Да ли ће будуће чланице ЕУ бити државе другог реда

БАЊАЛУКА - Евентуално увођење механизма "пробног периода" за земље које добију карту за улазак у Европску унију значило би да би Брисел добио нове инструменте контроле. То отвара питање да ли је ова заједница и даље простор равноправних или се све више претвара у отуђени центар моћи у којем елитистичка група из Брисела одлучује о степену слободе и суверенитета новопридошлих чланица.

Ово за "Глас Српске" каже политички аналитичар и правник  Милко Грмуша коментаришући нови талас расправа о проширењу Европске уније у свјетлу најновијег извјештаја Европске комисије. Посебно су у фокусу приједлози да се уведе и дефинише такозвани пробни период, односно "условно чланство" земљама које долазе са простора западног Балкана.

Европска комисија све гласније говори о потреби увођења механизма који би омогућио да нове државе чланице након приступања буду подвргнуте појачаној контроли и могућим ограничењима ако не испуне европске стандарде.

О томе је недавно говорила и европска комесарка за проширење Марта Кос поручивши да се не смије дозволити да у Унију уђу "тројански коњи" који би постали активни за пет, десет или петнаест година. За земље западног Балкана то би значило да, чак и када испуне све услове и постану чланице, не би уживале исти статус као остале државе овог елитног клуба.

Међу најгласнијим заговорницима фазног приступања и условне интеграције су Француска и Холандија које заговарају Европу са више концентричних кругова - унутрашње језгро економски и политички најјачих држава, те спољни круг са новим чланицама које би постепено стицале пуноправни статус.

Источноевропске државе попут Пољске, Чешке и Словачке оштро се противе том концепту тврдећи да он урушава саму идеју равноправности. Подијељена мишљења постоје и у Европском парламенту - једни сматрају да је овај механизам нужан ради заштите демократије, док други упозоравају да Европа не може бити унија повјерења ако нове државе третира као ризик.

Грмуша истиче да се постепено остварују страхови да се Европска унија претвара у све већу наддржавну формацију у којој националне владе имају све мањи суверенитет.

- Пробни период и постприступни надзор над новим чланицама, о ком се све више и чешће прича, иду управо у том правцу да државе након уласка више неће бити самостални актери, већ субјекти сталне контроле. Слична логика постојала је и у неким ранијим империјама. Периферија је имала ограничену аутономију, док је центар држао полуге власти под изговором стабилности - наглашава он.

Према његовим ријечима, сваки процес централизације у историји почињао је истим аргументом - "потребом за стабилношћу и заштитом", али се и најчешће претварао у отуђену бирократску моћ.

- Пробни период могао би постати политички инструмент којим центар дисциплинује периферију. Таква Европа више не би била простор једнакости, већ систем у којем је повјерење замијењено контролом, а партнерство зависношћу. Можда је зато право питање данас не када ће нове државе ући у Европску унију, него какву ће Европу тада затећи - поручио је Грмуша.

За земље кандидате "пробни период" би могао значити формално чланство уз значајна ограничења - постепено стицање пуних права, надзор над владавином права и институцијама, као и условљен приступ европским фондовима. Тако би нове чланице биле "унутра, али не сасвим", зависне од сталне провјере и спровођења европских стандарда.

Грмуша указује и на један ироничан парадокс. Дио политичара у БиХ, а поготово оних из Републике Српске годинама се бори против међународног протектората и самовоље високих представника који су често дјеловали изван Устава и закона државе, рушећи њен суверенитет.

- Нешто слично БиХ би могла доживјети и као чланица Европске уније, јер би о њеној судбини, умјесто ОХР-а и високог представника, можда одлучивали бриселски званичници. Фантомско постављање ПИК-а у БиХ било је модел како створити тијело које дјелује мимо Савјета безбједности УН. БиХ је тада била покусни кунић, а сада се можда спрема нешто слично, нова "Аустроугарска" у модерном паковању - закључује Грмуша.

Тројански коњ

Мађарска као држава има значајну улогу у причи око "пробног периода" и реформе проширења Европске уније. Многи аналитичари сматрају да је прича о "тројанском коњу" инспирисана управо овом државом. Премијер Виктор Орбан је, наиме, један од најгласнијих противника централизације Европске уније, заговарајући визију "Европе нација" у којој би државе задржале пуни суверенитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.