Да ли дипломатска офанзива Бијеле куће може окончати рат у Украјини

ВАШИНГТОН - Прва могућа опција развоја догађаја јесте да буде признато стварно стање на терену и да се сукоб у Украјини заврши под условима које тренутно разрађују Русија и САД. Друга је да се САД повуку, прекину директну подршку и оставе Украјину и Европу да се саме носе с Москвом.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске" наводећи да први сигнали након сусрета америчког предсједника Доналда Трампа са Володимиром Зеленским и представницима појединих европских земаља откривају да су Брисел и Кијев схватили да на другој страни имају никад одлучнију Америку да оконча рат у Украјини, те да би свако противљење мировним напорима Вашингтона могло имати тешке посљедице како по Кијев, тако и Брисел, а поготово након што је постало јасно да је послије Трамповог и Путиновог састанка на Аљасци дошло до великог отопљавања дипломатских односа између Бијеле куће и Кремља.

Сматрају и да су изјаве Зеленског да је спреман на реципрочну размјену територије са Русијом - добар индикатор да би у некој скорој будућности могло доћи до неког мировног споразума или бар трилатералног састанка на којем би се о њему причало,  те да остаје да се види како ће у међувремену бити ријешено питање безбједносних гаранција, на чему у Кијеву, али и у Бриселу највише инсистирају. Трамп је поручио да ће САД учествовати у њима, при томе не објашњавајући и на који начин. Путин је прихватио да Украјини буду дате безбједносне гаранције, али је нејасно како ће се Русија према истим одредити уколико се буде инсистирало да у њима учествују и поједине НАТО државе. Москва и даље има непромијењен став: да би био постигнут трајни мир, Украјина би требало да се одрекне својих амбиција за чланство у НАТО-у, да се демилитаризује и призна тренутне територијалне реалности, укључујући статус Крима и четири бивша украјинска региона која су гласала за придруживање Русији 2022.

Зеленски и европски лидери, попут Емануела Макрона и Фридриха Мерца, сматрају да би поменуте безбједносне гаранције требало да имају сличан карактер као клаузула о узајамној одбрани из члана 5. уговора НАТО-а. Украјински предсједник чак сматра да би оне требало да укључују и планове куповине америчког оружја у вриједности од 90 милијарди долара путем европског финансирања. Према наводима појединих западних медија, то би подразумијевало и набавку најмање десет америчких система противваздушне одбране "патриот" заједно са другим ракетама и опремом. Када су у питању ставови и планови Европе, Макрон је поручио да је неопходно створити формат за украјинску војску способну да се одупре "било којој руској агресији", при томе додајући и да би "коалиција вољних", коју предводе Велика Британија и Француска, у случају постизања мировног рјешења требало да распореди своје војне снаге подршке у Украјини.

Процес

Дипломата Зоран Миливојевић каже да се ради о незаустављивом процесу који су отпочели Путин и Трамп, те да  је њихов састанак на Аљасци несумњиво отворио пут за окончање рата између Украјине и Русије, али и постизање неког договора о успостављању глобалних безбједносних гаранција између ове двије силе. Указује и да је индикативна, али и занимљива изјава двојице лидера да су њихове земље  комшијске, те да би у складу с тим требало и да се понашају -  добросусједски.

Када је у питању састанак Трампа са Зеленским и европским лидерима у Вашингтону, Миливојевић истиче да је ова екипа више личила на групу ђака у школским клупама. Сматра да ће се они једноставно морати уклопити у Трампове планове, а који се тичу и уважавања свих руских аргумената, али и услова за окончање рата, што подразумијева и признавање тренутног стања на терену.

- Трамп је то јасно ставио до знања како Зеленском, тако и Европљанима. Америка неће више овај рат. Не жели више ни да се разбацује новцем -наводи  Миливојевић.

Вјерује и да читав овај процес може имати позитивне ефекте не само по окончање рата у Украјини већ и за релаксирање узаврелих политичких односа на Балкану, поготово у БиХ.

- Ако Америка није више заговорник разних ратних политика и притисака, ни Европа више неће моћи исте спроводити на овим просторима. То би умногоме могло и смањити притиске на Републику Српску и покренути неке конструктивније ставове, јер Европа неће више моћи без САД да води разне ратове против Русије на Балкану. Доласком на власт Трампа променила се спољна политика САД. И ма како то Европљанима било тешко, они ће на крају морати да прихвате нову реалност, те да су, између осталог, и споредна глобална сила - поручио је Миливојевић. 

Стратегија

Слично мишљење дијели и професор Факултета политичких наука у Београду Милан Петричковић који каже да би било добро да се састанак Путина и Зеленског одржи што прије.  Сматра да ће најтежи дио у постизању коначног мировног споразума бити како доћи до рјешења које ће бити прихватљиво за обје стране с обзиром на то да је Русији највећи проблем био присуство страних трупа на њеним границама. Наводи да му не звучи логично да ће Руси дозволити присуство НАТО снага. Када је у питању споредна улога Француске, Велике Британије и Њемачке у овим преговорима, каже да Европа тренутно плаћа цех зато што су давали подршку демократама током избора у САД, напоменувши да је Трамп отворено рекао да ће се осветити и поставити свакога на своје мјесто у односу на то како се тај неко односио према његовој изборној кампањи.

- Далеко од тога да су Европљани срећни, мислим да су чак изузетно несрећни и незадовољни и да им је дирнуто у једну врсту политичке сујете јер су навикли да као колонијалне силе добијају своје место и буду фактор који ће одлучивати о стварима на планети. За сада је ситуација другачија и мислим да им је Трамп јасно послао поруку да су били резервни играчи јер нису били први у тим преговорима - оцијенио је Петричковић додајући и да су Европљани својом русофобичношћу прокоцкали политичку и економску стабилност и да су сада у позицији да морају да сједе на "резервној клупи" у преговорима, што им засигурно не одговара.

Војно-политички аналитичар Митар Ковач каже да започети преговори неће бити плодоносни док Вашингтон не убиједи своје досадашње европске савезнике да престану са својом ратнохушкачком политиком.

- Сва досадашња стратегија појединих европских земаља, а поготово након састанка Аљасци, пада у воду. И сами планови Зеленског доживљавају исту судбину. Вјерујем да ће и даље бити разних закулисних радњи и великих шумова на релацији Кијев и Брисел у односу на Москву. Али добро је што је дошло до састанка двојице лидера, Трампа и Путина како би се коначно окончао вишегодишњи сукоб на истоку Европе, али и постигао неки споразум о глобалној безбједности  - каже  Ковач.

Сусрет у Мађарској?

Виши званичник у администрацији америчког предсједника Доналда Трампа рекао је да би састанак руског и украјинског предсједника Владимира Путина и Володимира Зеленског могао да буде одржан у Мађарској. Савјетник мађарског премијера Балаж Орбан рекао је да је Мађарска спремна да пружи сваку помоћ како би се олакшало постизање рјешења путем преговора. Он је на друштвеним мрежама написао да став мађарске владе остаје непромијењен, а то је да трајни мир може да се постигне само ако су стране спремне да приближе своје ставове, што захтијева посреднике, земље које граде мостове и лидере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.