Да ли Израел након избора улази у период политичке нестабилности

ЈЕРУСАЛИМ - Израел је послије парламентарних избора одржаних 27. октобра поново суочен са неизвјесним преговорима о формирању владе, јер ни блок досадашњег премијера Бењамина Нетанијахуа ни опозиција предвођена Гадијем Ајзенкотом нису обезбиједили довољно мандата за самостално формирање парламентарне већине.

Иако је десница у предности, остаје отворено питање да ли ће Нетанијаху успјети да окупи најмање 61 посланика или ће његови противници пронаћи начин да формирају алтернативну владу.

Према прелиминарним подацима, блок окупљен око Нетанијахуа имао је пројектованих 54 мандата, опозициони блок предвођен Ајзенкотом 47, док су арапске странке, укључујући Заједничку листу и Рам, заједно имале око 19 мандата. Овај распоред могао би да се промијени до окончања пребројавања, укључујући гласове војника и резервиста.

Нетанијаху је поручио да су десничарске странке освојиле "убједљиву већину" међу ционистичким бирачима и позвао на формирање "националне десничарске владе". Ипак, подршка десници није довољна за већину у Кнесету, који има 120 посланика, па ће премијер морати да обезбиједи додатну подршку. Дипломата Александар Николић оцијенио је да би гласови војника и резервиста могли да утичу на коначну расподјелу мандата. Упозорио је да је потребно сачекати завршетак пребројавања, јер и мање промјене у изборном билансу могу да утичу на преговарачке позиције странака. Како је истакао, Нетанијаху се ослања на традиционалне десничарске и вјерске партнере, али ни њихови мандати нису довољни за самостално обезбјеђивање већине. Опозиција, с друге стране, морала би да усклади интересе идеолошки различитих странака, од центристичких и либералних до оних које заговарају оштрији безбједносни приступ.

КО ЈЕ ТАС НА ВАГИ

Посебну улогу могао би да има Рам, странка коју предводи Мансур Абас. Она је 2021. године учествовала у владајућој коалицији коју је предводио Нафтали Бенет, показавши да арапска странка може постати дио парламентарне већине у Израелу. Ипак, сарадња са арапским странкама остаје једно од најосјетљивијих питања израелске политике. Нетанијаху је одбацивао могућност да владу заснива на њиховој подршци, док би и Ајзенкот морао да превазиђе политичке и идеолошке препреке у покушају окупљања алтернативне већине. Уколико договор изостане, опозиција ће морати да тражи подршку међу јеврејским странкама, што би захтијевало сложене компромисе. Могуће је и да поједине странке подрже владу без непосредног учешћа у њој, али би и такав аранжман морао да обезбиједи довољно стабилну парламентарну већину.

СТАРА КРИЗА У НОВОМ ОБЛИКУ

Израел од 2019. године пролази кроз низ изборних циклуса у којима ни Нетанијахуов блок ни његови противници нису успијевали да обезбиједе трајну већину. Коалиционе владе због тога су се формирале кроз сложене договоре, а потом падале усљед унутрашњих сукоба. Једна од кључних препрека 2019. године био је спор о служењу војног рока за ултраортодоксне Јевреје. Авигдор Либерман одбио је да подржи Нетанијахуову владу уколико закон не буде усвојен у непромијењеном облику. Политички застој довео је до нових избора у септембру, али ни они нису донијели рјешење.

Послије трећих избора, одржаних 2020. године, Нетанијаху и Бени Ганц формирали су владу националног јединства. Међутим, коалиција се распала у децембру, након што није успјела да усвоји буџет. Годину касније, осмостраначка коалиција коју су предводили Нафтали Бенет и Јаир Лапид окончала је Нетанијахуову владавину. Странке различитих идеолошких опредјељења ујединио је прије свега циљ да га уклоне са власти, али су међусобна неслагања и пребјези посланика временом поткопали већину. Кнесет је распуштен 2022. године, а Нетанијаху се након новембарских избора вратио на власт уз подршку десничарских и вјерских странака.

БЕЗБЈЕДНОСТ ОСТАЈЕ ПРЕСУДНА

Спољнополитички коментатор Момир Турудић сматра да би преговори о формирању нове владе могли да потрају, јер се, како је оцијенио, не ради само о расподјели министарских мјеста већ и о дубоким неслагањима око безбједности, правосуђа и односа према Палестинцима.

Послије напада Хамаса 7. октобра 2023. године, одговорност политичког и војног руководства, безбједност земље и судбина талаца постали су међу најважнијим питањима у израелској јавности. Истовремено, нису нестали ни спорови о правосудним реформама, независности институција и оптужбе за корупцију на рачун Нетанијахуа, које он одбацује.

Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба израелске војске и лидер странке Јашар, представља алтернативу досадашњем премијеру, али његов евентуални долазак на власт не би нужно значио потпуни заокрет у безбједносној политици. Однос према Хамасу, Ирану и регионалним пријетњама остао би у средишту државне политике, док би спор о служењу војног рока за ултраортодоксне Јевреје могао додатно да отежа коалиционе преговоре.

ОДЛУКА ПРЕДСЈЕДНИКА

Након потврђивања резултата, предсједник Израела Исак Херцог обавља консултације са странкама и повјерава мандат кандидату за којег процијени да има највише изгледа да састави владу. Мандатар потом покушава да обезбиједи подршку најмање 61 посланика у Кнесету. Ако не успије, прилику може добити други кандидат, а уколико ни тај покушај не уроди плодом, могу услиједити нови избори.

Док се преговори не заврше, Нетанијаху остаје на челу владе. Продужени политички застој могао би да отежа доношење одлука у тренутку када су безбједносни изазови и регионални односи и даље међу најважнијим питањима за Израел. Избори, тако, нису донијели коначан одговор на питање ко ће владати земљом. Нетанијаху има предност у броју мандата, али ће његов опстанак на власти зависити од способности да ту предност претвори у парламентарну већину. Опозиција, с друге стране, мораће да докаже да може да превазиђе међусобне разлике и окупи довољну подршку за стабилну владу.

ПОЗИВ ХАСКЕЛОВЕ

Шарен Хаскел, лидер десничарске странке Израел на првом мјесту, оптужила је лидере крајње деснице да су мобилисали бираче међу палестинском мањином у Израелу.

У објави на друштвеној мрежи "Икс", бивша замјеница министра спољних послова оптужила је Итамара Бен Гвира и Безалела Смотрича да су подстакли велики број палестинских грађана Израела да гласају за "антиционистичке странке". Као рјешење предложила је формирање "широке националне владе" која би окупила супротстављене јеврејске странке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.