Danas i ovdje: Misterija još traje

Piše Mikajlo MITROVIĆ

BIVŠI američki državni sekretar za inostrane poslove i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Henri Kisindžer je tokom proteklog rata u nekoliko navrata davao autorske analize o BiH, koje su značajno odudarale od tadašnje zvanične američke politike. Slavni diplomata je posebno bio protiv, po njemu, preranog i brzopletog priznavanja BiH kao nove države. "...ako Srbi, Hrvati i Muslimani nisu mogli da žive zajedno u relativno velikoj Jugoslaviji, kako onda da žive u maloj Bosni? Već na Berlinskom kongresu u prošlom veku, evropske sile nisu znale šta da rade sa Bosnom, jer Bosna ustvari i nije država...", reči su Kisindžera iz intervjua koji je 10. marta 1993. godine dao austrijskoj televiziji, a delove tog intervjua preneo je i Tanjug dva dana kasnije. Nešto više od dva meseca nakon toga, 17. maja 1993. godine, u vreme kada je na ovim prostorima bio aktuelan Vens-Ovenov mirovni plan (njihov pomoćnik je u to vreme bio Marti Ahtisari), Kisindžer je u iscrpnoj analizi dostavljenoj torinskom dnevniku "Stampa" podvukao da je: "... jedino realno i politički mudro rešenje odvajanje tri etničke celine u Bosni državnim granicama..." Kisindžer je dalje naveo da bi Vens-Ovenov plan poslužio kao: "...osnova za stvaranje jedne male muslimanske države (sa eventualnim koridorom do mora), dok bi se Srbima i Hrvatima dozvolilo priključivanje njihovim matičnim državama...". Smatrao je to realnošću i osnovom za prekid rata i sprečavanje njegove dalje eskalacije. U toj svojoj analizi Kisindžer daje i karakteristiku rata, pa između ostalog navodi: "...to je građanski rat, a ne invazija na jednu nezavisnu državu, iako Srbija i Hrvatska podržavaju pripadnike svojih nacija... Značajno je shvatiti da Bosna nikada nije egzistirala kao nacija, nema bosanske etničke grupe, niti takvog specifičnog kulturnog identiteta... Najneodgovornija greška, koja je izazvala tragediju, napravljena je među narodnim priznavanjem bosanske države pod muslimanskom vladom... Prava je misterija, kako je neko mogao pomisliti, da bi Hrvati i Srbi mogli sa muslimanima stvoriti zajedničku državu u maloj Bosni...". Interesantno je u današnje vreme podsetiti se analiza, procena i stavova Kisindžera, koga se svakako mora uvažavati kao iskusnog političara čija kompetentnost se ne može dovoditi u pitanje sa bilo čije strane. On je još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka (oko 1974. godine) govorio i pisao da će doći do raspada Jugoslavije, te je najverovatnije i učestvovao u planiranju tog raspada. U citiranim delovima njegovih analiza, Kisindžer je izneo nekoliko istorijskih činjenica, od toga da Bosna nikada nije imala svoju etničku grupu, već da su u njoj živeli Srbi, Hrvati, kao i muslimani, ali kao verski identitet, da su tek ustavom SFRJ iz 1974. dobili status nacije (verovatno najmlađa nacija u regionu), pa do toga da je bila greška njeno međunarodno priznavanje, kao i da se u Bosni nije radilo o agresiji, već o građanskom ratu. Pred predstojeće razgovore o ustavnoj reformi, svedoci smo različitih pristupa, želja ili maštanja koja izlaze u javnost. Svedoci smo i čvrstog stava o nepovredivosti teritorije Republike Srpske, kao i pokušaja Hrvata i Bošnjaka o izlasku iz Vašingtonskog sporazuma, kojim je inače stvorena, tada, muslimansko-hrvatska federacija, čiji je prvi predsednik bio Krešimir Zubak, a prvi premijer Haris Silajdžić. Taj sporazum je potpisan 1. marta 1994. godine, kada su jedni i drugi shvatili ili procenili da pojedinačno ne mogu da se bore protiv Srba, te u vreme kada im je od strane Sjedinjenih Američkih Država sugerisano da prekinu međusobne borbe. Tada je i jednoj i drugoj strani stvaranje federacije bio izlaz iz eventualnog poraza, a danas je to smetnja, "mali prostor". U suštini, radi se o veštačkoj tvorevini, koja je svoje korene vukla iz Drugog svetskog rata. Razdor i podela unutar federacije nije nikada prevaziđen, a nezadovoljstvo traje i danas, što se potvrđuje njihovim predlozima za novo teritorijalno preuređenje BiH. Da li će se, i kako, reforma dogovoriti i sprovoditi, bićemo svedoci, ali je pitanje da li će se ustavnim reformama misterija o kojoj je Kisindžer govorio biti razrešena? U svakom slučaju, izgleda da evropske sile ni sada, kao ni na Berlinskom kongresu, ne znaju šta je najbolje za BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.