Данас и овдје: Балкански кључ

Пише Бранимир-Бата ГРУЛОВИЋ

ПОЛИТИКA међународне заједнице туробно подсећа на причу о човеку који је усред ноћи изгубио кључ и почео да га тражи под светлом уличне светиљке, не зато што је кључ изгубио на том месту, већ зато што му је лакше тражити под светлом, а не по мраку. На сличан начин међународна заједница тражи кључ решења балканске кризе тамо где није изгубљен. Да српска несрећа ове, 2008. године не буде већа од оне 1389. године, право питање више није шта ће бити са Косметом, него шта ће бити са Србијом! Са лажно патриотским слоганима, у стилу "живот дамо, Космет не дамо" најуспешније се за преузимање власти спремају Милошевићеви и Шешељеви настављачи, баш они који су највише допринели да Србија изгуби Космет, па сада вијају издајнике и стране плаћенике, и не пристају на Европу док не одбранимо Космет. Највише њиховом заслугом Космет сада више одређује будућност Србије него што Србија одлучује о судбини своје јужне покрајине. Шта ли ће још да гори, кад је већ горео Хиландар! Ни ја нисам нешто посебно велики присталица Европске уније и са посебним гнушањем размишљам о политици СAД у односу на нас. Па да ли зна та Aмерика да је још у време кад Колумбо није открио њихов континент, Србија имала своју државу, снажну, респективну и уређену. И сада треба да слушамо од њих како је нама место у Европи. Па ми смо већ географски и цивилизацијски у Европи. Наравно, од митова и прошлих времена се не може живети, а за живот су потребни новци, Европа у том смислу нам је и те како потребна. И зато моју не баш велику симпатију према ЕУ, стављам у други план и кажем: да нама је преко потребно да се придружимо ЕУ. Цена јесте висока, али ко не плати на мосту - платиће на ћуприји, увек било и биће. Србе, Хрвате, Бошњаке, Aлбанце и све друге нације и етничке групе је, не само географски него и судбински, повезао Бог, а не царска и владарска самовоља. Треба извући поуку из горких искустава последњих деценија: у мери у којој се Србија деградирала у ратовима и пропадању, у тој мери је губила и политички утицај и територије, па тако и Космет. Као коло судбине, на Космету је почело - на Космету ће се и завршити! Иако ми та тврдња помало смета, морам се помирити са чињеницом да се из ове коже не може. И сада док нам Словенци нуде безрезервну помоћ на нашем путу ка интеграцији у велику породицу европских држава, не могу а да се не присетим на изјаву потписану од стране словеначких интелектуалаца којом дају подршку албанским рударима из Косовске Митровице и Трепче, који су тада веома смислено и активно трошили своју радну енергију на рушење тадашње нам заједничке државе. Можда је очекивати да ће сада ти исти интелектуалци, из земље која се простире на сунчаној страни Aлпа, потписати нову изјаву у којој ће дати подршку Србији и Србима, да се што пре укључе у нову заједницу држава, јер за име драгог Бога, толико им недостајемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.