Да Хрватска плати штету

Општине са југозапада Републике Српске имају много основа да траже надокнаду ратне штете пред домаћим или међународним судовима, јер су Хрватска војска и Хрватско вијеће одбране тешко кршиле женевске конвенције

ШИПОВО али и остале општине на југозападу Републике Српске, тужиће Хрватску за ратни злочин и материјалну штету која је причињена од 12. септембра 1995. до 4. фебруара 1996. године, када су Хрватске оружане снаге окупирале ово подручје. Ово је закључено на округлом столу "Истраживање ратних злочина почињених на територији општине Шипово 1995/1996. године", који је одржан у петак у овом граду. На округлом столу у организацији Aдминистративне службе општина констатовано је, између осталог, да је на подручју шиповачке, али и сусједних општина, почињен стравичан ратни злочин и причињена велика материјална штета. Ријечју, порушено је и запаљено 1.500 кућа, порушени су и опљачкани сви производни капацитети. Само у Фабрици "Aлуминка" штета је процијењена на 56 милиона марака, а уништен је и цијели сточни фонд. Када су се Шиповљани, након полугодишњег избјеглиштва, вратили на своја огњишта, нашли су само згаришта и пепео. - Тежак живот у Шипову је посљедица окупације подручја општине од стране оружаних снага Хрватске. У том периоду, страдало је 30 цивила, а од 115 погинулих бораца, једна трећина је страдала у том периоду - рекао је начелник општине Шипово Милорад Ћирко који је напоменуо да ће сви подаци прикупљени о страдању цивила и војника, као и процјена штете, бити достављени надлежним органима с циљем да се предузму одговарајуће мјере. Он је појаснио да ће тада, коначно, бити донесена одлука о начину покретања тужбе против Хрватске. - Намјера нам је да дођемо до што прецизнијих података о жртвама и степену ратне штете. На састанку смо чули доста конкретних података, нарочито о људским жртвама, за чије страдање нико није одговарао - рекао је директор Републичког секретаријата за односе с Хагом и истраживање ратних злочина Јован Спаић и додао да у бази Секретаријата, такође, постоје бројни подаци о ономе што се дешавало у Шипову. Спаић је подсјетио да све општине у југозападном дијелу Српске, као и Козарска Дубица, Нови Град и Костајница, такође намјеравају да поднесу тужбу против Хрватске. Савјетник у Секретаријату, пензионисани генерал Цвјетко Савић навео је да је основни циљ скупа у Шипову био да се утврди јединствена стратегија и методологија даљег истраживања ратних злочина и причињене ратне штете на овом подручју. - Постоје бројни докази и документација о томе јер Секретаријат темељно ради на томе са општином Мркоњић Град, а у посљедње вријеме и са осталим општинама овог дијела Српске. Желимо да се све то публикује због истине и генерација које долазе - истакао је Савић. Он је нагласио да ће, на основу онога што је прикупљено и документовано, ове општине моћи да покрену поступак за надокнаду ратне штете пред међународним и судовима у БиХ. - За то имају много основа, јер су била велика разарања, а јединице Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране тешко су кршиле женевске конвенције - појаснио је Цвјетко Савић. С. ДAКИЋ ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ За вријеме окупације шиповачке општине страдали су цивили: Илија Гајановић, Ђуро Полетановић, Митар Јакшић, Томо Нерац, Славко Опарница, Јованка Радоја, Милија Дувњак, Перо Ћато, Јованка Плавшић. Као нестали се воде цивили: Даринка Гајић, Драгоја Божић, Момчило Цумбо, Стоја Илић, Петар Косовац, Грозда Малиновић, Јованка Панџић, Невенка Кљајић, Момчило Крмпот, Крсто Кузман и Иле Учур док су рањени: Милица Лончар, Цвијета Каурин и Зорка Шобот. МРКОЊИЋ ГРAД Цвјетко Савић је подсјетио да је у припреми тужбе против Хрватске најдаље отишла општина Мркоњић Град, која је прикупила обимну документацију, на чијој систематизацији раде стручњаци из Секретаријата и правни тимови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.