"БИЛО једном у Хрватској"...
Назив је то новог албума и турнеје једног од најконтроверзнијих хрватских пјевача Марка Перковића Томпсона. Некрунисаног краља тамошње естраде. Бар га тако описује загребачка "Aрена".
A шта је то "било једном у Хрватској"? Вратићемо се само неколико дана уназад и рећи сљедеће - препун загребачки стадион "Максимир", младићи и дјевојке са усташким капама и у црним кошуљама, високо подигнуте деснице, усташки барјаци и громогласни поздрав "За дом - спремни!"...
Типична сценографија једног концерта Марка Перковића Томпсона, који сваким својим новим наступом и албумом показује да изразито десничарски и проусташки ставови нису били само пролазан хир сировог хрватског "бранитеља" и јефтин маркетиншки трик, који му је деведесетих година прошлог вијека обезбиједио продор у сам врх хрватске естраде. Он је једноставно - такав!
Зато и не чуди што се с носталгијом присјећа турбулентних деведесетих година прошлог вијека - доба у коме је усташтво, понајприје захваљујући Фрањи Туђману и његовим сљедбеницима, у потпуности рехабилитовано, а Независна држава Хрватска карактерисана као испуњење хиљадугодишњег сна Хрвата да имају своју сопствену државу. Да ли је на то мислио Марко Перковић Томпсон када је овај албум назвао "Било једном у Хрватској"!?
Тешко да је мислио на оно друго, што је, такође, "било једном у Хрватској". A био је - холокауст и најгори могући геноцид над српским, јеврејским и ромским народом, као и антифашистима и противницима усташког режима. Упозорио је на то у отвореном писму, упућеном премијеру Иви Санадеру, директор Маргеловог института у Загребу Aлен Будај, тражећи од хрватских власти да оштро реагују на овакве и сличне појаве. Исто је од хрватских власти затражио и извршни директор Центра "Симон Визентал" из Јерусалима Ефраим Зуроф, као и Српска православна црква.
Колико је то заиста потресло Марка Перковића? Да ли се он уопште треба плашити било какве реакције хрватских власти?
Судећи по више него млаком саопштењу Владе Хрватске, Томпсон може да се припрема за сљедећи концерт. Ево и зашто... Влада Хрватске декларативно је одбацила "покушаје употребе и истицања ознака и поздрава из времена усташког режима", подсјећајући на своју антифашистичку оријентацију. Тек за длаку оштрији био је предсједник Хрватске Стјепан Месић, рекавши да оно што се дешавало на "Максимиру" државу води у "кривом смјеру".
И то је то!
Министар унутрашњих послова Ивица Кирин не намјерава да поднесе оставку, која је затражена због пропуста полиције да спријечи уношење усташких реквизита на стадион.
На столу премијера Санадера неће се наћи ни оставка министра науке, образовања и спорта Драгана Приморца, који је био на концерту Марка Перковића Томпсона.
Прозваним се нису осјетили ни бројни посланици у хрватском Сабору, представници јавног, културног и политичког живота Хрватске, који су такође дали подршку Томпсону.
Никог ни најмање није забринула чињеница да је међу публиком било највише младих људи, који су се од главе до пете окитили усташким реквизитима, с нескривеном страшћу узвикивали "За дом - спремни!" и од ријечи до ријечи пјевали "Чавоглаве" и друге усташке "поскочице" из музичке "кухиње" Марка Перковића Томпсона.
Ма колико га савремени хрватски властодршци оспоравали и називали безопасном и безначајном појавом на хрватској естради, Марко Перковић Томпсон и овим је концертом доказао да то није. Ни најмање! Уосталом, зар то није доказао и препуним "Максимиром"? Aко је заиста тако безначајан, откуд на "Максимиру" више од 50 хиљада људи?!
Како год било, послије Томпсоновог концерта на "Максимиру" на површину је поново испливало питање да ли је Хрватска уистину раскрстила са својом прошлошћу? Колико је искрена њихова антифашистичка оријентација? Може ли се уопште вјеровати Хрватској, када се, примјера ради, њен министар науке, образовања и културе нађе на мјесту гдје се и данас пуним срцем пјева о "српским добровољцима, банди четничкој", о чему говори већ поменути хит "Чавоглаве"...
На Хрватској је да одлучи - Европа или Томпсон!?