Да ли ће ускоро доћи до окончања рата у Украјини

БАЊАЛУКА - Прије осамдесет година, 4. фебруара 1945, конференција на Јалти окупила је лидере антихитлеровске коалиције да поставе темеље за послијератни свјетски поредак. Ово је био значајан догађај који је у наредним деценијама обликовао глобалне односе. Да ли је на помолу нека нова Јалта, односно конференција која би довела не само до окончања рата у Украјини већ и постизања неког новог договора великих сила?

Питање је ово на које више од осам милијарди људи нестрпљиво чека одговор. Иако је било одређених медијских написа који су указивали да би ускоро могао бити представљен приједлог плана америчког предсједника Доналда Трампа за окончање трогодишњег крвавог рата у Украјини, до тога још није дошло.

Специјални амерички изасланик за Украјину Кит Келог демантовао је да ће о њему бити говора на Минхенској безбједносној конференцији, планираној да буде одржана од 14. до 16. фебруара. Говорећи о постизању овог мировног споразума који би окончао рат између Украјине и Русије, Келог је подсјетио на примјер из 1905. годинe, када је тадашњи предсједник Теодор Рузвелт асистирао у преговорима Русије и Јапана да склопе мир, наглашавајући да, као и тада, и сада треба да се приступи преговорима на прагматичан начин, уз јасну поруку да је рјешавање овог вишегодишњег сукоба у интересу и америчке националне безбједности.

Из Кремља су поручили да су увијек били спремни за разговор и постизање споразума, за које су тражене чврсте гаранције. Руски предсједник Владимир Путин је у једном под својих посљедњих интервјуа похвалио Доналда Трампа као паметног и прагматичног човјека који је фокусиран на интересе САД, али му је и поручио да ће Москва свој став базирати на конкретним корацима које ће Вашингтон предузети.

Ручну је преко ноћи спустио украјински предсједник Володимир Зеленски наводећи да је и он спреман да разговара с руском страном, иако је раније тврдио да то неће радити, уз услов да на тим састанцима учествују и представници Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Поред тога, један од захтјева Зеленског је да постизање неког евентуалног договора између Кијева и Москве прати и распоређивање иностраних војних снага на линијама фронта, односно разграничења.

Иако нису познати детаљи америчког плана, бар не званични, осим да је временски оквир за његово окончање наводно 100 дана, многе друге ствари, условно речено споредне, изазвале су пажњу. Прва: Вашингтон од Кијева тражи да избори буду одржани када се постигне прекид ватре и оружаних сукоба, што би вјероватно водило ка политичком уклањању Зеленског са садашње позиције шефа државе. Друга: Трамп жели да добије чврсте гаранције Кијева да ће Америка, односно њене компаније имати несметан приступ налазиштима ријетких руда и минерала у Украјини, чија је процијењена вриједност од 12 до 15 билиона долара.

За сада није још јасно колико ће ресурса Украјина моћи да им обезбиједи након завршетка рата, посебно зато што је велики број налазишта на територијама које су под контролом Русије или су у зони борбених линија контакта. Највише тих руда и минерала, негдје око 70 одсто укупно процијењених, налази се на територији садашње ДНР, ЛНР и Дњепропетровске области. Интересантно, Зеленски је изразио сагласност с тим приједлогом Трампа да Кијев "преда", односно стави на располагање ријетке метале у замјену за наставак америчке војне помоћи. Међутим, овдје се поставља питање шта ће се десити ако и други савезници, они европски, затраже ресурсе од Украјине. Према оцјенама појединих аналитичара, у том случају од ратом разрушене Украјине би остале само "кости".

Такво мишљење има и војни експерт Сретен Егерић, пензионисани пуковник Војске Србије. Каже да није претјерени оптимиста да би ускоро могло доћи до окончања овог прокси рата, па самим тим ни до неке нове Јалте, за коју је истакао да се налази у великој магли. Као велики проблем наводи то што су учеснице неке нове мировне конференције на глобалном нивоу кренуле с високих позиција у својим захтјевима.

- Ово сада постаје једна покер игра, у којој Америка креће са највећим улогом, баш као и случају трговинских такса. Креће са максималним захтевима, за које зна да их друга страна неће прихватити. Онда ће вероватно калкулисати. То ће трајати. План Кита Келога може бити први корак, односно увод у тако нешто, али коначни споразум, бојим се,  није ни видику. Русија не може тек тако рећи да ће се одрећи својих црвених линија, али и циљева због којих је и покренута специјална војна операција пре три године. Такође, мишљења сам да се питање Украјине неће одвојено решавати од Блиског истока. Када велики буду сели за сто, сматрам да ће све бити у пакету. Од политичких, безбедносних до економских ставки, као некада на Јалти. Поделиће свет на интересне зоне, баш као и тада - каже Егерић за "Глас Српске" додајући да ће мировни план, који ће сигурно ускоро изнијети амерички дипломата Кит Келог, бити само испипавање пулса Русије.

Сматра да је велики проблем, бар из америчког угла гледано, то што се 70 одсто резерви ријетких руда и минерала налази под контролом Русије, те да се она њих никада неће мирним путем одрећи. Како каже, много је спорних ствари на столу да би се дошло до коначног рјешења, а у свему  томе, истиче, најмање ће се питати Украјина. Као битну земљу у постизању коначног договора и мировног споразума наводи и Кину, а која је у Вашингтону свјесно игнорисана у овој геополитичкој игри.

- Ни неке европске земље, попут Велике Британије, али и Пољске не желе бити у другом плану. Да будем мало саркастичан, када се лавови нахране и постану сити, хијене долазе на ред. Како год да све заврши, коначни рачун који буде испостављен Украјини биће висок. Сви желе профитирати и извући неку добит, наплатити своју досадашњу "безусловну" помоћ Кијеву - наводи  Егерић.

Руски услови

Замрзавање руско-украјинског сукоба или привремени прекид ватре су неприхватљиви за Русију. Поручила је ово портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова појашњавајући да би западне земље то искористиле за јачање војног потенцијала кијевског режима и покушаје оружаног војног реванша. Она је истакла да су руској страни "потребни поуздани, правно обавезујући споразуми и механизми који би гарантовали да се криза више неће поновити".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.