Политика
Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Разговори у Москви између предсједника Русије Владимира Путина и америчких изасланика Стива Виткофа и Џереда Кушнера, који су медијски представљени као могући корак ка окончању рата у Украјини, нису донијели очекивани напредак. Споразум о евентуалном окончању сукоба и даље се чини као далек циљ.
Оцијенио је то за "Глас Српске" пензионисани пуковник и војни аналитичар Сретен Егерић, наводећи да је већ на самом почетку састанка, одржаног у уторак, откривен однос снага, јер је Виткоф скоро сат времена чекао Путина. Према његовим ријечима, то сигнализује позицију предности Москве.
Егерић наглашава да територијална питања и даље вјероватно остају најспорнија тачка било каквог будућег споразума, али и да украјински предсједник Володимир Зеленски настоји да постепено припреми јавност за болне уступке под притиском стања на бојном пољу и америчке администрације.
Сматра и да је улога Виткофа била више курирске природе, него директно преговарање. Егерић вјерује да је крајњи циљ нове америчке администрације управљање динамиком руско-украјинског сукоба и смањење америчких трошкова у Европи, а не стварно окончање рата. Стога је става да Русија и Украјина нису ништа ближе трајном миру и мировном споразуму него раније, а поготово јер амерички план од 28 тачака више одражава стратегију контроле сукоба него реално рјешење кризе.
- Мислим да је из Москве послата јасна порука Трампу. Садржај документа који је донио Виткоф очигледно у неким деловима није прихватљив Русији. Верујем да су Трамп и Путин на Аљасци договорили кључне ствари, али не и неке ситнице и појединости. Сматрам да је у њима проблем, у тим финесама и недореченостима. Уколико оне буду решене, онда би до краја рата могло брзо доћи. Значи, све је до Трампа и Америке, јер је Русија показала да је за окончање овог сукоба уз прихватање реалности на терену - каже Егерић.
Према писању америчких медија, САД су припремиле четири документа заснована на ревидираном мировном плану који предвиђа одређене уступке Кијеву. Међу предложеним мјерама је смањење ограничења за украјинску војску, флексибилнији приступ НАТО-у, приступ замрзнутим руским средствима и погодности за западне инвеститоре у рударском сектору.
План наводно предвиђа могуће територијалне уступке Русији, демилитаризацију дијелова Донбаса, као и статус руског језика и цркве.
Амерички аналитичари истичу да је овај састанак у Москви више био симболичан него практичан.
Оснивач и директор Бриселског института за геополитику Лук ван Миделар сматра да Трампова администрација настоји да постигне договор према логици великих сила, али и да је крајњи циљ Вашингтона да Русија не изађе као потпуни побједник из овог сукоба и да се фокус пребаци на азијско-пацифички регион.
Руски аналитичари, с друге стране, виде Москву у позицији предности. Они истичу да украјинске снаге губе позиције, да западне испоруке касне, али и да је политички консензус у Европској унији слаб. Москва, према њиховој оцјени, диктира темпо преговора, док САД више обезбјеђују контролу процеса него стварно окончање рата. И једна и друга страна је сагласна у једном - амерички нацрт мировног плана представља оквир могућих уступака и безбједносних гаранција, али остаје непотврђен и његова реализација зависиће од будућих преговора иза затворених врата и сложених геополитичких односа између САД и Русије.
ОТКАЗАН СУСРЕТ СА ЗЕЛЕНСКИМ
Амерички специјални изасланици Стив Виткоф и Џеред Кушнер отказали су планирани састанак са украјинским предсједником Володимиром Зеленским у Европи и вратили се у САД након преговора у Кремљу са руским предсједником Владимиром Путином. Зеленски је раније изјавио да очекује сигнале од америчке делегације, али планирани сусрет у Бриселу је отказан, из, за сада, непознатих разлога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
