Да ли цијена горива у БиХ достиже четири марке?

БАЊАЛУКА - Цијене нафте на свјетском тржишту експлодирале су у само неколико мјесеци. Барел је са око 60 долара на почетку године скочио на 105 долара, што представља раст од 70 одсто, а у посљедњих седам дана забиљежен је раст од 25 одсто. Такав развој догађаја и берзанских кретања пријети новим поскупљењем горива, транспорта и основних животних производа, док стручњаци упозоравају да цијена од 150, па чак и 200 долара по барелу, више није незамислива.

Математичка анализа показује да би, ако цијена нафте остане око 100 долара по барелу, просјечног возача у БиХ то би мјесечно коштала око 125 марака више него прије избијања рата на Блиском истоку, што је око осам одсто просјечне плате од 1.600 марака. Уколико цијена достигне 150 долара по барелу, трошкови би се попели на чак 240 марака мјесечно више, односно око 15 одсто плате.

Овај раст цијена нафте сигурно ће довести и до ланчаног ефекта. Хљеб, млијеко, месо, поврће и воће могли би поскупити и за 10 одсто или више. Уколико тренд раста цијена нафте и даље буде присутан, просјечан грађанин могао би изгубити између 15 и 20 одсто куповне моћи када се укључе и индиректни трошкови, што ће значајно смањити животни стандард, који је из године у годину већ проблематичнији.

Према ријечима директора Института ФЕФА из Београда, генералног секретара Националног нафтног комитета Србије и члана Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона, Горана Радосављевића, није нимало нереално да цијена барела оде и на 150 долара, те да би у том случају гориво на бензинским пумпама у БиХ могло коштати између 3,5 и четири марке.

– У случају да се овај рат на Блиском истоку продужи и дође у ситуацију да не постоји могућност да се на глобално тржиште доставе неопходне количине овог енергента, око 100 милиона барела дневно, један такав сценарио је могућ. Небо је граница. Да ли барел може доћи до 150? Врло је вероватно. У том случају биће велики притисак на државе и власти да смање акцизе и своја пореска захватања. Долазећи недавно у Републику Српску, изненадио сам се висином цена, које су у кратком року скочиле за 80 фенинга. Нажалост, раст тих цена могао би и даље да иде, јер је повезан са растом цена на Медитерану. Те промене се директно преносе. Шта се буде дешавало у овом региону утицаће и на Републику Српску. Остаје само да видимо како ће одлука САД да суспендује санкције на руску нафту утицати на тржиште. За сада није било неких већих позитивних помака – каже Радосављевић.

• Тактика Техерана

Наводи и да је ово тактика Ирана да изазове енергетску кризу међу западним земљама, што би онда покренуло и велику економску кризу. На тај начин, додаје, Техеран жели натјерати САД да прекину са својим нападима.

– Западне земље за сада нису толико погођене овом енергетском кризом, али то не значи да неће бити у наредном периоду, када исцрпе своје залихе. У неким од њих цена једне литре је чак отишла на пет евра – наводи Радосављевић.

На питање да ли је укидање санкција на руску нафту спас за Европу, Радосављевић сматра да је то једно од потенцијалних рјешења, али остаје питање колико би Москва изашла у сусрет земљама Европске уније, с обзиром на њихову досадашњу спољну политику.

– Уколико би до тога дошло, а за шта на нивоу ЕУ не постоји сагласност, то би сигурно поправило ситуацију у кратком року. Али и даље један значајан дио руске нафте стиже на европско тржиште, али са другом етикетом. Нафта и деривати са Блиског истока сада не могу доћи на тржишта. Нема начина - каже Радосављевић.

Коментаришући досадашњу праксу, када трговци готово одмах реагују на раст цијена барела и дижеју своје цијене, Радосављевић сматра да би требало пооштрити контролу утврђених маржи и повећати казне за оне који се не придржавају правила.

– Сви некако заборављама на пољопривреду, те као ће се све ово на крају одразити на њу. У току је прољетна сјетва, садња и друге радње. Штамислите колико ће воће и поврће коштати када се калкулациуја направи са овако високим ценема - записато се овај стручњак.

• Историја

Читав проблем око „црног злата“ производ је рата на Блиском истоку и блокаде око 20 одсто свјетске производње у Ормушком мореузу. Купци журе да осигурају физичке испоруке, рафинерије у Азији разматрају смањење производње, а неке земље увеле су ограничења на извоз горива, што заоштрава глобалну несташицу. Чак и након највећег координисаног пуштања нафте из резерви у историји – 400 милиона барела – Међународна агенција за енергију упозорава да рат на Блиском истоку ствара највећи поремећај у снабдијевању нафтом у историји тржишта.

Произвођачи из Персијског залива већ су смањили производњу за најмање 10 милиона барела дневно, а више од три милиона барела рафинеријског капацитета затворено је због напада и недостатка извозних канала. Ограничени капацитети заобиљаштва Ормушког мореуза и пуњење складишта додатно ограничавају снабдијевање.

Економски ефекти растуће цијене нафте сигурно ће поново потпалити већ тињајућу инфлацију. Економисти упозоравају да би инфлација у ЕУ могла порасти и до седам одсто, посебно у земљама које увозе већину енергената. Европска унија жури да пронађе начине за ублажавање удара раста цијена енергената, али и даље одбија да укине санкције на увоз руске нафте, иако је то тренутно једино спасоносно рјешење за Европу и њену привреду. Скок цијена природног гаса, који је порастао за више од 50 одсто по избијању рата на Блиском истоку, додатно отежава ситуацију.

Историја показује да скок цијене нафте може имати драматичан утицај на економију и свакодневни живот грађана. Један од првих великих случајева био је ембарго ОПЕК-а 1973–1974. године, када је нафта утростручена због подршке Сједињених Америчких Држава и других земаља Израелу у Јом Кипур рату. Последица је била енергетска криза, инфлација и глобална рецесија, што је показало колико је зависност од увоза нафте ризична.

Сљедећи велики шок десио се 1979. године, током исламске револуције у Ирану, када је производња нафте драматично опала. Цијене су дуплиране, дошло је до несташице у САД и Западној Европи, инфлација је скочила, а економски раст успорио. Јасно је било да геополитичка нестабилност у кључним регионима нафте може имати дугорочне последице.

У 1990. години, ирачка инвазија на Кувајт довела је до поремећаја у снабдијевању и брзог поскупљења нафте. Иако је криза била краткотрајна, показала је да чак и привремени поремећаји могу изазвати глобалну економску нестабилност.

Још један значајан примјер био је скок цијена нафте 2008. године, када је због велике потражње у Кини и Индији барел достигао рекордних 140 долара. Високи трошкови енергената подигли су инфлацију и допринијели глобалној финансијској кризи, показујући да нафта није само енергент, већ и кључни фактор економске стабилности.

• Казне

Републичка тржишна инспекција извршила је протекле седмице 130 контрола формирања цијена течних нафтних горива, а у 55 случајева утврђено је да се трговци нису придржавали прописаних маржи, те су им по том основу изречене казне у износу од 825.000 КМ.

- У циљу заштите животног стандарда грађана тржишна инспекција ће наставити са радом. Апелујемо на трговце да благовремено изврше усклађивање цијена и да се придржавају прописаних маржи, те не излажу ризику од кажњавања – поручили су иоз ове службе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.