Da li će povećanje vojnog budžeta donijeti bezbjednost Staroj dami

Američki predsjednik Donald Tramp uspio je u još jednom strateškom naumu, iako su mnogi smatrali to nemogućom misijom - da natjera evropske saveznike da daleko više novca izdvajaju za kolektivnu odbranu.

Lideri NATO-a usvojili su tokom prošle sedmice da do 2035. godine ulože čak pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) svojih zemalja u, kako je saopšteno, osnovne odbrambene potrebe, kao i u troškove u vezi sa odbranom i bezbjednošću.

Generalni sekretar ovog vojnog saveza Mark Rute nazvao je to kvantnim skokom u vojnoj potrošnji, koji bi navodno trebalo da garantuje slobodu i bezbjednost za milijardu stanovnika koji žive na prostorima NATO država. Da li će ovo zaista donijeti bezbjednost, kako slavodobitno poručuju zagovornici ove nove militarizacije Evrope i, ako hoće, za koga ili je ovo siguran put ka novoj i većoj vojnoj eskalaciji na Starom kontinentu?

ZAPADNI HAIKU

Prva stvar koja upada u oči jeste činjenica da je ova odluka donesena i saopštena bez nekih ozbiljnih analiza i procjena, za razliku od nekih ranijih, te stoga mnogi smatraju da se u stvari radi o deklaraciji koja predstavlja svojevrsnu diplomatsku haiku - kratku pjesmu sačinjenu od samo tri stiha sa zadatim rasporedom slogova.

Trampov zahtjev za potrošnju od pet odsto BDP-a bio je toliko glasan i ultimativan da su mnogi zaboravili i na ne tako davnu prošlost, kada su mnoge članice NATO-a smatrale cilj od dva odsto nedostižnim. NATO se prvi put obavezao na ovaj procenat 2002. godine, ali do 2021. godine samo šest njegovih članica je to uspjelo postići.

Ipak, tri godine kasnije, 23 članice su ispunile zacrtano, a očekuje se da će sve 32 ispuniti uslove do kraja 2025. godine. Sada su se zemlje članice ovog vojnog saveza obavezale da će više nego udvostručiti svoja izdvajanja za odbranu.

Poljska trenutno prednjači među zemljama NATO-a po izdvajanju za odbranu, sa 4,1 procentom svog BDP-a, a slijede Estonija i SAD sa po 3,4. Primjera radi NATO je tokom prošle godine potrošio oko 1,5 biliona dolara na vojsku - više od polovine globalne vojne potrošnje. Ako članice ispune osnovni cilj od 3,5 odsto do 2030. godine, to bi značilo ukupno 13,4 biliona dolara vojnih rashoda. Ako bi ovu svotu novca posložili, mogle bi biti napravljene skoro četiri gomile koje stižu do Mjeseca. O kolikoj svoti novca se radi pokazuje i podatak da kada bi se on u vidu nekakve jednokratne novčane pomoći isplatio svim stanovnicima ovog svijeta, svako bi ponaosob dobio po 1.674 dolara.

PLjAČKA GRAĐANA

Druga stvar - kada se neka zemlja obaveže da će trošiti više novca na odbranu, on mora odnekud doći. Ako vlade ne prošire svoje budžete ili ne prikupe nove prihode, povećani vojni rashodi mogu opteretiti druge sektore na koje se ljudi svakodnevno oslanjaju - poput zdravstva i obrazovanja. Kada se od neke zemlje traži da potroši više na odbranu, taj novac mora odnekud doći. Ako vlade ne prošire svoje budžete ili ne prikupe nove prihode, povećani vojni rashodi mogu opteretiti druge sektore na koje se ljudi svakodnevno oslanjaju - poput zdravstva i obrazovanja.

Trenutno, nijedna od 32 članice NATO-a ne troši više na odbranu nego na zdravstvo ili obrazovanje. Međutim, sada se situacija drastično mijenja, jer će čak 21 zemlja izdvajati više novca za odbranu nego za obrazovanje.

Ministri EU odobrili su stvaranje fonda za naoružanje od 150 milijardi evra, ali odakle će se namaknuti ostatak novca?! U stvarnosti ovaj novac će biti obezbijeđen prebacivanjem, odnosno smanjivanjem socijalnih, ali i ekoloških budžeta. I sve ovo se dešava iako 30 odsto Evropljana prijavljuje poteškoće u sastavljanju kraja s krajem.

Španski premijer Pedro Sančez, koji se borio za djelimično izuzeće od cilja od pet procenata bio je najiskreniji u vezi sa ovim skupim kompromisom. Kako je rekao, pet procenata znači da će Španija do 2035. godine morati da potroši dodatnih 300 milijardi evra na odbranu. Odakle će to doći? Bio je surovo iskren - od smanjenja izdavanja za zdravstvo i obrazovanje! Zato pojedini analitičari upozoravaju da će ova militarizacija dovesti do velike pljačke poreskih obveznika u Evropi.

Ujedinjeno Kraljevstvo je već objavilo da će smanjiti svoj budžet za pomoć na 0,3 procenta BDP-a da bi moglo biti pokriveno povećanje vojne potrošnje. Belgija, Holandija i Francuska su slijedile taj primjer, objavljujući smanjenje socijalne pomoći od 25 do 37 procenata. I SAD pod Trampom su takođe desetkovale svoje programe pomoći za inostranstvo i klimatske programe i smanjile finansiranje zdravstvene zaštite, pri tome predlažući rekordan bilion dolara vojnih rashoda za Pentagon.

Pitanje je i kako će evropski lideri ubijediti svoju javnost da se na odbranu isplati trošiti, posebno ako ona dolazi iz drugih budžeta za socijalnu potrošnju. Opravdanje da su neophodna ova povećana ulaganja da bi se suprotstavilo nadolazećoj ruskoj prijetnji nije potkrijepljeno konkretnim i logičnim objašnjenjima.

Pojedini stručnjaci ukazuju na to da ovo planirano pretjerano trošenje novca na neku novu militarizaciju, ne samo da će preusmjeriti novac, već će pogoršati i klimatsku krizu. U jednom od izvještaja procjenjuje se da bi potrošnja od 3,5 odsto BDP-a dovela do 2.330 miliona metričkih tona gasova staklene bašte do 2030. godine - otprilike isto kao i kombinovane godišnje emisije Brazila i Japana.

KONTROLA BLOKA

Dodatno nije jasna budućnost posvećenosti SAD evropskoj bezbjednosti. Dok su se SAD složile sa formulacijom NATO komunikea kojim je potvrđena čvrsta posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je zagarantovano u članu pet Vašingtonskog sporazuma, Tramp je izbjegao dogovor o budućnosti raspoređivanja američkih snaga u Evropi.

Od inauguracije u januaru njegova administracija je više puta signalizirala namjeru da smanji broj američkih vojnih snaga u Evropi da bi ojačala interese SAD u Indo-Pacifiku i na zapadnoj hemisferi. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, značajno smanjenje broja snaga moglo bi uticati na raspodjelu obaveza savezničkih snaga koje su temelj novih regionalnih odbrambenih planova NATO-a.

Nepredvidivo američko ponašanje dovelo je do toga da mnoge evropske nacije vjeruju da bi trebalo da učine više da bi ojačale sopstvenu odbranu i smanjile zavisnost od SAD. Ali dramatično povećanje vojnih izdataka NATO-očigledno ide u suprotnost sa tim ciljem, ali je i otkrilo koliko je duboka postala evropska strateška neautonomija.

Izdvajanje pet procenata BDP-a za vojnu potrošnju je težak teret za evropske zemlje, ali je očekivano da ovo neće zadovoljiti geopolitičke apetite Vašingtona i samo će natjerati SAD da traže više od Evrope.

Ispostaviće se da će polovina Evrope biti primorana da plaća ili SAD ili nekoliko najvećih evropskih ekonomija. One će, zauzvrat, steći još veću težinu, uticaj i kontrolu unutar ovog evropskog bloka.

Sve ovo ukazuje na to da se Evropa suočava ne samo sa finansijskom ili bezbjednosnom krizom, već i sa krizom identiteta. Ako ruska prijetnja zaista ugrožava zapadnu odlučnost i jedinstvo, da li ona proizlazi iz vojne agresije? Ili mnogo manje potiče iz Moskve, a više iz samog Zapada?

KO ĆE PROFITIRATI

Politički analitičar Vladimir Prebiračević smatra da se strah od Rusije svjesno i planski širi da bi bilo nastavljeno sa prodajom skupocjenog zapadnog naoružanja. Smatra da će od povećanja budžeta za odbranu profitirati samo jedan mali broj ljudi.

Vladimir Prebiračević

- Neće to biti države, već oni koji se kriju iza raznih zavesa, upravljajući kako političkim procesima u svetu, tako i zahuktalom vojnom mašinerijom, koju je kad se upali teško zaustaviti. Da je to tako možemo videti i na primeru Ukrajine, koja je jednostavno gurnuta u rat sa Rusijom i sada joj se ne dozvoljava da tako olako izađe iz njega - istakao je za "Glas Srpske" Prebiračević.

Smatra i daje pod znakom pitanja čitav ovaj plan militarizacije Evrope, jer su za proizvodnju ogromnih količina modernog naoružanja neophodne i određene sirovine. Ako nemate jeftin gas i struju, onda ne možete proizvesti uslovno rečeno jeftino oružje.

- Recimo prosječan zapadni tenk danas košta oko 40 miliona evra, dok je ruski, primjera radi četiri puta jeftiniji. Ali, sve to ne interesuje one koji već mjesecima vode propagandu da se Evropa mora spremiti za nekakav rat sa Rusijom. Ona je samo izgovor za ostvarivanje nekih novih i većih profita. Mislim da na sve ovo treba gledati i iz još jednog ugla. Vjerujem da ovo ima veze i sa kontrolom evropskih država, odnosno držanjem u nekom novom i većem vazalnom odnosu. Građani se nažalost ništa ne pitaju. Oni i do sada nisu imali mnogo pravih informacija o dešavanjima u svijetu, jer su im mejnstrim mediji plasirali samo filtrirane i propagande vijesti i informacije. Mislim da će se i dalje nastaviti sa vođenjem neviđene propagande straha, da bi pomenuti procenti bili opravdani - kaže Prebiračević.

Slično mišljenje ima i istoričar, politički analitičar i stručnjak za bezbjednost Miloje Pršić. Prema njegovim riječima cilj ove Trampove strateške vježbe, odnosno plana, jeste da rastereti SAD.

- Podsetio bih da je Vašington već srezao svoju vojnu pomoć Ukrajini i to prepustio evropskim saveznicima. Sada nešto slično pokušava i sa NATO-om. On je jednom prilikom vrlo jasno poručio da Amerika neće više biti zaštitnik Evrope te da će se Stari kontinent morati sam brinuti za svoju bezbednost. Naravno sve ovo ima i dublje korene. Tramp želi veću pažnju posvetiti prostorima Indo-Pacifika, gde se nalazi Kina. Ali sve ovo je nesumnjivo i dobra prilika da američki vojno-industrijski kompleks dodatno profitira. Verujem i da ovo neće doneti ništa dobro nikome, jer se stvaraju uslovi za neke nove ratove. Vojni savezi nikada nisu nosili ljubičice. Bojim se da iz ove priče, šire gledajući, ne treba nikako isključiti i prostore Republike Srpske, koja bi pojedinim evropskim zemljama, a prije svega Velikoj Britaniji i Nemačkoj, mogla poslužiti kao jedna vrsta kompenzacije - istakao je za "Glas Srpske" Pršić.

Haški samit

Članice NATO saveza složile su se krajem prošle sedmice na samitu ove organizacije u Hagu da povećaju godišnje izdatke za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine. Saopštenje sa ovog samita bilo je znatno kraće nego prethodnih godina. Ono se sastoji iz dva dijela, a u prvom je navedeno da će zemlje članice izdvojiti 3,5 odsto BDP-a na ono što se smatra tradicionalnim izdacima za odbranu: brodovi, tenkovi, meci, ljudi... Drugi dio, preostalih 1,5 odsto odnosi se na zaštitu kritične infrastrukture i jačanje odbrambene industrije. Na koje će tačno strateške inicijative za otpornost biti potrošen ovaj novac zavisi od pojedinačne zemlje članice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.