Да ли ће БиХ и даље бити у фокусу Њемачке

БАЊАЛУКА - Намјера њемачког канцелара Фридриха Мерца да среже буџетске трошкове и да са платног списка скине чак 25 специјалних изасланика, међу којима и досадашњег емисара за западни Балкан Мануела Сарацина, не значи да та земља губи интересовање за овај регион, већ се вјероватно ради о покушају да консолидују своје редове како би се кризним жариштима бавили на директнији начин.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске" коментаришући одлуку њемачке владе према којој ће убудуће овакве и сличне функције бити осниване само одлуком кабинета или организационим декретом савезног канцелара.

Према ријечима политичког аналитичара Милка Грмуше, Meрцова одлука открива и да се ова некада моћна држава налази у великим економским, али и политичким проблемима, да покушава извршити консолидацију, али и да никако не треба очекивати неки велики заокрет у њемачкој спољној политици према западнобалканским просторима.

- Њихова политика је још од Бизмарка интересно заинтересована за ово наше подручје, које је транзитно. Иако су укинули функцију специјалног изасланика за западни Балкан, то, нажалост, никако не значи да БиХ неће остати у њиховом спољнополитичком фокусу. Постоји могућност да то на себе преузме неки њихов европски савезник, попут Аустрије. Некад  је то била Мађарска. Ни ту могућност не треба искључити. Да резимирам, БиХ ће и даље остати у мањем или већем фокусу њемачке спољне политике која је према Србима са ових простора лоша и хладна - каже Грмуша.

Слично мишљење дијели и професор геополитике Срђан Перишић. Убијеђен је да се прије свега ради о покушају рационализације постојеће државне управе, а никако окретању леђа Балкану. Како каже, иако се САД залажу да се престане са међународним интервенционизмом, не треба вјеровати да је Берлин спреман на тако нешто. 

- То, уосталом, можемо видјети и на основу свих њихових досадашњих иницијатива које су везане за Берлински процес, Унију западни Балкан или, рецимо, мини-Шенген.  Све то су њемачки производи од којих они никада неће одустати. Укидање функције специјалног изасланика за западни Балкан неће много тога промијенити у њиховом односу према БиХ. Мислим да на овај начин само групишу снаге. Балкански простори су увијек били у фокусу Берлина и тако ће и даље остати. Остаје само да видимо шта је замјена за Сарацена, те који ће бити модалитет њиховог будућег дјеловања на овим просторима, односно интервенционизма. Наћи ће они начина како да и даље притишћу Српску и Србију. Наравно, остаје да се види и како и какав ће гард Вашингтон заузети. То још није јасно. Вјерујем да ће то, прије свега, зависити од преговора који се интензивно воде са Русијом око глобалних стратешких питања - сматра Перишић.   

Додаје и да је сценарио успостављања чвршћих односа између Вашингтона и Москве нешто што највише плаши Берлин, јер би у том случају њихов утицај на западнобалканским просторима био минимализован.

- Вјерујем да у овом случају Берлин, али ни Лондон, па ни Париз не могу изаћи као побједници, а што би онда имало позитивне ефекте на Балкану - поручио је Перишић.  

Кадар Бербокове

Функцију специјалног изасланика за западни Балкан Њемачка је увела 2022. године, у вријеме док је спољним пословима управљала контроверзна Аналена Бербок.

Како је саопштено из Министарства спољних послова Њемачке, досадашње задатке Мануела Сарацина, који је припадао Зеленима, преузеће надлежне радне јединице, уз напомену да сарадња са земљама регије и даље остаје интензивна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.