Данас и овдје: Ништа није случајно

Пише: Перица Пећанац

Да хришћани, дакле Хрвати - заједно са Србима - немају шта да траже у Сарајеву, јасан сигнал је у сриједу увече упутила група младића, која се вандалски обрушила на имовину Фрањевачког међународног студентског центра у строгом центру града на Миљацки. Не само што су поломили све што им је дошло под руку, већ су, одлазећи, поручили да "Денис није задњи, неће вас ту још бити дуго"... Седамнаестогодишњег Дениса Мрњавца, ученика Католичког школског центра, прије неколико дана на смрт су изболи ножем у трамвају. Реаговао није нико. Наравно, ово убиство одмах је окарактерисано као "случајан инцидент" и пораст малољетничке деликвенције. Исто је било и када је бензином запаљена, случајно Српкиња, Љубица Ђокић-Спасојевић. Исто је било и свих ових година када су рушена хришћанска и Јеврејско гробље. Јасно је да није ријеч о малољетничкој деликвенцији и да ништа није случајно. Политика застрашивања прерасла је у отворени напад на све што није бошњачко. A то је проблем који ће, ако га заједно и поштено не дефинишемо, отићи предалеко. То се могло видјети и из протеста, који су од мирних прерасли у вандалске. Опет је голобрада омладина била та која је бацала камење, флаше и ко зна шта друго на зграду сарајевске владе. Само што, овај пут, на удару нису били Срби и Хрвати, већ политички неистомишљеници. Према свему виђеном, бошњачки радикални кругови доказали су се као веома добро планери и организатори новог чишћења Сарајева од Срба и Хрвата. Такође, показали су да не бирају средства како би остварили свој циљ. Малољетници су гурнути да га изврше ионако задојени мржњом. Јасно је да се сваки напад који се деси на територији РС на мањинске народе из Сарајева представља као напад са националистичком позадином, док се они на хришћане у Сарајеву приказују као напади малољетника којима ништа не можеш. Сваком паметном јасно је да је ријеч о нечем другом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.