Да ли Лос Анђелес постаje шибица за паљење грађанског рата у САД

Ако у САД којим случајем заиста избије неки нови грађански рат, што теоретичари завјере говоре већ 25 година, онда ће он вјероватно почети у Калифорнији.

Ова америчка савезна држава је идеална за овај црни сценарио, односно шибица за паљење фитиља на бурету барута, јер су у њој концентрисана три кључна елемента за стварање велике друштвене бомбе.

Као прво, контролишу је тврдокорне демократе, које се жестоко противе политици новог америчког предсједника Доналда Трампа.

Друго, у овој држави живи огроман број миграната. У једном тренутку државне власти, традиционално демократе, отвориле су врата свима, што је у потпунoсти  преобразило демографску и националну слику Калифорније, и то само за једну деценију. Процјењује се да их само у овој савезној држави има око три милиона, од чега готово половина у Лос Анђелесу, што представља трећину становништва овог града. И на крају трећа ствар, Калифорнија је, ма како то чудно звучало, вјероватно у најгорем положају од свих савезних држава по огромном социјалном и друштвеном јазу.

Калифорнија је одувијек сматрана америчким рајем, али посљедња дешавања претворила су је, у ствари, у велику филијалу пакла, у којој нешто бурно и страшно кључа, шири се и расте због све већих и насилнијих протеста миграната поријеклом из Мексика, најсиромашнијих земаља Латинске Америке, са Блиског истока и из Африке.

ШТО ГОРЕ, ТО БОЉЕ

Формално, узрок нереда био је декрет који је Трамп потписао 5. јуна о забрани уласка у САД грађанима 12 земаља: Авганистана, Мјанмара, Чада, Конга, Екваторијалне Гвинеје, Еритреје, Хаитија, Ирана, Либије, Сомалије, Судана и Јемена. У почетку су се људи окупљали на мирним демонстрацијама, али су ови протести напрасно ескалирали у сукобе са полицијом. За наколико дана Лос Анђелес, који је већ страдао током пожара у јануару ове године, почео је да личи на праву ратну зону, што су многи назвали "Мајданом" против Трампа и првим кораком ка неком новом америчком грађанском рату.

На тако нешто је индиректно упозорио и предсједник Доналд Трамп поручујући да ове протесте миграната неко очигледно финансира из сјенке како би поткопао безбједност земље. Да би смирио ове немире у Лос Анђелесу, Трамп је наредио да у овај град прво буде послато 2.000 војника Националне гарде, а онда и један контингент маринаца. Ово је била прва одлука од 1965. године донесена без захтјева локалних власти. Гувернер Калифорније Гевин Њусом, демократа, осудио је овај Трампов потез оптуживши га да дрско злоупотребљава своју моћ.

Интересантно, и током предсједништва Џоа Бајдена постојао је сличан сукоб у вези са миграцијама, а који се тада распламсао између савезне владе и власти републиканског Тексаса. На друштвеним мрежама тада је покренута расправа о отцјепљењу ове државе од САД. Оно, иначе, није директно предвиђено Уставом САД, али није ни забрањено, а та двосмисленост је, између осталог, довела до рата између Сјевера и Југа.

Према оцјенама појединих конзервативаца, својим алармантним и запаљивим изјавама гувернер Калифорније Њусом донекле личи на генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који је недавно тврдио да би послије Украјине, Русија могла да нападне НАТО, не објашњавајући зашто би то требало да учини. Али за Рутеа је пријетња нападом Русије оправдање за милијарде долара потрошње и само постојање Сјеверноатлантског савеза.

За Демократску странку САД, која након пораза Камале Харис на предсједничким изборима прошлог новембра није била у стању да се супротстави Трампу, ово је борба за сопствено постојање. И овдје демократе дјелују по принципу - што горе, то боље. За њих је ситуација у Лос Анђелесу шанса да се врате на власт. Да покажу да магарац, амблем Демократске странке, још није мртав иако његово све чешће оглашавање плаши чак и највјерније присталице.

ПОКРЕТ "БЕЗ КРАЉЕВА"

Многи стручњаци су сагласни са Трамповим тврдњама да протести у Калифорнији нису спонтани. Указују да ниједан, бар не ових размјера, не долази сасвим спонтано, те наводе како сматрају да  је у све укључен низ либералних, непрофитних и невладиних организација, од којих су многе повезане са Демократском странком.

Оне су, како кажу, финансиране током Бајденовог мандата, а ту се посебно издваја Коалиција за заштиту права миграната. Поред тога, оне су се бавиле и превођењем миграната преко јужне границе, а сада, према тврдњама ових аналитичара, помажу у покретању тих истих миграната на насилне протесте, којима су се прикључили и разни други синдикати који нису директно повезани са миграционом агендом.

Чак и разне феминистичке организације сада учествују у протестима, планирајући да одрже своје маршеве 14. јуна, на Трампов рођендан, када је планирана војна парада у Вашингтону. Заједно, ове протестне организације себе називају покретом "Без краљева", што очигледно сугерише и шаље поруку да не би требало да буде дозвољено да Трамп има превелику моћ.

Слично мишљење имају и други експерти. Наводе да у америчким политичким круговима постоји израз: "Ниједна криза не смије да пропадне", али и да уочени обрасци откривају да постоји финансирање протеста у Лос Анђелесу - веома добра организација, реторика, слогани и симболи.

ДВИЈЕ ДРЖАВЕ

Очигледно је да се политичка конфронтација између републиканаца и демократа прелила на улице. Главно питање остаје - хоће ли Трамп попустити или ће се до краја одупријети протестима и Демократској странци. Оно што забрињава јесте што су се немири због рација на илегалне имигранте проширили из Калифорније и на Тексас, Кентаки, Орегон и Џорџију. Да ли је онда могуће да се протести у Калифорнији претворе у велики грађански сукоб упоредив са Мајданом? САД, након што су покренуле неколико стотина ратова и пучева широм свијета, па и у Украјини, сада ризикују да на сопственој кожи искусе све чари грађанског рата.

Амерички новинар Мајкл Бом не искључује могућност трансформације ових протеста у Калифорнији у нешто више. Како је истакао, они би могли да прерасту у националне протесте против Трампа у ширем смислу, односно да се од теме миграната прошири и на противљење цјелокупној његовој политици, јер мигранти нису једино контроверзно питање.

Ово мишљење дијеле многи, наводећи да би протести у Лос Анђелесу могли постати шибица која ће запалити грађански сукоб великих размјера. Можда се, како кажу, то неће десити сада, али таква опција остаје отворена, јер се много тога нагомилало унутар ове државе. Указују да је такав црни сценарио реалан и због тога што унутар САД функционишу двије одвојене државе.

СЈЕВЕР И ЈУГ

Први амерички грађански рат (1861 - 1865) догодио се зато што се Сјевер и Југ нису могли сагласити у вези са важним питањима као што су државна права и ропство. Економија Југа је у великој мјери зависила од ропства, док се Сјевер кретао ка његовом укидању.

Комбинација ових фактора изазвала је рат. Главни узрок су била подијељена мишљења о ропству, али је то био и резултат економских разлика и права држава. Када су били укључени у грађански рат, Југ, такође дио Конфедерације, обухватао је Алабаму, Арканзас, Флориду, Џорџију, Луизијану, Мисисипи, Сјеверну Каролину, Јужну Каролину, Тенеси, Тексас и Вирџинију. Ове државе су жељеле да одрже свој начин живота, који је у великој мјери зависио од ропства, док је Сјевер инсистирао на јединственој и слободној земљи.

Утицај Грађанског рата био је дубок и вишеструк. Преобликовао је земљу на бројне начине, утичући на њену друштвену структуру, економију, политику и културни идентитет. Укидање ропства покренуло је друштвену промјену која је промијенила животе милиона и будуће покрете за грађанска права.

Међутим, он је оставио и насљеђе расних тензија и дискриминације које траје до данас, продубљујући постојеће идеолошке подјеле између демократа и републиканаца.

ПЛАВИ И ЦРВЕНИ

Растуће тензије између црвених и плавих држава, подстакнуте медијима и дезинформацијама, стварају нестабилну атмосферу. Јаз између ових држава је све већи, што су показали и посљедњи предсједнички избори. Људи су постали склонији да живе у одјеку друштвених медија, окружени онима који дијеле њихова мишљења, а мање склони да учествују у смисленом дијалогу са онима који се не слажу.

Још један фактор који би могао да покрене сукоб је и велики јаз између богатих и сиромашних који такође наставља да расте. Спровођење политика, незапосленост и опште незадовољство додатно су појачали негодовање међу становништвом. Политике које фаворизују богате, а занемарују радничку класу могу се показати као катализатори за грађански рат. Високе стопе незапослености, посебно у руралним или постиндустријским подручјима, доприносе осјећањима бијеса и безнађа.

Економски угрожени региони се такође осјећају отуђено и вјероватно ће подржати евентуална радикална рјешења, повећавајући могућност другог америчког грађанског рата. И велика разноликост створила је још један велики окидач за потенцијални сукоб. Питања расног, вјерског и културног идентитета створила су дубоке подјеле унутар америчког друштва.

Како би могао изгледати овај рат? Одређени дијелови земље би се несумњиво суочили са више сукоба него други. Такође, градови имају тенденцију да буду либералнији, док су рурална подручја углавном конзервативна. Ово би могло довести до сукоба урбаних центара са околним руралним подручјима, а насиље на улицама би постало уобичајена појава.

Грађански рат би могао да доведе до тога да урбане владе покушавају да одрже контролу, док се руралне милиције мобилишу против њих. Ова борба не би остала регионална - на крају би се проширила, јер глобалистичке елите настављају да забијају клин како би заштитиле своју имовину.

Холивуд

У Холивуду је прошле године снимљен филм који истражује посљедице политичке и друштвене фрагментације унутар САД. Режирао га је Алекс Гарланд, а ријеч је о дистопијској драми која се бави хаосом и разарањем када се ауторитарна влада сукоби са сецесионистичком силом. Филм под именом "Грађански рат" представља језиву верзију блиске будућности у којој дуготрајне тензије коначно експлодирају у сукоб великих размјера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.