Дан побједе: Један датум, два сјећања

МОСКВА - Разлике у начину обиљежавања 9. маја, Дана побједе над фашизмом и нацизмом, између Русије и остатка Европе никада нису биле израженије. Оно што је некада био заједнички историјски темељ побједе над нацизмом, данас је све више претворено у дубоко подијељену политичку и симболичку линију раздвајања.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Русија и Европа све различитије обиљежавају 9. мај.
• У Москви се Дан побједе слави војном парадом, док већина Европе 9. мај обиљежава као Дан Европе.
• Совјетски Савез поднио је највеће жртве и имао кључну улогу у слому нацистичке Њемачке.
• У дијелу Европе све више се релативизује значај Источног фронта у Другом свјетском рату.
• Историчар Александар Раковић сматра да 9. мај остаје важно историјско и цивилизацијско питање, али и симбол савремених подјела у Европи.

Два различита приступа

У Москви ће и ове године бити одржана традиционална војна парада на Црвеном тргу, уз учешће војске, приказ савременог наоружања и присуство једног броја иностраних делегација. За руско друштво, 9. мај остаје и даље централни државни празник, симбол жртве и историјског опстанка.

Тадашњи Совјетски Савез поднио је највећи терет рата и претрпио највеће људске губитке у борби против нацистичке Њемачке, са десетинама милиона страдалих. Међутим, управо та чињеница у дијелу савременог европског дискурса све чешће губи своје мјесто или се релативизује у ширем наративу.

У већем дијелу Европе, укључујући Њемачку, Француску и Велику Британију, побједа над нацизмом обиљежава се 8. маја, док се 9. мај слави као Дан Европе, у знак сјећања на почетак европских интеграција.

Историјска улога Источног фронта

Такав приступ, према оцјенама аналитичара, отвара озбиљно питање историјске досљедности. Јер, без обзира на данашње политичке околности, тешко је игнорисати чињеницу да је управо Источни фронт био одлучујући у слому нацистичке Њемачке.

Битке попут Стаљинграда и Берлина представљају кључне прекретнице рата, уз огромне губитке које је поднио совјетски народ. Ипак, у савременој Европи, 9. мај све чешће пролази без директног признања те историјске улоге.

У појединим државама источне Европе и Балтика, овај датум се чак тумачи кроз призму совјетске окупације, а не ослобођења, што додатно усложњава заједничко историјско сјећање.

Политика продубљује подјеле

Политичке тензије додатно продубљују ову подјелу. Поједине европске државе отворено се противе доласку својих званичника у Москву, док се у јавном простору све чешће избјегава било какво повезивање савремене Русије са историјском побједом над фашизмом.

Овај процес посебно је интензивиран након 2022. године и почетка руско-украјинског сукоба.

Резултат је парадоксалан - држава која је претрпјела највеће људске губитке у Другом свјетском рату све се више налази изван заједничког европског оквира обиљежавања његове завршнице.

Раковић: 9. мај није само датум

На ово указује и историчар Александар Раковић, који наглашава да се 9. мај не може посматрати само као календарски датум, већ као дубоко историјско и цивилизацијско питање. Према његовим ријечима, постоје покушаји да се Дан побједе у европском контексту постепено претвори у дан заборава, и то заборава над највећом жртвом у борби против нацизма.

Раковић сматра да су покушаји релативизације или оспоравања значаја прославе Дана побједе у Москви бесмислени, посебно јер их, како истиче, предводе Украјина која је у актуелном сукобу са Русијом, као и поједине западноевропске државе које истовремено настоје да Дан Европе поставе као доминантни симбол 9. маја.

Дан Европе или Дан побједе

Према његовим ријечима, западна Европа већ дуже вријеме настоји да усагласи различите историјске наративе својих држава чланица, укључујући и осјетљиве периоде Првог и Другог свјетског рата. У том контексту, инсистира се на "умјереном" приступу обиљежавању, како би се избјегла унутрашња политичка оптерећења и сукоби историјских интерпретација.

Он додаје да је у пракси Дан Европе постао "блажи" и политички прихватљивији оквир за обиљежавање, док се у руском тумачењу 9. мај задржава као Дан побједе над фашизмом и нацизмом у његовом пуном историјском значењу. Раковић стога поручује да 9. мај остаје не само датум, већ и трајно отворено питање европске историјске свијести и односа према једном од најтежих периода у људској историји.

Симбол мира

Дан Европе обиљежава се у знак сјећања на 9. мај 1950. године, када је француски министар спољних послова Роберт Шуман предложио нови модел европске сарадње заснован на заједничкој производњи угља и челика, као темељу индустријског и политичког повезивања Европе. Из те идеје развила се Европска заједница за угаљ и челик, затим Европска економска заједница, а касније и Европска унија. Европски савјет је 1955. године у Милану одлучио да се 9. мај обиљежава као Дан Европе, као симбол мира и интеграције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.