Данас и овдје: Игра пинг-понга

Пише Жељка ДОМАЗЕТ

САРАЈЕВО - Буxет институција БиХ почео је све више да личи на пинг-понг лоптицу, која се сваких петнаестак дана пребацује из дворишта Савјета министара у двориште Предсједништва и обратно. Мада је ова крупна обавеза бх. институција у Предсједништву у форми приједлога требало да буде утврђена до 1. новембра прошле године, уколико се ова игра пребацивања лоптице настави у стилу како је почела, могло би се десити да БиХ и крај марта дочека без усвојеног буxета. Као и око многих других ствари у БиХ, и око буxета домаћи политичари се "слажу" као - рогови у врећи. Док једни сматрају да је буxет прекомотан, као и много тога у овој чудној држави, други су мишљења да би финансирање бх. институција - за које су многи аналитичари констатовали да не раде ништа - требало "подшпрајцати" већим финансијским средствима. О томе какав би буxет БиХ у овој години требало да има, не постоји сагласност ни у самом Предсједништву БиХ. Док бошњачки члан колективног шефа државе тражи додатна средства за избјеглице, хрватски за науку, технологију, развој и пољопривреду - области које углавном третирају ентитети - српски члан Предсједништва је мишљења да буxетом не би требало угрозити финансијску стабилност земље и да га треба свести у нормалне оквире. Да би се комплетна прича о буxету институција БиХ зачинила, челници бошњачког народа су отишли дотле да су и за ову заврзламу оптужили премијера Републике Српске Милорада Додика. Веле да је по његовом налогу ранији приједлог буxета срезан, да он новац жели да приграби Републици Српској и да се у БиХ углавном све ради под његовом диригентском палицом. Да Додик има "музичког дара" - знано је свима, али ове тврдње су, ипак, отишле предалеко, јер "овај дежурни кривац без кривице" никада, за разлику од других, није претендовао да диригује цијелом БиХ. Званичници из Министарства финансија и трезора тврде да се у причу о буxету у БиХ одавно уплела политика и да, жаргонски речено, бх. институције живе на инфузији. Кад се у виду има чињеница да се за ту инфузију из xепа буxетских обвезника требало издвојити 1,18 милијарди марака, поставља се питање колико би нас то прегломазна администрација коштала када не би носили епитет болесника. Док представници међународне заједнице, добро упућени у прилике у БиХ, упозоравају да се у земљи која је нешто више од деценију изашла из рата и којој су потребне инфузије да би покренула привреду и обновила своје капацитете, треба драстично смањити скупу администрацију, према буxетским нацртима она и сада ову исцрпљену државу кошта више него иједну у окружењу и Европи. У ситуацији у којој се налазимо, планирати трошкове институција БиХ за 33 одсто веће него претходне године, уз чињеницу да нису потрошена средства из 2007. више је него неодговорно и неозбиљно. Уз све то, тражити да се тај број повећа не значи ништа, него да су они који то заговарају одавно заборавили у каквој држави живе и како им народ већ одавно не успијева саставити крај са крајем. Колико ће ова игра враћања пинг-понг лоптице, зване буxет институција БиХ, трајати - још увијек је неизвјесно. Уколико се деси да Савјет министара и Предсједништво БиХ не усагласе ставове и у томе их не подржи већина посланика, сви ти високоумни званичници, који се углавном не мијешају у свој посао, доћи ће у ситуацију да новца неће бити ни за плате, ни за гориво ни за било шта што иде на терет државе. Тада ће и практично доћи до тоталне блокаде система, што ваљда никоме у овом тренутку не одговара, а понајмање онима који ту државу и представљају. Грађани, које, уосталом, мало ко пита за било шта, одавно су блокирани празним новчаницима и празним стомацима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.