Да ли је белгијски модел уређења државе примјењив на нашим просторима

САРАЈЕВО - Белгијски модел уставног уређења државе је примјењив у БиХ и могао би да ријеши многе проблеме, а они који му се противе, називајући га ретроградним, то раде јер ова идеја није у складу са њиховим политичким циљевима да направе унитарну и децентрализовану државу без ентитета.

Каже ово за "Глас Српске" члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања (ИДПИ) из Мостара Милан Ситарски коментаришући све чешће приједлоге да проблеми унутар БиХ буду ријешени увођењем такозваног белгијског модела уставног уређења државе, али и снажне отпоре према овој идеји који се јављају у дијелу бошњачке јавности у ФБиХ.

Према ријечима Ситарског, свака држава је по свом уставном уређењу по нечему специфична и немогуће је неки модел дословно пресликати, односно копирати. Како је рекао, до сада је, а када је у питању БиХ, било говора о разним моделима, од белгијског, преко швајцарског, па до канадског, али ако постоји неки федералистички у свјетској и европској пракси који би био примјењив и у БиХ, то је онда несумњиво поменути белгијски, који је најсличнији тренутном у БиХ. 

- Мишљења сам да би наш дејтонски модел уређења државе функционисао да не постоје политички актери који желе да  га развале. За БиХ је кључно да сви политички актери прихвате децентрализовани политички концепт. Када је у питању будућност, не постоји неки чаробни штапић. Али када се све сагледа, поменути белгијски модел би вјероватно био најпогоднији да се уведе и код нас, јер БиХ, баш као и Белгија, има четири нивоа власти. Поред тога, обје државе имају локални, федерални и државни ниво власти. Код нас постоје ентитети, а код њих регије, којима кореспондирају одговарајуће заједнице као јединице самоуправе. Они такође имају и покрајине које подсјећају на кантоне у ФБиХ. Значи, има много сличности са нашим тренутним уставним уређењем - поручио је Ситарски. 

Наводи и да је Белгија добар примјер државе која је, како је рекао, пар екселанс, јер се и на њеном примјеру може видјети да једна земља може бити стабилна и функционална и са четири нивоа власти, те да то није никаква катастрофа, како се у дијелу овдашње јавности покушава приказати. 

- Ово је држава која нормално функционише и поред свих идентитетских специфичности, језичких и националних. Да то којим случајем није тако, не би се у Бриселу налазиле централе Европске уније и НАТО-а. Чланство у овој заједници, али и организацији имају само оне земље у којима постоји стабилан демократски поредак. Због свега наведеног, сматрам да су неутемељене тврдње да је белгијски модел уређења државе наводно ретроградан и непримјењив у случају БиХ. Њему се противе они који се залажу за унитаристички концепт уређења државе - каже Ситарски додајући да је, када је у питању БиХ,  поред одговарајућег институционалног сетинга нужно и да се развија политичка култура које, нажалост, данас нема. 

Прича о овом моделу први пут је актуелизована од стране дијела међународне заједнице у јануару 2022. и то као евентуално рјешење за Косово и Заједницу српских општина. Поново је инициран од стране политичких представника Хрвата. Према њиховом приједлогу, у случају БиХ белгијски модел би подразумијевао даљу децентрализацију власти и аутономију за три конститутивна народа. Једна од могућих варијанти је и стварање трећег ентитета, од којих би сваки имао висок степен самоуправе, док би федерална власт била задужена за питања од заједничког интереса, као што су спољна политика, одбрана и међународни односи.

Новинар и политички аналитичар Зоран Крешић каже за "Глас Српске" да би, када је у питању белгијски модел, он потенцијално могао ријешити прије свега политичке несугласице унутар ФБиХ на начин да се, примјера ради, преслика њихов изборни модел који се темељи на језичкој оријентацији, уз развијену културу ненаметања политичких представника. Наводи и да у случају Белгије," Жељко Комшић" не би могао постати битна политичка фигура која би гласовима Фламанаца била наметнута Валонцима, као што се то догађа у БиХ.

- Једини начин надилажења актуелне кризе је федерализација БиХ, али да би се дошло до било каквог рјешења, постоје три начина. Један је рат, други договор, трећи наметање новог рјешења извана. Рат и наметање рјешења изван "Дејтона 2" не видим као реалност, али видим као процес који би се могао остварити у процесу евроинтеграција. Да би земља с три конститутивна народа испунила очекивања и стандарде Европске уније с пресудама око изборног законодавства, опет постоје три начина. Први је да укинемо ентитете, а други је да их створимо више. То значи федерализацију земље, са више јединица. И трећи је да покушамо неким институционалним акробацијама у садашњим околностима тражити институционалну заштиту свих народа и мањина. Да закључим, мислим да је једино рјешење досљедна федерализација БиХ у процесу европске интеграцијске транзиције. Али за то је потребан договор свих страна - истакао је Крешић додајући да у садашњим друштвеним и политичким околностима, када се одмрзава стање конфликта, није рационално о било чему водити расправу.

Три заједнице

Белгијски модел односи се на федерално уређење, које се темељи на дубокој децентрализацији и подјели власти између три главне заједнице: Фламанаца, Валонаца и њемачког говорног подручја. Белгија је подијељена на три региона и три језичке заједнице и свака од ових заједница има висок степен аутономије, посебно у областима као што су образовање, култура, језик и локална управа. Федерална власт је ограничена на питања од националног значаја као што су спољна политика, одбрана и финансије, док су региони и заједнице одговорни за већину других аспеката јавне политике. Ово уређење омогућава свакој заједници да очува свој идентитет и доноси одлуке које су најбоље за њу, уз истовремено одржавање заједничке државне структуре. Брисел, као главни град, има посебан статус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.