Да ли ће до краја мјесеца нови дипломата и који засјести у фотељу високог представника у БиХ

БАЊАЛУКА - У фотељу високог представника у БиХ до краја мјесеца би, према ранијим најавама, требало да засједне нови дипломата, а имајући у виду епилог посљедње сједнице Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК), када је први пут виђен "сукоб" америчке и политике ЕУ, упућени тврде да се и на овдашњем пољу поново ломе интересна копља.

Најважнији факти

• До краја јуна требало би да буде познато име новог високог представника у БиХ.
• Први пут након више година отворено су се сукобили ставови САД и ЕУ о избору насљедника Кристијана Шмита.
• Шмит је на челу ОХР-а од 2021. године, али без потврде Савјета безбједности УН.
• Русија је још 2021. године напустила ПИК након именовања Шмита.
• Посљедња сједница ПИК-а одржана је 3. и 4. јуна у Сарајеву, али без договора о новом високом представнику.
• Главни кандидати су Антонио Занарди Ланди (подршка САД) и Рене Троказ (подршка Француске, Њемачке и Велике Британије).
• Бројке које можеш издвојити у тексту

Америка и Европа на супротним странама

Неименовање новог високог представника на посљедњем засједању ПИК-а 3. и 4. јуна у Сарајеву, уз повишен тон у комуникацији између Америке и Европе по завршетку, продубило је расцјеп у међународној заједници у погледу на ОХР до мјере да су САД упозориле да би могле и да преиспитају своју улогу у међународном присуству у БиХ.

Озбиљније полемике о високом представнику су отворене у мају након што је њемачки дипломата Кристијан Шмит, који од доласка у ОХР у БиХ 2021. нема подршку Српске јер није именован у складу са анексом Дејтона, поднио оставку те сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) на којој је потврђен нови поглед САД на Канцеларију високог представника (ОХР).

ПИК је, наиме, неформална група држава која, као тијело, није предвиђено Дејтонским споразумом, али је у међувремену кумовао такозваним бонским овлашћењима и демонстрацији силе високих представника те приграбио и мандат да их именује на кључну позицију у ОХР-у.

• 2021. година – Шмит преузео функцију високог представника.
• 3–4. јун 2026. – одржана сједница ПИК-а без договора о насљеднику.
• 2 кандидата – издвојила се два имена за позицију високог представника.
• 8 чланова ПИК-а – Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан, Велика Британија, САД и ЕУ.

Кап која је прелила чашу

Кап која је прелила чашу, у Српској, била је одлука о именовању Шмита 2021. године и то без резолуције СБ УН, како, према тврдњама званичника Српске и правника, налаже и сам Дејтон.

Те 2021. и Руска Федерација је, у службеном писму, најавила да више неће учествовати у ПИК-у који се посљедњим пут састао 3. и 4. јуна у Сарајеву. Иако се очекивало да ће ПИК, гдје су представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Уједињеног Краљевства, САД и ЕУ, под предсједништвом високог представника, изабрати Шмитову замјену, то се није догодило.

Усљед тога је дошло до турбуленција и то отворених на релацији САД - ЕУ, те је поручено да је доношење одлуке одгођено до краја мјесеца.

Сви високи представници у БиХ су, наиме, до сада долазили су из европских земаља, а замјеници су биле америчке дипломате те је, углавном, унапријед било познато ко преузима мандат.

Занарди Ланди или Троказ

У сусрет посљедњој сједници ПИК-а откривено је да има неколико кандидата за високог представника, али су се издвојила два имена. То су италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, иза којег је стала САД, те Рене Троказ, кога је предложила Француска, уз подршку Њемачке и Велике Британије.

Аналитичари од старта истичу да ће, у зависности од тога ко буде именован, бити познато како ће се кретати и ОХР -да ли по нотама Европе или САД, уз увјерење да слиједи избор посљедњег високог представника.

С друге стране, од посљедње сједнице ПИК-а завладало је затишје, а крај јуна је на видику.

Битка за контролу над ОХР-ом

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић сматра да се у процесу избора високог представника види какво је данашње дјеловање ЕУ.

- Блокирали су избор италијанског дипломате који је био избор САД и који је требало да приведе ОХР крају, да закључа ту Канцеларију и БиХ остави са њеним народима и елитама да доносе одлуке. Али то је Брисел. То је ЕУ и ту се види подељеност између њих и САД - рекао је Перишић за "Глас".

Видљиво је, каже, да ЕУ баца клипове и желе континуитет Шмита.

- И ту неће променити став. Осилили су се јер воде рат са Русијом, верујући да и даље нису поражени, и мисле да нису поражени у Украјини те да неће бити ни на Балкану па ни у конфронтацији са Вашингтоном - закључио је он.

Ланди, наиме, дијелу европским чланица у ПИК-у, није прихватљив, између осталог због свог ранијег ангажмана у Србији и процјени да је близак Русији.

Треба очекивати укључење Русије

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић наглашава да расплет ситуације у ПИК-у треба посматрати кроз призму промијењеног америчког става.

- Америка има свог кандидата. То је италијански дипломата и неће одустати. Он одговара и српским интересима, познаје српску причу и има искуства са нама. Друго, Америка ће можда инсистирати на скраћењу мандата или томе да ово буде последњи мандат, а да се тражи решење по формули за трајни мир и безбедност. Мислим да нема шансе да се изабере нови дипломата без уважавања америчког става - изјавио је Миливојевић за "Глас".

Треба, додао је, очекивати укључење Русије и став којим би могли да се, на неки начин прикључе и Американци, а то је да следећи буде верификован у СБ УН у складу са Анексом десет Дејтона.

- Тако би имали нормално, међународно-правно заснована решење, али са ограниченим мандатом и ограниченим надлежностима. Биће изабран нови високи представник, али под новим условима, уз уважење новог америчког става - рекао је Миливојевић.

На питање да ли очекује да ће се Европа помирити са поразом у ПИК-у, каже да немају утицај ни инструменте да се супротставе интересима САД.

- То видимо и на терену Блиског истока, Украјине. У најмању руку, да би сачувала образ, остаје јој да се на конструктиван начин приклони ономе што диктира америчка позиција - закључио је Миливојевић.

Из ОХР-а до закључења овог броја "Гласа Српске" нису стигли одговори на питања у вези са датумом засједања ПИК-а и консензусом око кандидата за позицију високог представника у БиХ.

Порука из Српске

Лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је прошле седмице да именовање високог представника у БиХ мора бити потврђено у СБ УН, уз ограничен мандат, а у супротном његов избор неће бити прихватљив за Српску.

- Давно смо рекли да ПИК нема шта да одлучује о високом представнику. За нас ће бити неприхватљиво ако само ПИК буде одлучивао - рекао је Додик и поновио став Српске да је ОХР требало да буде давно затворен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.