Да ли ће бити отворена озбиљна прича о аномалијама у правосуђу БиХ

БАЊАЛУКА - Република Српска је на прагу отварања нове приче о стању у правосуђу на нивоу БиХ усљед неправилности и политичког утицаја који су, према ријечима упућених, поново испливали на површину.

Министар правде Српске Горан Селак поставио је неколико питања и изнио низ критика у вези са функционисањем правосудних институција на нивоу БиХ, указујући на могуће неправилности и политички утицај у предметима.

Упитао је да ли је нормално да је у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика учествовало шест судија, а међу њима ниједан из Српске те да ли то  говори о непристрасности правосуђа или о политички мотивисаном процесу?

- Структура Суда БиХ и чињеница да међу судијама и запосленима готово да нема људи из Српске јасно указују на озбиљан проблем равноправности. Јавност има право да добије одговор и на озбиљне сумње - да ли је вршилац дужности предсједнице Суда БиХ намјерно заобилазила ЦМС систем за аутоматску додјелу предмета и формирала неформалну комисију под сопственом контролом, како би у предмету против предсједника Српске бирала "подобне" судије спремне да донесу политички мотивисану пресуду - навео је Селак на мрежи "Икс", уз подсјећање да су због злоупотребе ЦМС система већ смијењени главни тужилац БиХ Гордана Тадић, као и главни републички јавни тужилац Махмут Шврака.

• Питања

Уз тражењe одговора на питање шта раде Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ и Канцеларија дисциплинског тужиоца, тврди да јавност има право да зна и шта се дешава са великим бројем оптужница за кривично дјело "забрана величања ратних злочинаца или негирања ратних злочина", које је уведено измјенама Кривичног закона БиХ у јулу 2021, наметнутим од стране Валентина Инцка, а које нису усвојене у Парламентарној скупштини БиХ.

Селак пита и да ли је та одредба постала средство политичког притиска искључиво против једног народа, док се пријаве и оптужнице, када су у питању припадници других народа, редовно одбацују.

- Зато ћемо у наредном периоду организовати округли сто и стручну јавну конференцију, на којој ћемо са правним експертима, академском заједницом и представницима институција указати на појаве и проблеме у правосуђу на нивоу БиХ. Позваћемо све релевантне домаће и међународне факторе како бисмо отворено разговарали и усвојили закључке који ће указати на спорно поступање Суда БиХ и потребу враћања повјерења у правосудни систем - написао је Селак.

Навео је да постоји бојазан да би селективна правда и политички мотивисани процеси могли додатно нарушити стабилност у БиХ.

- Српска не тражи привилегије већ правду, закон и равноправност. Без тога нема повјерења у правосуђе, нити стабилности у БиХ - закључио је Селак.

• Храбар потез

Професор и доктор правних наука Љубинко Митровић сматра да је Селакова објава веома храбар потез и разоткрива дио онога што се дешава у систему правосуђа, додајући да би о његовим информацијама требало да се огласи и ВСТС као институција.

- Да ли је могуће да се у овом времену дешава све што наводи Селак? За ЦМС систем је утрошено много новца, а шокантна је и информација о броју судија - рекао је Митровић за "Глас" и додао да је спреман да говори о девијацијама у правосуђу.

С друге стране, жели да вјерује да још има времена да се правосуђе врати у нормалне оквире.

- Чињеница је да се не води рачуна о елементарним правним постулатима. Желим да има времена, али се плашим, ако наставимо овако, да правосуђе нема никакве шансе. Отворено се о овоме мора причати - закључио је.

• Критике

Стање у правосуђу на нивоу БиХ, односно у Суду, Тужулаштву и ВСТС-у БиХ годинама је на мети критика из Републике Српске. Структурални дијалог о правосуђу БиХ, започет у мају 2011. године након што је Бањалуку посјетила тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон, није дао резултате, а Уставни суд БиХ у међувремену је постао велики генератор политичких криза у БиХ. Српска је својевремено била и корак до организације референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, а у републичком парламенту је усвојен и низ закључака у вези са радом тих правосудних институција, посебно на сједницама када је расправљано о урушавању правног поретка и кршењу Дејтонског споразума.

Републички функционери у јавним иступима често подсјећају да је ријеч о "неуставним категоријама које је наметнуо високи представник супротно Уставу БиХ и демократским начелима".

На то је указивано и у извјештајима које Влада Српске сваке године шаље на адресу Савјета безбједности УН-а, уз опаску да је један од најупечатљивијих примјера противуставне централизације БиХ од стране ОХР-а успостављање правосудних и органа за спровођење закона на нивоу БиХ, наводећи да Устав предвиђа постојање само Уставног суда БиХ. Ипак, у једном од извјештаја је истакнуто да је и он годинама под контролом ОХР-а.

• "Сарајево сафари"

Горан Селак каже да посебно забрињава посљедњи скандал који је уздрмао повјерење у правосудне институције БиХ.

- Како је могуће да Суд БиХ у пресуди за ратни злочин над српским војницима у Горажду убаци причу о наводном "Сарајево сафарију", снајперисању и убијању дјеце, па чак и помињање предсједника Србије Александра Вучића, а затим, након реакција јавности, ту верзију пресуде избрише и напише нову? Невјероватно звучи, али то се догодило. Суд БиХ је, након што је скандал доспио у јавност, исписао нову верзију пресуде и почео да негира постојање прве. Међутим, касно - јер су и Тужилаштво и оштећени у предмету добили прву верзију неправоснажне пресуде. То отвара озбиљно питање: како је могуће да се у једној правосудној институцији пресуде пишу, бришу и мијењају као да су политичка саопштења - објелоданио је Селак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.