Да ли ће домаће институције преузети пуну координацију мигрантске кризе

САРАЈЕВО - БиХ је корак ближе томе да преузме пуну координацију и управљање мигрантским токовима на својој територији, а истовремено домаће службе помно прате вијести из Европске уније (ЕУ) које говоре о пооштравању мјера према мигрантима, односно депортацијама према такозваним "трећим земљама".

Као и многе друге европске земље, БиХ се од краја 2017. године нашла на рути кретања незаконитих миграната, због чега су отворени привремени прихватни центри за њихов смјештај на више локација.

За потребе смјештаја миграната, избјеглица и тражилаца азила формирана су четири привремена прихватна центра у БиХ, по два у Сарајевском и Унско-санском кантону са укупним капацитетом од око 4.500 мјеста која су и данас у функцији иако је број миграната знатно опао, не само у БиХ него генерално на западнобалканској рути кретања.

И док је републичка власт истрајна да на подручју Републике Српске неће бити тих прихватилишта за мигранте, привременим прихватним центрима на подручју ФБиХ управља Међународна организација за миграције (ИОМ) у сарадњи са Службом за послове са странцима БиХ.

Активности за обезбјеђење смјештаја, исхране, хигијене и других потреба за мигранте махом се финансирају средствима ЕУ, односно кроз ИПА фондове, а домаће институције су, с друге стране, почетком године отвориле процес потпуног преузимања центара.

На то су се обавезали стратешким документима те је формирана својеврсна радна група са задатком да изради приједлог плана транзиције и потребних финансијских средстава. Идеја је да нова задужења, између осталих, добију ресори за људска права и избјеглице те цивилних послова у оквиру Савјета министара БиХ из својих надлежности.

Првобитни рок за усвајање приједлога био је април, а новом одлуком рок радној групи за предлагање планова у тој области је продужен до краја октобра. Првобитни рокови нису испоштовани, али је, како је потврдио за "Глас" први човјек Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета, посао при крају.

- Радна група је завршила свој посао и у току су одређена усаглашавања прије слања Савјету министара БиХ на усвајање - рекао је Лакета и додао да је за данас у плану један консултативни састанак на ту тему.

У БиХ, каже, и даље формално постоје четири привремено-прихватна центра, с тим да су "Борићи" у фази затварања.

- Тамо нема корисника јер су пребачени у "Липу", али се чека одлука Савјета министара да се те просторије врате у власништво тамошњој влади, односно граду Бихаћу. С друге стране, у сарајевском кантону су "Блажуј" и "Ушивак", с тим да има план да и тамо буде један центар јер нема миграната у обиму у којем их је раније било нити се очекује такав талас - рекао је Лакета. 

Коментаришући наводе да ЕУ од наредне године пооштрава мјере, што би могло да повећа број миграната изван граница Уније, Лакета подсјећа да Европа не смије изгубити из вида чињеницу да су Грчка, Румунија, Мађарска, Бугарска њене чланице, а да највише миграната долази са тих подручја.

- Поједине земље чланице нису баш за такву примјену пакта о миграцијама о којем причају у врху и неке су дигле глас. Када буде примијењен тај пакт, а то је идућа година, очекује се да евентуално они мигранти који су ушли из држава као што су БиХ, Србија, Црна Гора и других са западног Балкана да ће се враћати тамо одакле су дошли, односно земље поријекла. Видјећемо како ће све то ићи јер пакт о миграцијама није наишао на пуну подршку у Унији, али за очекивати је евентуалне повратке - рекао је Лакета подсјећајући да БиХ примјењује потписане споразуме о реадмисији са земљама у региону, па и Хрватском која је члан ЕУ.

Подвукао је да не треба заборавити да се мора имати чврст доказ да је неко дошао из БиХ да би у њу био и враћен.

- Не видим да ће се поновити 2017. година, када су почеле миграције. Ипак, онај ко враћа мигранте мора доставити доказ да је он ушао из БиХ или неке друге државе - закључио је директор Службе за послове са странцима, институције која функционише под окриљем Министарства безбједности БиХ.

Милионска инјекција

ЕУ је, како је крајем прошле седмице саопштено из ИОМ-а, издвојила 13,5 милиона евра БиХ за потребе јачања одговора на питања нерегуларних миграција и борбе против организованог криминала. Циљ је, тврде, ојачати капацитете државних власти с циљем преузимања водеће улоге у управљању миграцијама и усаглашавања мјера са ЕУ стандардима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.