Да ли рат Кијева и Москве улази у завршну фазу или добија нови заплет

МОСКВА - Рат у Украјини не иде ка брзом завршетку, већ ка новом геополитичком заплету у којем та земља постаје својеврсни Блиски исток Европе. Русија и Украјина немају снаге да потпуно преломе сукоб, па се као могући сценарио намећу нова линија раздвајања, долазак војних снага такозване "коалиције вољних" и стварање својеврсног кијевског зида, налик Берлинском зиду из периода хладног рата.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Генерал Божидар Форца сматра да рат у Украјини не иде ка брзом миру, већ ка замрзнутом конфликту.
• Као могућ сценарио наводи нову линију раздвајања, сличну некадашњем Берлинском зиду.
• Оцјењује да ни Русија ни Украјина немају снаге за коначну војну побједу.
• Вјерује да ће САД све више пажње усмјеравати на Кину, док ће Европа преузети већи терет безбједности.
• Јапански професор Масахиро Мацумура сматра да ће исход рата највише одредити демографија, економија и подршка савезника.

Ово за "Глас Српске" каже генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца, коментаришући анализу јапанског професора међународне политике и националне безбједности на Правном факултету Универзитета Светог Андреја у Осаки Масахиро Мацумуре, који сматра да рат улази у завршну фазу.

Америка мијења приоритете

Док Мацумура процјењује да би кључни фактори за исход могли бити демографско исцрпљивање Украјине, слабљење западне подршке и растући притисак на европске буџете, Форца сматра да ће пресудну улогу имати промјена америчке стратегије и нови однос снага између великих сила.

- Мислим да процена да би рат могао бити завршен до краја ове године није највероватнији сценарио. Сукоб је до сада ишао једним правцем, али се ситуација значајно променила када се у игру снажније укључила Немачка. Од тог тренутка ствари су почеле да се крећу другим путем - каже Форца.

Према његовим ријечима, суштина украјинског сукоба више није само питање односа снага, већ дио ширег преуређења међународног поретка.

- После Другог светског рата Америка је градила мрежу савеза широм света, а то чини и данас. Ко је пажљиво читао Стратегију националне безбедности САД из 2025. године и Стратегију одбране из 2026. године могао је уочити исту поруку, НАТО и савезничка мрежа остају важни, али је главни фокус све више усмерен на Кину - наводи Форца.

Он сматра да је Вашингтон дуго био усмјерен на ограничавање руског утицаја, али да је јачање Кине промијенило стратешке приоритете Сједињених Америчких Држава. Америка је, како каже, покушавала да се дубље позиционира у Азији, али тај процес није дао очекиване резултате.

- Кина и Русија су потиснуле део америчког утицаја на том простору. Због тога се Вашингтон све више окреће стратегији контроле поморских путева и јачању мреже савезника - каже Форца.

Он додаје да се та промјена види кроз савезе као што су АУКУС и КВАД, али и друге формате сарадње у Индо-Пацифику, гдје САД покушавају да изграде систем одвраћања према Кини.

Европа преузима већи терет

Према његовом мишљењу, на глобалном нивоу постоје два могућа правца развоја. Први је договор Америке са европским савезницима о новој подјели одговорности, док је други шири договор САД са Кином и Русијом о новом глобалном поретку.

Промјена америчких приоритета, како оцјењује Форца, највише би могла погодити Европу, која би могла бити приморана да преузме већи дио одговорности за безбједност континента.

- Америка би могла све више да се концентрише на Кину, док би Европа морала да преузме већи део одговорности када је реч о Русији. То би значило потпуно нову улогу европског НАТО-а - каже Форца.

У таквом распореду снага, сматра он, највећу улогу могла би имати Њемачка.

- Пољска има амбиције, али нема тај капацитет. Велика Британија је традиционално блиска Америци и увек прво гледа своје интересе. Зато би, према мом мишљењу, могући европски НАТО у суштини био немачки пројекат - наводи Форца.

„Кијевски зид“ као нова реалност

Када је ријеч о самом рату у Украјини, Форца сматра да ниједна страна нема довољно снаге за потпуну побједу.

- Украјина нема реалну могућност да промени однос снага. Није ствар само у броју система "патриот", тенковима или милијардама долара. Не постоји новац који може променити основни однос потенцијала између Русије и Украјине. Али ни Русија нема капацитет да освоји целу Украјину. Због таквог односа снага сукоб све више иде ка моделу замрзавања конфликта. Све више се говори о коалицији вољних. То не би био НАТО, јер би директно укључивање овог војног савеза значило отворени сукоб са Русијом. Европске снаге би, након неког договореног примирја, могле ући у Украјину. Такав сценарио отворио би питање нове линије раздвајања између Русије и Запада.

Као што је после Другог светског рата постојао Берлински зид, могуће је да након овог сукоба добијемо неку нову линију која би раздвојила две сфере утицаја, односно да се некадашњи Берлински зид помери до Кијева. Не као коначно решење, већ као начин да се избегне директан сукоб великих сила - закључује Форца.

Јапански професор: Демографија ће одлучити исход

Док Форца будућност украјинског сукоба посматра кроз промјену глобалног поретка, америчко окретање према Кини и нови однос снага великих сила, јапански професор Масахиро Мацумура тежиште ставља на унутрашње слабости Украјине, демографске губитке и ограничења њених савезника.

Према његовој анализи, рат неће бити окончан великим тенковским продором или спектакуларном војном побједом једне стране, већ у тренутку када једна од страна више не буде имала довољно ресурса да настави сукоб истим интензитетом. Мацумура сматра да ће се исход све мање одлучивати на линији фронта, а све више у политичким центрима моћи, прије свега у Вашингтону и европским престоницама.

Три фактора која ће одлучити рат

Према његовој оцјени, три фактора биће пресудна, број становника, економска снага и подршка савезника. Највећи проблем Украјине, како наводи јапански професор, нису само дешавања на бојишту, већ и дубоки демографски губици. Украјина је и прије рата губила становништво због ниског наталитета, исељавања и економске кризе, а сукоб је тај процес додатно убрзао. Док је након распада Совјетског Савеза имала више од 50 милиона становника, данас је број људи на територији под контролом Кијева знатно мањи, што Мацумура види као једно од највећих ограничења за дуготрајан сукоб.

Ниједна држава не може водити дуги рат ако јој се истовремено урушава база из које регрутује војнике и пуни државни буџет, једна је од основних теза његове анализе. Он указује да је Украјина због недостатка људства већ морала да мијења правила мобилизације, док притисак на друштво и институције постаје све већи.

Колико Европа може да издржи?

Други важан елемент његове анализе односи се на западну подршку Кијеву. Према Мацумури, САД су до 2024. године биле главни војни и финансијски ослонац Украјине, али је након политичких промјена у Вашингтону већи дио терета прешао на европске државе. Посебно издваја Њемачку, која је постала један од кључних носилаца европске подршке Украјини.

Међутим, високи војни издаци, раст цијена енергената, успоравање привреде и све већи притисак на јавне финансије стварају замор унутар Европе и отварају питање колико дуго ће западне земље бити спремне да наставе садашњи курс.

Помоћ Британаца

Бивши командант Оружаних снага Украјине и актуелни амбасадор те земље у Великој Британији Валериј Залужни сматра да чланство Украјине у НАТО-у више није реална перспектива. Он је оцијенио да се Алијанса и даље ослања на старе доктрине и да ће јој бити потребно вријеме да се прилагоди новим облицима ратовања. Према његовим ријечима, Украјина ће безбједносне гаранције тражити кроз нове војне формате, а не кроз традиционално чланство у НАТО-у. Као једну од могућих опција навео је Коалицију заједничких експедиционих снага, коју предводи Велика Британија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.