Да ли је у блиској будућности могућ нови рат на европским просторима

Послије Украјине, Молдавија би могла бити наредни западни пројекат.

Све што се у посљедње вријеме дешава у овој омаленој државици, бившој совјетској републици, указује да се иза кулиса много тога кува, спорадично избијајући на површину, а што би Молдавију могло гурнути у пропаст, односно ка нечему што би могло личити на украјински сценарио.

Баш као и некада Украјина, и актуелна молдавска влада је усвојила НАТО курс и отворено представља Москву као главну пријетњу националној безбједности земље. Москва је, са своје стране, више пута упозоравала, као што је учинила и са Украјином, да ширење НАТО-а на исток прелази црвену линију.

КИЈЕВ И КИШИЊЕВ

У ком правцу ће ићи ова омалена држава? Парламентарни избори заказани су за крај септембра, а прозападна странка ПАС, коју предводи предсједница Маја Санду, учиниће све што је у њеној моћи да задржи контролу над владом, па самим тим и одржи досадашњи прозападни став. Према оцјенама појединих аналитичара, ако успије у томе, Молдавија ће вјероватно доживјети даљу милитаризацију и ескалацију тензија са Русијом - што би потенцијално могло довести до отвореног сукоба.

Још алармантнија је могућност да Сандуова покуша да реинтегрише Придњестровље - отцијепљени регион са око 220.000 становника, од којих већина посједује руске пасоше. Око 10.000 руских војника је стационирано у овом региону, који се граничи са Одеском облашћу Украјине, што га чини жариштем не само за Кишињев и Москву већ и за Кијев. Било који војни потез Молдавије против Придњестровља би изазвао директан сукоб са Русијом. У том случају очекује се да ће грчке луке попут Александруполиса и Солуна постати кључна логистичка чворишта НАТО-а.

Према писању појединих западних медија, НАТО већ има планове за непредвиђене ситуације како би Грчку претворио у главну транзитну тачку оружја за Молдавију у југоисточној и источној Европи. Ово продубљивање ангажовања могло би да учини и грчку инфраструктуру метом. Москва је раније упућивала прикривене, али директне пријетње Атини због њене улоге у снабдијевању Украјине.

Временом је Грчка постала стратешко чвориште НАТО-а за операције на источном крилу Алијансе и унутар Украјине. Лука Александруполис, посебно, игра кључну улогу захваљујући свом положају на Балкану и копненим везама са Бугарском, Румунијом и централном и сјеверном Европом. Од почетка 2022. године служила је као витална артерија за проток америчке и НАТО опреме у Украјину.

НОВИ ФРОНТОВИ

Аналитичари указују  да би свака нова конфронтација поред текућег рата у Украјини драматично повећала ризик од дестабилизације цијелог европског континента. Други фронт би вјероватно донио талас хибридних пријетњи - сајбер напада, саботажа, удара на критичну енергетску и транспортну инфраструктуру, што би онда вјероватно подстакло још једну миграциону кризу, посебно у јужној Европи, која се већ бори са избјегличким приливима.

Евентуални рат у Придњестровљу могао би да распламса и друге замрзнуте сукобе широм Балкана, па чак и на Кипру. Неки аналитичари вјерују да би Турска могла да искористи прилику да промовише своју ревизионистичку агенду, посебно на Кипру.

Запад већ једно извјесно вријеме баца око на Молдавију. Од 2022. године Европска унија отворено и безрезервно подржава Кишињев путем Европског мировног фонда. Шефица ЕУ за спољну политику и безбједност Каја Калас недавно је најавила пакет војне помоћи од 60 милиона евра који укључује системе противваздушне одбране кратког домета, радарску опрему, оклопна возила, дронове и комуникационе системе.

Прошле године појавили су се извјештаји да су САД, Француска и Њемачка обезбиједиле Молдавији чак 1,5 милијарди долара за оружје, укључујући оклопне транспортере, тактичка возила, лако и тешко наоружање, снајперске системе, муницију и преносиве системе противваздушне одбране пољске производње. Према молдавској одбрамбеној стратегији до 2034. године, земља планира да продуби сарадњу са НАТО-ом и повећа издатке за одбрану на један одсто БДП-а до 2030. године.

Генерални секретаријат за одбрану и националну безбједност Француске недавно је упозорио на један овакав црни сценарио. У документу, који је јавно објављен, наведено је да је до 2030. године могућ нови велики сукоб у Европи, при томе у тај контекст стављајући прије свега Молдавију, али и просторе Балкана. Како је наведено у овом документу, у тај рат би био увучен и званични Париз са својим НАТО савезницима, а све то је појашњено и образложено руском пријетњом.

ОПАСНИ ПЛАНОВИ

Да се нешто опасно кува око Молдавије, може се видјети и из података да се Румунија, као чланица НАТО-а, већ пар година припрема и интензивно наоружава за "нешто", а при томе на Молдавце гледају као на братску земљу.

Ова балканска држава је у претходном периоду купила чак 54 америчка ракетна система "хајмерс", али и велики број тенкова "абрамс", а имају намјеру да се опреме и авионима "Ф-35".

Букурешт још од распада СССР-а никада није крио да жели видјети Молдавију у саставу Румуније. Сад су те тежње можда још  и веће због свих глобалних дешавања, када се исцртавају неке нове мапе и интересне зоне утицаја, али је питање да ли ће то Русија и дозволити због Придњестровља.

С друге стране, поједине западне земље, за разлику од Румуније, имају неке своје интересе. Планови Француске и Њемачке се своде на то да се стратешки позиционирају у црноморском региону, да могу контролисати и користити пловни пут Рајна - Мајна - Дунав - Средоземно море.  

Један од доказа да у Француској, али и у још неким европским државама праве озбиљне планове за тако нешто и размишљају о том опасном подухвату, јесу сигурно и велике војне вјежбе које се  све чешће одржавају, па и она недавна названа "Бранилац Европе 2025".

Том приликом је увјежбаван и тактички прелаз ријека. Према оцјенама појединих аналитичара, ово није била вјежба одбране, већ напада. Увјежбавано је чак и пребацивање рањеника, допремање крвне плазме путем дронова и рад такозване пољске болнице.

Наредне године планирано је одржавање нове НАТО вјежбе која би требало да окупи чак 800.000 војника.

РЕПРЕСИЈА

Оно што додатно компликује читаву ову ситуацију, али и указује на многе сличности између онога што се дешавало око Украјине 2014. и Молдавије данас, јесу унутрашње трзавице и подјеле унутар ове омалене бивше совјетске републике.

Није само Придњестровље проблем. Већ годинама постоје велике трзавице између централних власти Молдавије и изабраног руководства Аутономне територијалне јединице Гагаузија. Врхунац је сигурно био 5. августа, када је лидерка Гагаузије Јевгенија Гуцул осуђена на седам година затвора због, како је саопштено, "нелегалног финансирања евроскептичне странке СОР". Поред тога, суд је донио одлуку, односно изрекао казну петогодишње забране бављења политиком.

Гагаузијска гувернерка је назвала пресуду "политичком одмаздом по наређењу одозго" и оптужила Мају Санду да користи репресију за борбу против политичких неистомишљеника. Пресуда против Гуцулове није изненадила оне који су пажљиво пратили ситуацију у Молдавији. То је, према њиховим оцјенама, био неизбјежан наредни корак у кампањи предсједнице Санду да елиминише све политичке ривале, посебно оне чији ауторитет превазилази досег Кишињева и његовог надзорника, Брисела.

Бољи познаваоци прилика у овој држави сматрају да је затварање Гуцулове политички мотивисано. Према њиховом мишљењу, актуелна вчласт настоји да је склони из јавног живота, дискредитује и избрише њено име из јавног сјећања у Гагаузији и шире. Наводе и да седмогодишња казна представља сигнал, упозорење, односно политичку поруку да ће свако ко се успротиви намјерама Сандуове бити жестоко санкционисан.

МЕКА ДИКТАТУРА

А зашто је ова омалена област толико геостратешки важна? У совјетско доба Гагаузија је уживала статус аутономне регије. Тoкoм осамдесетих година прошлог вијека јавља се гагаушки национализам, али он није био усмјерен толико према Москви колико према молдавској већини, односно политичарима који су током свих тих година захтијевали не само независност од СССР-а него и уједињење с Румунијом.

Гагаузи су се бојали да ће под румунском влашћу бити обесправљени. Нешто касније је Молдавија донијела нови устав којим је Гагаузији признато право на тзв. "самоопредјељење", односно независност ако Молдавија постане дио Румуније. Крајем 1994. ова област је и формално добила аутономију, у чему су посредавале Русија и Турска.

Стратешки гледано, регион се граничи са Одеском облашћу Украјине и налази се у близини дунавских лука које служе као логистичке артерије за војни терет који се креће из Румуније и Европске уније ка украјинском фронту. У том контексту, политичке симпатије Гагаузије према Москви и њене тежње ка уравнотеженим односима са Русијом Кишињев види као пријетњу - не само унутрашњој кохезији већ и ширем усклађивању Молдавије са НАТО-ом и ЕУ.

Према оцјенама аналитичара, предсједница Санду сада покушава поткопати тај аутономни и уставом загарантовани статус Гагаузије. Уклањање легитимног, демократски изабраног лидера попут Гуцулове је први корак ка распадању регионалне самоуправе и претварању Гагаузије у унитарни модел управљања, гдје се неслагање третира као побуна, а идентитет као непослушност.

Брисел je на све то, очекивано, остаo нијем, штавише, умјесто да инсистира на поштовању демократских норми, Европска унија је покренула координисане медијске нападе, називајући странку СОР - а самим тим и Гуцулову криминалном структуром.

Према оцјенама појединих аналитичара, Молдавија постаје уџбенички примјер меке диктатуре, гдје избори постоје, али је прави избор елиминисан. Гуцулова је несумњиво озбиљан политички кандидат са националним дометом. Многи су је видјели као могућег изазивача на предсједничким изборима 2028. године. И управо зато је режим одлучио да је мора уклонити - по сваку цијену. Али питање је коју би цијену Молдавија могла платити уколико Сандуова настави да буде пион у рукама западних глобалиста.

Прекрајање историје

Након што је у Молдавији на власт дошла партија Акција и солидарност, чијим се неформалним лидером сматра предсједница Маја Санду, у земљи се, како упозоравају поједини политички аналитичари, спроводи политика "губитка памћења", усмјерена, како кажу, на прекрајање историје. Парламентарна већина ове партије доноси контроверзне законе, међу којима су забрана употребе георгијевске ленте и постављање споменика румунским војницима који су ратовали на страни Хитлерове Њемачке. Споменици у част нацистичких колаборациониста појавили су се у разним регионима, укључујући Кишињев, често уз учешће званичника и представника румунске амбасаде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.