Данас и овдје: Мистерија још траје

Пише Микајло МИТРОВИЋ

БИВШИ амерички државни секретар за иностране послове и добитник Нобелове награде за мир, Хенри Кисинџер је током протеклог рата у неколико наврата давао ауторске анализе о БиХ, које су значајно одударале од тадашње званичне америчке политике. Славни дипломата је посебно био против, по њему, прераног и брзоплетог признавања БиХ као нове државе. "...ако Срби, Хрвати и Муслимани нису могли да живе заједно у релативно великој Југославији, како онда да живе у малој Босни? Већ на Берлинском конгресу у прошлом веку, европске силе нису знале шта да раде са Босном, јер Босна уствари и није држава...", речи су Кисинџера из интервјуа који је 10. марта 1993. године дао аустријској телевизији, а делове тог интервјуа пренео је и Танјуг два дана касније. Нешто више од два месеца након тога, 17. маја 1993. године, у време када је на овим просторима био актуелан Венс-Овенов мировни план (њихов помоћник је у то време био Марти Aхтисари), Кисинџер је у исцрпној анализи достављеној торинском дневнику "Стампа" подвукао да је: "... једино реално и политички мудро решење одвајање три етничке целине у Босни државним границама..." Кисинџер је даље навео да би Венс-Овенов план послужио као: "...основа за стварање једне мале муслиманске државе (са евентуалним коридором до мора), док би се Србима и Хрватима дозволило прикључивање њиховим матичним државама...". Сматрао је то реалношћу и основом за прекид рата и спречавање његове даље ескалације. У тој својој анализи Кисинџер даје и карактеристику рата, па између осталог наводи: "...то је грађански рат, а не инвазија на једну независну државу, иако Србија и Хрватска подржавају припаднике својих нација... Значајно је схватити да Босна никада није егзистирала као нација, нема босанске етничке групе, нити таквог специфичног културног идентитета... Најнеодговорнија грешка, која је изазвала трагедију, направљена је међу народним признавањем босанске државе под муслиманском владом... Права је мистерија, како је неко могао помислити, да би Хрвати и Срби могли са муслиманима створити заједничку државу у малој Босни...". Интересантно је у данашње време подсетити се анализа, процена и ставова Кисинџера, кога се свакако мора уважавати као искусног политичара чија компетентност се не може доводити у питање са било чије стране. Он је још средином седамдесетих година прошлог века (око 1974. године) говорио и писао да ће доћи до распада Југославије, те је највероватније и учествовао у планирању тог распада. У цитираним деловима његових анализа, Кисинџер је изнео неколико историјских чињеница, од тога да Босна никада није имала своју етничку групу, већ да су у њој живели Срби, Хрвати, као и муслимани, али као верски идентитет, да су тек уставом СФРЈ из 1974. добили статус нације (вероватно најмлађа нација у региону), па до тога да је била грешка њено међународно признавање, као и да се у Босни није радило о агресији, већ о грађанском рату. Пред предстојеће разговоре о уставној реформи, сведоци смо различитих приступа, жеља или маштања која излазе у јавност. Сведоци смо и чврстог става о неповредивости територије Републике Српске, као и покушаја Хрвата и Бошњака о изласку из Вашингтонског споразума, којим је иначе створена, тада, муслиманско-хрватска федерација, чији је први председник био Крешимир Зубак, а први премијер Харис Силајџић. Тај споразум је потписан 1. марта 1994. године, када су једни и други схватили или проценили да појединачно не могу да се боре против Срба, те у време када им је од стране Сједињених Aмеричких Држава сугерисано да прекину међусобне борбе. Тада је и једној и другој страни стварање федерације био излаз из евентуалног пораза, а данас је то сметња, "мали простор". У суштини, ради се о вештачкој творевини, која је своје корене вукла из Другог светског рата. Раздор и подела унутар федерације није никада превазиђен, а незадовољство траје и данас, што се потврђује њиховим предлозима за ново територијално преуређење БиХ. Да ли ће се, и како, реформа договорити и спроводити, бићемо сведоци, али је питање да ли ће се уставним реформама мистерија о којој је Кисинџер говорио бити разрешена? У сваком случају, изгледа да европске силе ни сада, као ни на Берлинском конгресу, не знају шта је најбоље за БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.