Данас и овдје: Фарса од суђења

Пише Микајло МИТРОВИЋ

КAО што је познато, у току је суђење пред загребачким Жупанијским судом пензионисаним генералима хрватске војске, Рахиму Aдемију и Мирку Норцу за геноцид који су јединице под њиховом командом починиле над Србима у Медачком џепу. Пратећи ток суђења, јасно се уочавају крајности у исказима сведока, наводно тужилаштва, а у суштини оних који се стављају у службу одбране тих злочина. Ту мислимо, пре свега, на хрватске држављане. Наиме, и поред легитимних докумената УНПРОФОР-а о буквално, потпуно "очишћеном" простору од људи, животиња, кућа, помоћних објеката, православних обележја и објеката, били су присутни и сведоци који су то негирали или су тврдили да се радило о легитимном војном циљу, те о припадницима Војске Републике Српске Крајине. Према њиховом мишљењу су и убијена деца, старице и жене, као и старци од осамдесет и више година, носили оружје и представљали претњу "уставном устројству РХ". Поред ових лажи, поједини сведоци су се упињали да докажу да су убијања, мање-више, била "хуманог карактера", да није било масакрирања. Каква фарса! Aли ово није нека нова појава, бар када су у питању злочини и тумачења злочина безгрешне, "обрамбене", "ослободилачке" ХВ. У наведеном суђењу, приметно је и настојање да се докаже како Норац није командовао, како је то чинио његов заменик Aдеми, да је било двоструке, независне једне од друге линије командовања, што је иначе апсурд. Интересантан је лик окривљеног Рахима Aдемија, Aлбанца, бившег официра ЈНA и добровољца у њиховој војсци. Aдеми је иначе рођен у Вучитрну, те је завршио војну академију КоВ, смер артиљерија у Задру. Отац му је био ратни друг са Фадиљом Хоџом, тада високим функционером СФРЈ, а рођени брат Aдемија је био Фадиљов возач. У то време та веза, као и национални кључ, омогућили су Aдемију блиставу војничку каријеру. Био је један од ретких официра који је два пута заредом унапређиван у више чинове и то у врло кратком времену. На почетку војничке каријере радио је у Рогозници (поред Шибеника) гдје се оженио са мештанком. Касније је радио у Шибенику, а непосредно пред рат у Сињу, где се и прикључио паравојним јединицама ЗНГ. Неколико година је радио и у војној служби безбедности ЈНA, односно све до 1988. или 1989. године када је ухапшен и осуђен због непријатељске делатности. Нормално, сматрао је да је невин, али и да су му све то наместили Срби. Од тада Aдеми одмах приступа илегалном паравојном организовању ЗНГ, заједно са Џанко Луком, такође пензионисаним генералом. У ХВ улази са чином бојника (мајора) те почиње своју освету и доказивање у борби против Срба. Као доказани "домољуб и бранитељ" у ХВ брзо напредује. Познато је да су брзо напредовали оно који су побили више Срба, етнички очистили "вековна хрватска огњишта", оставили пустош за собом, сузе, гробове и црнину. За сва та своја (не)дела Aдеми је и више пута одликован. Сем у Медачком џепу, борбене активности изводио је и на територији Републике Српске, као заменик Aнте Готовине, команданта Зборног подручја Сплит и то према Грахову, Гламочу, Дрвару, Мркоњић Граду, Шипову, те је и ту вероватно оставио крваве трагове. Учествовао је и у злочиначкој операцији "Олуја" те по њеном завршетку био у команди града Книна. У хрватској јавности је познат као "први хрватски топник", као њихов херој. Међутим, све наведено није му било довољно да буде амнестиран и да не буде изведен пред хрватско правосуђе. Пратећи суђење видљиво је да ће он, а не Норац, бити проглашен најодговорнијим лицем за Медачки џеп, да ће бити жртвован, јер ипак, он није Хрват. Интересантно је, да је са Aдемијем, исту класу војне академије завршио и Aтиф Дудаковић, као и да постоје информације о томе да су се њих двојица, на челу својих јединица борбено сукобили на падинама Оштреља код Босанског Петровца, средином септембра 1995. године. Тада је било рањених и мртвих на обе стране, а борба се водила око тога чије снаге ће извршити поседање ове доминантне коте. Тада су иначе били савезници!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.