цијена, Влада Републике Српске је новом Уредбом увела новчане казне до 15 хиљада марака за прекорачење марже на основне животне намирнице и лијекове. Сада су све очи упрте у Републичку управу за инспекцијске послове, која је дужна да контролише висину зарачунате марже и да без гледања кроз прсте санкционише трговачке злоупотребе. У међувремену, Влада је издвојила 22 милиона марака за сиромашне грађане погођене таласом поскупљења и 10 милиона марака за социјално угрожене потрошаче електричне енергије, што, по оцјени економиста, само краткорочно може да угаси пожар. Све у свему, изгледа да је добром броју домаћих "бизнисмена" у интересу да на домаћем тржишту влада хаос. То је стање у којем они могу лагодно да живе и остварују екстрапрофит, лажући јавност о својим епохалним пословним резултатима и наводним разлозима за неоправдано зидање цијена. Иако је формирање цијена на тржишту слободно за већину робе, јавност има право да зна ко зарачунава "астрономске" марже и ко се богати преко леђа сиротиње. Дакле, осим строжих инспекцијских и царинских контрола, раст производње и друштвеног бруто производа требало би да прати и раст плата и пензија у Републици, као дугорочни лијек за будуће, објективне или вјештачке инфлаторне притиске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.