Да ли ће повећање војног буџета донијети безбједност Старој дами

Амерички предсједник Доналд Трамп успио је у још једном стратешком науму, иако су многи сматрали то немогућом мисијом - да натјера европске савезнике да далеко више новца издвајају за колективну одбрану.

Лидери НАТО-а усвојили су током прошле седмице да до 2035. године уложе чак пет одсто бруто домаћег производа (БДП) својих земаља у, како је саопштено, основне одбрамбене потребе, као и у трошкове у вези са одбраном и безбједношћу.

Генерални секретар овог војног савеза Марк Руте назвао је то квантним скоком у војној потрошњи, који би наводно требало да гарантује слободу и безбједност за милијарду становника који живе на просторима НАТО држава. Да ли ће ово заиста донијети безбједност, како славодобитно поручују заговорници ове нове милитаризације Европе и, ако хоће, за кога или је ово сигуран пут ка новој и већој војној ескалацији на Старом континенту?

ЗАПАДНИ ХАИКУ

Прва ствар која упада у очи јесте чињеница да је ова одлука донесена и саопштена без неких озбиљних анализа и процјена, за разлику од неких ранијих, те стога многи сматрају да се у ствари ради о декларацији која представља својеврсну дипломатску хаику - кратку пјесму сачињену од само три стиха са задатим распоредом слогова.

Трампов захтјев за потрошњу од пет одсто БДП-а био је толико гласан и ултимативан да су многи заборавили и на не тако давну прошлост, када су многе чланице НАТО-а сматрале циљ од два одсто недостижним. НАТО се први пут обавезао на овај проценат 2002. године, али до 2021. године само шест његових чланица је то успјело постићи.

Ипак, три године касније, 23 чланице су испуниле зацртано, а очекује се да ће све 32 испунити услове до краја 2025. године. Сада су се земље чланице овог војног савеза обавезале да ће више него удвостручити своја издвајања за одбрану.

Пољска тренутно предњачи међу земљама НАТО-а по издвајању за одбрану, са 4,1 процентом свог БДП-а, а слиједе Естонија и САД са по 3,4. Примјера ради НАТО је током прошле године потрошио око 1,5 билиона долара на војску - више од половине глобалне војне потрошње. Ако чланице испуне основни циљ од 3,5 одсто до 2030. године, то би значило укупно 13,4 билиона долара војних расхода. Ако би ову своту новца посложили, могле би бити направљене скоро четири гомиле које стижу до Мјесеца. О коликој своти новца се ради показује и податак да када би се он у виду некакве једнократне новчане помоћи исплатио свим становницима овог свијета, свако би понаособ добио по 1.674 долара.

ПЉАЧКА ГРАЂАНА

Друга ствар - када се нека земља обавеже да ће трошити више новца на одбрану, он мора однекуд доћи. Ако владе не прошире своје буџете или не прикупе нове приходе, повећани војни расходи могу оптеретити друге секторе на које се људи свакодневно ослањају - попут здравства и образовања. Када се од неке земље тражи да потроши више на одбрану, тај новац мора однекуд доћи. Ако владе не прошире своје буџете или не прикупе нове приходе, повећани војни расходи могу оптеретити друге секторе на које се људи свакодневно ослањају - попут здравства и образовања.

Тренутно, ниједна од 32 чланице НАТО-а не троши више на одбрану него на здравство или образовање. Међутим, сада се ситуација драстично мијења, јер ће чак 21 земља издвајати више новца за одбрану него за образовање.

Министри ЕУ одобрили су стварање фонда за наоружање од 150 милијарди евра, али одакле ће се намакнути остатак новца?! У стварности овај новац ће бити обезбијеђен пребацивањем, односно смањивањем социјалних, али и еколошких буџета. И све ово се дешава иако 30 одсто Европљана пријављује потешкоће у састављању краја с крајем.

Шпански премијер Педро Санчез, који се борио за дјелимично изузеће од циља од пет процената био је најискренији у вези са овим скупим компромисом. Како је рекао, пет процената значи да ће Шпанија до 2035. године морати да потроши додатних 300 милијарди евра на одбрану. Одакле ће то доћи? Био је сурово искрен - од смањења издавања за здравство и образовање! Зато поједини аналитичари упозоравају да ће ова милитаризација довести до велике пљачке пореских обвезника у Европи.

Уједињено Краљевство је већ објавило да ће смањити свој буџет за помоћ на 0,3 процента БДП-а да би могло бити покривено повећање војне потрошње. Белгија, Холандија и Француска су слиједиле тај примјер, објављујући смањење социјалне помоћи од 25 до 37 процената. И САД под Трампом су такође десетковале своје програме помоћи за иностранство и климатске програме и смањиле финансирање здравствене заштите, при томе предлажући рекордан билион долара војних расхода за Пентагон.

Питање је и како ће европски лидери убиједити своју јавност да се на одбрану исплати трошити, посебно ако она долази из других буџета за социјалну потрошњу. Оправдање да су неопходна ова повећана улагања да би се супротставило надолазећој руској пријетњи није поткријепљено конкретним и логичним објашњењима.

Поједини стручњаци указују на то да ово планирано претјерано трошење новца на неку нову милитаризацију, не само да ће преусмјерити новац, већ ће погоршати и климатску кризу. У једном од извјештаја процјењује се да би потрошња од 3,5 одсто БДП-а довела до 2.330 милиона метричких тона гасова стаклене баште до 2030. године - отприлике исто као и комбиноване годишње емисије Бразила и Јапана.

КОНТРОЛА БЛОКА

Додатно није јасна будућност посвећености САД европској безбједности. Док су се САД сложиле са формулацијом НАТО комуникеа којим је потврђена чврста посвећеност колективној одбрани, како је загарантовано у члану пет Вашингтонског споразума, Трамп је избјегао договор о будућности распоређивања америчких снага у Европи.

Од инаугурације у јануару његова администрација је више пута сигнализирала намјеру да смањи број америчких војних снага у Европи да би ојачала интересе САД у Индо-Пацифику и на западној хемисфери. Према мишљењу појединих стручњака, значајно смањење броја снага могло би утицати на расподјелу обавеза савезничких снага које су темељ нових регионалних одбрамбених планова НАТО-а.

Непредвидиво америчко понашање довело је до тога да многе европске нације вјерују да би требало да учине више да би ојачале сопствену одбрану и смањиле зависност од САД. Али драматично повећање војних издатака НАТО-очигледно иде у супротност са тим циљем, али је и открило колико је дубока постала европска стратешка неаутономија.

Издвајање пет процената БДП-а за војну потрошњу је тежак терет за европске земље, али је очекивано да ово неће задовољити геополитичке апетите Вашингтона и само ће натјерати САД да траже више од Европе.

Испоставиће се да ће половина Европе бити приморана да плаћа или САД или неколико највећих европских економија. Оне ће, заузврат, стећи још већу тежину, утицај и контролу унутар овог европског блока.

Све ово указује на то да се Европа суочава не само са финансијском или безбједносном кризом, већ и са кризом идентитета. Ако руска пријетња заиста угрожава западну одлучност и јединство, да ли она произлази из војне агресије? Или много мање потиче из Москве, а више из самог Запада?

КО ЋЕ ПРОФИТИРАТИ

Политички аналитичар Владимир Пребирачевић сматра да се страх од Русије свјесно и плански шири да би било настављено са продајом скупоцјеног западног наоружања. Сматра да ће од повећања буџета за одбрану профитирати само један мали број људи.

Владимир Пребирачевић

- Неће то бити државе, већ они који се крију иза разних завеса, управљајући како политичким процесима у свету, тако и захукталом војном машинеријом, коју је кад се упали тешко зауставити. Да је то тако можемо видети и на примеру Украјине, која је једноставно гурнута у рат са Русијом и сада јој се не дозвољава да тако олако изађе из њега - истакао је за "Глас Српске" Пребирачевић.

Сматра и даје под знаком питања читав овај план милитаризације Европе, јер су за производњу огромних количина модерног наоружања неопходне и одређене сировине. Ако немате јефтин гас и струју, онда не можете произвести условно речено јефтино оружје.

- Рецимо просјечан западни тенк данас кошта око 40 милиона евра, док је руски, примјера ради четири пута јефтинији. Али, све то не интересује оне који већ мјесецима воде пропаганду да се Европа мора спремити за некакав рат са Русијом. Она је само изговор за остваривање неких нових и већих профита. Мислим да на све ово треба гледати и из још једног угла. Вјерујем да ово има везе и са контролом европских држава, односно држањем у неком новом и већем вазалном односу. Грађани се нажалост ништа не питају. Они и до сада нису имали много правих информација о дешавањима у свијету, јер су им мејнстрим медији пласирали само филтриране и пропаганде вијести и информације. Мислим да ће се и даље наставити са вођењем невиђене пропаганде страха, да би поменути проценти били оправдани - каже Пребирачевић.

Слично мишљење има и историчар, политички аналитичар и стручњак за безбједност Милоје Пршић. Према његовим ријечима циљ ове Трампове стратешке вјежбе, односно плана, јесте да растерети САД.

- Подсетио бих да је Вашингтон већ срезао своју војну помоћ Украјини и то препустио европским савезницима. Сада нешто слично покушава и са НАТО-ом. Он је једном приликом врло јасно поручио да Америка неће више бити заштитник Европе те да ће се Стари континент морати сам бринути за своју безбедност. Наравно све ово има и дубље корене. Трамп жели већу пажњу посветити просторима Индо-Пацифика, где се налази Кина. Али све ово је несумњиво и добра прилика да амерички војно-индустријски комплекс додатно профитира. Верујем и да ово неће донети ништа добро никоме, јер се стварају услови за неке нове ратове. Војни савези никада нису носили љубичице. Бојим се да из ове приче, шире гледајући, не треба никако искључити и просторе Републике Српске, која би појединим европским земљама, а прије свега Великој Британији и Немачкој, могла послужити као једна врста компензације - истакао је за "Глас Српске" Пршић.

Хашки самит

Чланице НАТО савеза сложиле су се крајем прошле седмице на самиту ове организације у Хагу да повећају годишње издатке за одбрану на пет одсто БДП-а до 2035. године. Саопштење са овог самита било је знатно краће него претходних година. Оно се састоји из два дијела, а у првом је наведено да ће земље чланице издвојити 3,5 одсто БДП-а на оно што се сматра традиционалним издацима за одбрану: бродови, тенкови, меци, људи... Други дио, преосталих 1,5 одсто односи се на заштиту критичне инфраструктуре и јачање одбрамбене индустрије. На које ће тачно стратешке иницијативе за отпорност бити потрошен овај новац зависи од појединачне земље чланице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.